Predstavnici nacionalnih zajednica najbolji ambasadori Srbije

– Vojvodina danas privlači negde oko 90 odsto fondova prekogranične saradnje koji su namenjeni Srbiji. Gotovo polovina stranih investicija koje dođu u Srbiju, ostanu u Vojvodini. Mi smo, dakle, pokazali da umemo da napravimo kapacitet i da umemo da iskoristimo ono što nam u procesu pridruživanja donose i evropske institucije i evropski fondovi – naglasio je Pajtić.

Povodom obeležavanja ovogodišnjeg Dana Vojvodine u Briselu, u sklopu manifestacije evropske nedelje gradova i regija Otvoreni dani, otvorena je i izložba Zaobilazne strategije – Arhitektura u Vojvodini na početku 21. veka, koju je pripremio Muzej savremene umetnosti Vojvodine. U prisustvu brojnih gostiju, pored Bojana Pajtića govorio je i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić. On je naglasio da je ovogodišnje predstavljanje Vojvodine u Briselu u znaku promocije više od 20 nacija koje u jednoj regiji žive više od 300 godina.

– To znači – istakao je Grujić – da puno nacija, puno religija, jezika, običaja, kulture promovišemo na jedan poseban način. Time ne promovišemo samo Vojvodinu i Srbiju, već i celu regiju i ujedno pokazujemo da smo živeći vekovima jedni pored drugih uspeli da to održimo. – Ponosan sam što živimo zajedno – rekao je Grujić dodavši da je dan ranije u Evropskom parlamentu održana promocija rada i aktivnosti šest zavoda za kulturu nacionalnih zajednica u Vojvodini.

– Imali smo cilj da na Otvorenim danima u Briselu predstavimo Vojvodinu kroz delatnosti naših zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara, Hrvata, Slovaka, Rusina i Rumuna i Zavoda za kulturu Vojvodine, dakle, da predstavimo kulturu u Vojvodini, ali i sve ono što Srbija daje sa svoje strane. I ono što je naša, da tako kažemo, ambasadorska poruka svima – a to je da Vojvodina može i treba da bude onaj iskorak Srbije, ono gde pokazujemo svoje najlepše lice. Nacionalne zajednice na teritoriji Vojvodine jesu naši najbolji predstavnici u inostranstvu. Odnos prema njima, takođe, treba da bude ono čime se dičimo i mi to i radimo – rekao je Grujić. On je podvukao značaj ideje o multikulturalizmu, interkulturalizmu, što za poruku ima da treba da razumemo i poštujemo svog komšiju.

– Pokrajinski javni servis Radio-televizija Vojvodine emituje program na deset jezika i to je još jedan dokaz i potvrda da je Vojvodina, pre svih uspela u tome da i institucionalno poštuje Ustavom zagarantovana prava nacionalnih zajednica, koje se odnose na kulturu, jezik, pismo i informisanje – zaključio je Grujić.

Arhitektura Vojvodine danas

Postavka izložbe Zaobilazne strategije – Arhitektura u Vojvodini na početku 21. veka predstavlja prvi korak u mapiranju savremenih arhitekata i projektnih biroa koji su svojom stvaralačkom praksom i delima obeležili prvu deceniju novog milenijuma i omogućava detaljan uvid u njihova arhitektonska dela na teritoriji Vojvodine. Izložba koju je uradio istoričar umetnosti Vladimir Mitrović iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine obuhvata plakate MSUV, publikacije Zavoda za kulturu nacionalnih manjina u Vojvodini i Zavoda za kulturu Vojvodine, kao i projekciju filma na ovu temu. Učesnici arhitekti izložbe su Dubravka Đukanović, Milan Kovačević, Lazar Kuzmanov, Dragan Marinčić, Aleksandra Marinčić, Ilja Mikitišin, Dušan Miladinović, Leonid Nešić, Aleksandar Rackov, Nemanja Radusinović, Tot Vilmoš i Valkay Zoltan.

Intenzivna saradnja Vojvodine sa Komitetom regiona EU

Predsednik Pokrajinske vlade dr Bojan Pajtić, nakon sastanka sa predsednikom Komiteta regiona (CoR) Markuom Markulom i njegovim saradnicima, na kome su razgovarali o zajedničkim projektima u oblasti visokih tehnologija u funkciji razvoja privrede, izjavio je da je saradnja AP Vojvodine sa Komitetom regiona izuzetno intenzivna već godinama.

– Mi smo dosad uspeli da privučemo sredstva za projekte u kojima su naše kolege iz Komiteta regiona posebno zainteresovane, a to je primena IT sektora u poljoprivredi. Kroz Institut Biosens negde oko sedam miliona evra biće plasirano u različite kompanije širom Evrope koje se bave unapređenjem tehnologija u oblasti poljoprivrede, što nam je važno i zbog novih radnih mesta, i zbog izvoza, ali i korišćenja poljoprivrede kao našeg važnog resursa – rekao je Pajtić.

Institut Biosens osnovala je AP Vojvodina, kao istraživačko-razvojni institut za uvođenje informaciono-komunikacionih tehnoloških rešenja u poljoprivredi, bezbednosti hrane, ekologije. Pajtić je naglasio da je ostvarena saradnja AP Vojvodine sa Komitetom regiona EU posebno značajna, jer bez takve saradnje i zajedničkih projekata Vojvodina ne bi ostvarila dosadašnje rezultate. A dovoljno je reći da smo više od 90 odsto projekata prekogranične saradnje koji su bili namenjeni Srbiji, upravo privukli mi u Vojvodini, ponovio je on.