Volela bih da se malo zamenim sa Dinkićem. Ne zbog fotelje, ne interesuje me to, nego zato što novac koji mi nudi kao otpremninu za 20 godina provedenih u Zastavi, on potroši za dva, a možda i za mesec dana. Trebalo bi, stvarno, da dođe da vidi ovo roblje ovde, koje namerava „u paketu“ da izbaci na ulicu.
Volela bih da se malo zamenim sa Dinkićem. Ne zbog fotelje, ne interesuje me to, nego zato što novac koji mi nudi kao otpremninu za 20 godina provedenih u Zastavi, on potroši za dva, a možda i za mesec dana. Trebalo bi, stvarno, da dođe da vidi ovo roblje ovde, koje namerava „u paketu“ da izbaci na ulicu… Ne odgovara mi ništa. S otpremninom koji mi nude Dinkić i Vlada, i onom dojučerašnjom i ovom poslednjom, mogu jedino da blejim na ulici. Tih 5.000 evra koliko bih dobila prema najnovijem predlogu potrošila bih na otplatu dugova za komunalije i druge potrepštine i, eventualno, za preživljavanje nekoliko meseci. Šta posle? Ko će mene u ovim godinama da primi na bilo kakav posao. Volela bih, pored Dinkića, ovde da vidim i onog Đelića. On je, u leto 2001, bio jedan od glavnih za kuvanje ove kaše u kojoj smo, a sad ga nigde nema.
Naknadna pamet
I preovlađujući deo kragujevačke javnosti smatra da je odluka Vlade o gašenju ZZO-a ishitrena i jednostrana. Jedan od ovdašnjih privrednih zvaničnika koji je želeo da ostane anoniman, kaže nam da je svima jasno da ZZO nije mogao da traje večno. „Svi znamo da je društvo Zastava zapošljavanje i obrazovanje, u leto 2001. formirano kao prelazno rešenje i da je jednog dana trajanje tog društva trebalo da bude završeno. Međutim, za taj završetak je potreban dogovor dve strane, iste one dve strane, Vlade i Zastavinih sindikata, koje su i potpisale sporazum o formiranju ZZO-a. Vidimo da danas tog dogovora nema, već da Vlada jednostrano gasi ZZO. Iz Ministarstva ekonomije, uz to, još pomalo demagoški poručuju da je za finansiranje ZZO-a iz republičkog budžeta izdvojeno svih 100 miliona evra. Sad je to trošak, a da je 2001. neko predložio da se sa 100 miliona evra podstakne dolazak strateškog partnera u Zastavu, to bi, bez ikakve dileme, bilo dočekano odijumom. Ali, mi u Srbiji patimo od „naknadne pameti“, smatra naš sagovornik.
Ova izjava bivše radnice kragujevačke Fabrike automobila Milice Janićijević svojevrsna je paradigma raspoloženja većine prekobrojnih Zastavinih trudbenika sa evidencije društva Zastava zapošljavanje i obrazovanje(ZZO), kojima je ministar ekonomije u Vladi Srbije Mlađan Dinkić, u zamenu za raskid radnog odnosa sa ZZO-om, ponudio otpremnine od po 250 evra po godini staža. Dosadašnji socijalni program za radnike društva Zastava zapošljavanje i obrazovanje, koji, odlukom Vlade, krajem ovog meseca (nakon šest godina postojanja), definitivno treba da bude ugašeno, imao je, podsetimo, četiri kategoprije otpremnina koje su, ako je suditi po činjenici da ga je (program) prihvatilo tek oko 180 od ukupno 4.412 ljudi na evidenciji ZZO-a, bio prihvatljv tek za pet-šest odsto prekobrojnih, i to onih koji su pred penzijom O novoj ponudi Vlade, to jest o otpremninama od po 250 evra po godini staža, od juče (četvrtak), pa do 24. avgusta, mogu da se izjašnjavaju svi prekobrojni zastavini radnici, naravno, i oni koji su se, u međuvremenu, već izjasnili o onom dosadašnjem socijalnom programu, s tim što je taj program i dalje na snazi za one ljude na ZZO-u kojima on odgovara.
Sindikalci traže razgovor s Koštunicom
– Sindikat metalaca Kragujevca apelovao je juče na premijera Vojislava Koštunicu da 23. avgusta razgovara sa predstavnicima ovdašnjeg metalskog kompleksa, koji će se toga dana okupiti ispred Vlade Srbije, zbog odluke o gašenju društva Zastava zapošljavanje i obrazovanje.
– Odluka kojom se, preko noći, ukida ZZO, ostavlja bez osnovnih egzistencijalnih uslova ne samo 4.400 radnika sa evidencije tog društva već i članove njihovih porodica. Osim toga, gašenjem ZZO-a ugrožavaju se i ostala preduzeća kragujevačkog metalskog kompleksa, pre svih Fabrika automobila, Zastava Kamioni, Zastava Oružje, 21. oktobar i druga, ali i niz ostalih firmi u Šumadiji, bez obzira na delatnost kojom se bave, što je već izazvalo veliko nezadovoljstvo radnika u Kragujevcu. To nezadovoljstvo preti da rezultira masovnim nemirima i protestima, koji mogu da imaju katastrofalne posledice, i koje će, sigurno, ugroziti realizaciju ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji Zastave sa Fijatom i Dženeral Motorsom. Zbog svega ovoga ubeđeni smo da treba učiniti sve da se izbegne radikalizacija situacije u Kragujevcu, koja bi mogla da se otrgne kontroli i izazove nesagledivo štetne posledice, navodi se, između ostalog, u jučerašnjem obraćanju Sindikata kragujevačkih metalaca Koštunici.
