Predstoji integracija azilanata u tržište rada

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; 

Takođe, u studiji se navodi da će se u godinama koje dolaze smanjiti broj autohtonih Nemaca u redovima nemačke radne snage, a da će ih sve više zamenjivati izbeglice. Hrvatski zastupnik u Evropskom parlamentu Tonino Picula se pita zašto se evropsko tržište radne snage ne bi obogatilo izbeglicama.

Smatra da među izbeglicama ima mnogo visokokvalifikovanih ljudi, baš kao i radnika za struke i znanja kojih na tim prostorima nedostaje, na primer u Nemačkoj.

„S druge strane, pogledajte paradoks u nordijskim zemljama: Švedskoj, Norveškoj, Danskoj i Finskoj, koje su zbog svog rejtinga među glavnim odredištima izbeglica, ali ih se vrlo malo zapošljava. Iako je Švedska mnogim izbeglicama cilj zbog svoje jake ekonomije, socijalne zaštite i sigurnosti, te prihvataju više azilanata po glavi stanovnika od drugih evropskih zemalja, stopa nezaposlenosti švedskih državljana rođenih u inostranstvu triput je veća nego rođenih Šveđana“, kaže Picula.

Na upit mogu li izbeglice u narednom periodu zameniti domaću radnu snagu u zemljama Evrope, Picula smatra da su izbeglice, kao i svi ostali ljudi koji napuštaju matične zemlje, uvek u potrazi za dobrim životom – ne samo za socijalnom pomoći već za radom koji će im biti pristojno plaćen, u skladu s njihovim obrazovanjem.

„Kako to već dugo ne polazi za rukom ni domaćoj radnoj snazi, zašto se onda stalno osvrćemo na radni status migranata? Ne zaboravimo da ne postoji nekakvo 'pravo na jeftinu radnu snagu'. Ne treba konstantno o ljudima koji su bili primorani pobeći iz svoje zemlje zbog političkih, verskih, etničkih – ili bilo kojih drugih razloga zbog kojih nisu mogli živeti doslovno kao ljudi – govoriti samo kroz statistike.“

Picula je mišljenja da se izbeglice ne smeju nipošto posmatrati kao jeftina radna snaga jer je, pre svega, reč o ljudima koji beže od rata na čiji početak i razvoj nisu imali nikakvog uticaja i traže ispruženu ruku.

„Rasprava o tome je prvenstveno rezultat iracionalnog straha od toga da će neko oteti 'naše poslove'. Ako neko treba razumeti situaciju u kojoj se izbeglice nalaze, onda smo to mi, ljudi sa prostora bivše Jugoslavije.“

Picula ističe da treba sankcionisati ljude koji će iskoristiti tragične okolnosti u kojima se izbeglice nalaze kako bi sebi spustili troškove proizvodnje.

Picula je spomenuo primer dvadesetogodišnjaka iz Nigerije, Princea, koji je zatražio azil u Hrvatskoj. Priključio se volonterskim udruženjima i posle tri godine života u Zagrebu drugim azilantima pomaže da nauče hrvatski. Dobio je pravo na rad, ličnu kartu, socijalnu pomoć i danas ima svoj dom.

Direktor Fondacije Bertelsmann je u razgovoru za nemački list Zeit istakao da se Nemačka ne može više osloniti na azilante koji dolaze iz zemalja Evropske unije, nego upravo na one koji sada dolaze s Bliskog istoka. Istakao je da bi Nemačka zato trebala izbeglicama s Bliskog istoka omogućiti kurseve jezika, jednako pravo u društvu i zaštitu od diskriminacije.

Zanimljivo je da Fondacija Bertelsmann provela anketu prema kojoj 28 posto Nijemaca misli da će se broj stanovnika u njihovoj državi smanjiti u narednih nekoliko godina ako ne bude azilanata i izbeglica, i to zbog pada nataliteta u toj državi.

Al Jazeera je povodom ovog istraživanja kontaktirala Nemačko udruženje sindikata (DGB), u čijem se saopštenju navodi da se DBG protivi odluci Nemačkog parlamenta kojom mladi tražitelji azila mogu dobiti privremenu radnu vizu, ali kojom nisu zaštićeni od deportacije.

„Ti mladi ljudi koji su dobili privremenu vizu nisu zaštićeni i država ih može deportovati kada god hoće. Oni pored svojih obuka u nekom poslu i traženja posla moraju da razmišljaju hoće li biti deportovani. Primer neefikasnosti te odluke Parlamenta su mladi azilanti u Bavarskoj, kojima je zahtev za azil odbijen bez ikakvog razloga“, navodi se u saopštenju DGB-a.

Član uprave DGB-a Stefan Koerzell je nedavno za njihovu zvaničnu stranicu izjavio da Nemačkoj tek predstoji izazov da integriše izbeglice u tržište rada, ali da ih ne koristi kao jeftinu radnu snagu nego iskoristi njihov potencijal.

Prema istraživanju nemačkog ekonomiste Holgera Bonina, države EU-a od svake izbeglice godišnje zarade po 3.300 eura.