Policijska brutalnost na ulicama prestonice, izazvana okupljanjem građana koji su burno reagovali na najavu predsednika Srbije da će ponovo biti uveden policijski čas i hapšenja koja su usledila uz kršenje ljudskih prava, bili su ključni povod da predstavnici srpske dijaspore izađu na ulice više evropskih gradova i podignu glas protiv aktuelne situacije u našoj zemlji.
Protestima ispred ambasada Srbije ili tamošnjih institucija, dijaspora poručuje da je vlast izgubila poverenje građana.
– Situacija u Srbiji se razvija u negativnom smeru, uskraćuje se sloboda medija i sloboda govora. Takođe cela situacija sa koronom je alarmantna, kao i način na koji se naš Krizni štab i Vlada nose sa tim. Preuzela sam inicijativu i napravila grupu 10. jula sa idejom da se organizuje protest podrške našim građanima i da se skrene medijska pažnja na dešavanja u Srbiji, budući da je većina medija prenela da je protest zbog uvođenja policijskog časa, bez razumevanja da je situacija mnogo komplikovanija. Ljudi su se zainteresovali, mnogi su pomogli i ideja je sprovedena u delo – kaže za Danas Aleksandra Tanasković, diplomirana ekonomistkinja koja živi i radi u Oslu.
Tanasković kaže da je na protestu ispred norveškog parlamenta učestvovalo oko 80 ljudi različitih profila koji su želeli da skrenu pažnju na policijsku brutalnost i bespravna hapšenja učesnika, a samim tim uskraćivanje jednog od osnovnih prava – na slobodu govora. Ona prenosi i deo govora jednog od učesnika protesta:
„Danas smo ovde, jer nam tako savest nalaže. Naši prijatelji, poznanici, rodbina i školski drugovi se danima bore i šetaju sa parolama i zviždaljkama. Bore se za pravdu. Ako smo prešli granice naše zemlje, ne smemo i nećemo dozvoliti da pređemo granicu ljudskosti. Mi ovde nismo ucenjeni, potplaćeni, primorani, obmanuti niti izmanipulisani. Mi smo slobodni ljudi, što nažalost ne možemo reći i za naš narod u Srbiji. Dužni smo da skrenemo pažnju. Dužni smo da probamo da pomognemo. Možda se nekom čini malo i beznačajno ovo što radimo, ali ako svako uradi po malo, velike promene su moguće“, poručio je jedan od govornika.
Okupljena dijaspora je reagovala na izveštaje domaćih i stranih medija koji su najavu uvođenja policijskog časa istakli kao jedini povod za proteste, a građane Srbije prikazali kao neodgovorne i neobrazovne.
„Mali broj medija je preneo vapaj našeg naroda. Vapaj za istinom, slobodom govora i pre svega pravom na normalan život. Pravom da se posao dobije meritokratskim, a ne stranačkim putem. Pravom da se lečimo po prioritetu, a ne preko poznanstva. Pravom na istinu kroz medije, a ne laži i političke manipulacije kako bi se ostvarili dati ciljevi. Pravom da se ukaže na probleme, bez straha od suzavca i palica. Gotovo niko nije preneo da su ljudi obmanuti pozivom predsednika da se izađe na izbore i izjavom da je situacija sa pandemijom stabilna tokom predizborne kampanje. Gotovo niko ne piše i ne govori o diktaturi usred Evrope. O plaćenim huliganima i policiji u civilu koja protivustavno tuče svoj sopstveni narod umesto da ih brani i omogući im jedno od osnovnih ljudskih prava, slobodu govora. Ljudi u Srbiji su osmogodišnjom vladavinom Vučića izgubili to pravo“, poručeno je na protestu u Oslu.
Jelena Stepanović, inženjerka koja živi u Londonu, objašnjava za Danas da je protest u tom gradu zbog nasilja nad građanima Srbije organizovan spontano preko Fejsbuk grupa. Ispred srpske ambasade su se okupili radnici, studenti i mladi profesionalci, inženjeri, arhitekte, učitelji…
– Hteli smo da pošaljemo poruku podrške našem narodu u Srbiji i da pokažemo generalno nezadovoljstvo Vladom. Poruka protesta je da nam je dosta obmana i laži i da zahtevamo ostavku Vučića, koji svojim izjavama izaziva haos i bezumlje – ističe Stepanović.
I studenti doktorskih studija molekularne biologije na Karlovom univerzitetu u Pragu, zajedno sa kolegama – studentima prava, matematike, umetnosti i dizajna, poručuju za Danas da su okupljanjem ispred Ambasade Srbije u Češkoj želeli da iskažu nezadovoljstvo „diktatorskim načinom upravljanja našom državom“.
– Počevši od manipulacije podacima i prikrivanja istine o epidemiološkoj slici, preko ukidanja osnovnih prava na slobodu govora i izražavanja u vidu protesta, do prekoračenja upotrebe sile policijskih snaga. Želeli smo da ukažemo na probleme u nadi da će se naš glas čuti uprkos medijskom mraku u Srbiji i da ih ujedno predočimo internacionalnoj sceni – kaže jedan od studenata molekularne biologije.
Na pitanje da li njegove kolege i on razmišljaju da se po završetku studija vrate u Srbiju, odgovara da se preovlađujuće mišljenje najbolje može opisati kroz parolu koja je, između ostalih, bila istaknuta na skupu – „Hoću da želim da se vratim.“
– Promena vlasti kao i neophodne reforme sistema su presudne za našu budućnost u Srbiji. Najsrećniji bismo bili kada bismo imali priliku da radimo i stvaramo u svojoj domovini, što trenutno nije realna opcija – zaključuje sagovornik Danasa.
U planu povezivanje
Sagovornici Danasa planiraju da se međusobno povežu da dijasporom iz drugih država i gradova, kako bi proteste organizovali sinhronizovano.
„S obzirom na ohrabrujući odaziv istomišljenika širom planete, nadamo se da će se ideja o povezivanju dijaspore realizovati. Do sada smo stupili u kontakt sa organizatorima pojedinih skupova u cilju saradnje“, kažu studenti iz Praga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.