Predstavljeni stipendisti programa „Pokreni za nauku“

Poznati su podaci da Srbija za nauku izdvaja između 0.7 i 0.9 odsto budžeta, i da samim tim mnogi naučnici imaju velike izazove tokom svojih istraživanja.

U pitanju su samo neki od 14 stipendista i dobitnika grantova programa „Pokreni se za nauku“, koji im je obezbedio po 600.000 dinara za nastavak svog naučnog rada u Srbiji uz podršku kompanije „Filip Moris“.

Primena fizike u borbi protiv neuroloških poremećaja, specifičan otrov tropske žabe u svrhu stvaranja lekova, pravovremeno predviđanje smrtnog ishoda usled poremećaja srčanog ritma i analgetici sa drastično manje neželjenih dejstava, neki su od projekata ovih naučnika.

Ukoliko sprovedu svoja istraživanja kako su zamislili, za uspeh navedenih revolucionarnih ciljeva u medicini i farmakologiji zahvalićete se stipendistima i dobitnicima grantova programa „Pokreni se za nauku“.

Borislav Vasić, sa Instituta za fiziku, staviće svoje znanje u službu biologije, jer to vidi kao priliku za ostvarivanje humanih ciljeva.

„Mi fizičari to ne volimo da kažemo, ali 21. vek je vek biologije, jer su najveći prodori danas tu. S druge strane, nekako uvek zavidim lekarima, biolozima, oni tačno znaju kad nekom pomognu da su uradili nešto dobro, jer proučavanje neke bolesti uvek nekom može da pomogne,“ poručio je Vasić.

Svoja znanja iz oblasti hemije su Bojan Vulović i tim Ivane Jevtić stavili u službu farmakologije sa nadom da će napraviti napredak koji će promeniti medicinsku praksu.

„U poslednjih deset godina su otkriveni neki novi aspekti dejstva opijatnih analgetika, odnosno otkriveni su drugačiji načini vezivanja za te receptore, koji su lišeni ili sa dosta smanjenim neželjinim dejstvima. Ono što pokušavamo da uklonimo je primarno depresija, odnosno blokada centra za disanje, zato što je to glavni uzrok predoziranja bilo da se to radi u kliničkim uslovima, ili usled rekreativnih predoziranja,“ rekla je Jevtićeva, koja na ovome radi zajedno sa Jelenom Penjišević i Milovanom Ivanovićem.