Na Petom međunarodnom sajmu o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti RENEXPO Zapadni Balkan u Beogradu predstavljena je „Nacionalna tipologija škola”.
Reč je o studiji kojom je obuhvaćeno 1900 škola u Srbiji u cilju formulisanja preporuka o najadekvatnijim pristupima za obnovu školskih objekata i unapređenju eneregetske efikasnosti. Kako se navodi u saopštenju, u izradi studije, sprovedene u okviru projekta Nemačko-srpske razvojne saradnje, koji realizuje Nemačka organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, učestvovao je tim stručnjaka Arhitektonskog, Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
„Studijom su predviđena tri različita nivoa unapređenja školskih zgrada u skladu sa standardima energetske efikasnosti i evropskim kriterijumima. Cilj tipologije je da svaka škola prepozna svoj objekat u modelu koji je definisan i da na osnovu toga donese odluku šta bi trebalo da se uradi da bi unapredila energetsku klasu za jedan ili dva razreda,“ rekla je predstavljajući rezultate „Nacionalne tipologije škola“ dr Milica Jovanović Popović, koordinator tima za izradu studije i objasnila da je važnost ove tipologije pre svega u daljim strateškim odlukama u kojim školama su sanacije najracionalnije i donose najznačajnije benefite.
Studija je izrađena na osnovu opsežnih tehničkih analiza i sagledavanja postojećeg stanja objekata škola različitih veličina i datuma gradnje. Škole su podeljene u tri kategorije prema veličini to jest broju đaka i četiri kategorije prema periodu izgradnje. U okviru ovih kategorija definisano je deset tipova školskih objekata u kojima se škole mogu prepoznati. Podaci prikupljeni tokom dvogodišnjeg rada na “Nacionalnoj tipologiji škola”, kao i zaključci studije, biće objedinjeni u tri knjige. Izradu studije podržala su i resorna ministarstva Vlade Srbije.
Državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Stevica Deđanski zahvalio se svima na odlično obavljenom važnom poslu i rekao:“Poslednjih godina Vlada Republike Srbije ulaže napore u obnovu škola i vrtića radi poboljšanja sveobuhvatnih uslova boravka dece u ovim objektima. Pri tome se kao neizostavni element uzima energetska rehabilitacija ovih objekata. Te aktivnosti sprovode se kroz budžetski fond, aktivnosti državnih organa i lokalnih samouprava, često uz podršku međunarodnih finansijskih institucija.” Deđanski je istakao i da je zahvaljujući podršci nemačke Vlade kroz projekte Nemačko-srpske razvojne saradnje koje implementira GIZ, pripremljen je čitav set alata koji doprinose boljem kreiranju i sprovođenju politike u oblasti energetske efikasnosti i implementaciji regulative Evropske unije u Srbiji i zaključio:”Očekujemo da će i “Nacionalna tipologija škola” biti jednako korisna svim relevantnim institucijama na nacionalnom i lokalnom novou, ali i inžinjenirima, projektantima i investitorima prilikom planiranja energetske obnove”.
Pomoćnica ministra u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Jovanka Atanacković, podsetila je prisutne da postizanje maksimalne energetske efikasnosti nije izazov samo za Srbiju, već za ceo svet.”Drago mi je da u Srbiji počinjemo od škola jer u pitanju su objekti u kojima deca provode mnogo vremena, a energetske efikasnost podrazumeva i njihovu udobnost, komfor i sigurnost. Nakon izrade tipologije škola, sledi izrada strategije, a nakon toga, konačno i ono čemu se posebno radujemo – da na sanaciji počnemo da radimo,” poručila je Atanacković.
Štefan Hajek, rukovodilac sektora GIZ za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, podsetio je da se projekat “Energetska efikasnost u javnim zgradama” sprovodi od 2015. godine, a da saradnja dve zemlje u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje na polju energetske efikasnosti i obnovljih izvora energije traje već deset godina.”Ova tema je ujedno i jedna od značajnijih u delokrugu rada GIZ-a u Srbiji. Naš cilj je da se, sada kada je u toj oblasti sve više donatora i investitora, odluke donose na osnovu stručnih preporuka i činjenica, u cilju primene strateškog pristupa energetskoj efikasnosti koja će doprineti održivom razvoju, razvoju lokalnih sredina i otvaranju novih radnih mesta”, poručio je obraćajući se prisutnima Hajek.
Prilikom predstavljanja “Nacionalne tipologije škola” predstavnicima 13 škola koje su učestvovale u izradi studije, a koje su ujedno i reprezentativni objekti u tipologiji, dodeljeni su energetski pasoši, dokumenti koji sadrže tehničke podatke relevantne za dalje unapređenje energetske efikasnosti ovih školskih objekata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.