Sindikalci još obaveštavaju premijera da je za 27. avgust zakazan veliki protest kragujevačkih metalaca ispred Vlade Srbije.
Nevolja je, međutim, u tome što, ponovimo, većina radnika sa evidencije ZZO-a (formiranog 2001. za privremeno zbrinjavanje viška zaposlenih u Zastavinim firmama), deli već citirano mišljenje nekadašnje radnice Fabrike automobila Milice Janićijević. „Ne odgovara mi ni ova nova ponuda Vlade o otpremninama od po 250 evra po godini radnog staža. Proveo sam 26 godina u Vojnoj fabrici, i još uvek mogu da radim, i to dobro. Neću nikakvu i ničiju milostinju, već hoću da se vratim u fabriku u kojoj sam ostavio dve i po decenije života. Svestan sam ja i situacije u zemlji i Zastavi, jasno mi je i u kakvom sistemu živimo od 2000, ali nama je povratak na posao obećala Vlada Srbije u leto 2001, kad je prilikom restrukturiranja Zastave, i formiran ZZO. I ja i velika većina mojih kolega verovali smo tada da imamo posla sa odgovornim ljudima, koji će da ispune obećanje, vezano za oživljavanje proizvodnje u Zastavi i stvaranje uslova za naš povratak u svoje fabrike, a sad se, međutim, ispostavlja da imamo posla s neozbiljnim i neodgovornim državnim činovnicima koji nam poručuju da mi već šest godina živimo na teret poreskih obveznika. Pa, nisam ja dobrovoljno pristao da budem bilo kome na teretu. Ja sam i onda hteo, a i sada hoću da živim od svog rada“, ističe bivši radnik Zastave Oružja Dragan Simović.
Nadovezujući se, nekadašnji „automobildžija“ Rodoljub Radosavljević kaže da je njemu ostalo nešto više od dve godine do penzionisanja, te da će, najverovatnije, to vreme provesti na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Ističe, međutim, da je način na koji se rešavaju status ZZO-a i sudbine oko 4.500 radnika sa evidencije tog društva – sramotan. „Znaju li ovi, koji na ovakav način gase ZZO, šta je nama sve obećavano u leto 2001. Znaju li, nadalje, da na evidenciji ZZO-a ima i bračnih parova, što znači da će od 31. avgusta čitave porodice ostati bez ikakvih prinadležnosti. Tačno je da mogu da uzmu otpremnine, ali koji biznis mogu da pokrenu ljudi na kraju pete, ili u šestoj deceniji života, i to u ovakvom ambijentu, kakav imamo u Srbiji“, pita se Radosavljević.
Suočeni sa ovakvim raspoloženjem radnika, ovdašnjim sindikalcima, nije preostalo ništa drugo no da 20. avgusta, kako su već i najavili, pokrenu ulične proteste, i to ne samo prekobrojnih sa evidencije ZZO-a, nego svih kragujevačkih metalaca. „I novi predlog Vlade nije prihvatljiv, ni za radnike, ni za nas u sindikatima. Otpremnine od po 250 evra po godini radnog staža za sve radnike ZZO-a, ne rešava problem tog društva, kao ni ljudi na njegovoj evidenciji. Nije reč se ovde o parama, već o tome da je mnogo ljudi sa ZZO-a i dalje radno sposobno. Ti ljudi hoće da rade, i da žive od svog rada. Neki od njih bi, možda, i mogli da počnu neki posao sa otpremninama koje im se nude, ali nisu svi rođeni za preduzetnike. Zato smo mi i tražili da se trajanje ZZO-a produži za još neko vreme, nije to moralo ni da bude za još godinu dana. Tražili smo, jednostavno, da se trajanje ZZO-a produži za onoliko vremena koliko bi bilo potrebno da se problem tog društva i ljudi na njegovoj evidenciji reši na mirniji i za sve radnike prihvatljiviji način. Naš zahtev, međutim, nije prihvaćen, a Dinkić i Vlada su odlučili da jednostrano, mimo Sporazuma o restrukturiranju i transformaciji bivše Grupe zastava iz 2001, ukinu ZZO. Kako je takva odluka Vlade štetna i za ljude sa ZZO-a, i za Zastavu, i za Kragujevac, ali i za državu, u celini, nama ne preostaje ništa drugo no da pokrenemo ulične proteste kragujevačkih metalaca, kojima će se, najverovatnije, pridružiti i radnici iz drugih industrijskih centara u Srbiji“, kaže za Danas predsednik Sindikata u Zastavinoj Fabrici automobila Zoran Mihajlović, koji je i potpredsednik Sindikata metalaca Srbije.
Bilo kako bilo, u Krgujevcu u ponedeljak, 20. avgusta, dan posle Preobraženja, počinje nova radnička buna, koja će se, prema najavi sindikalaca, krajem meseca proširiti i na beogradske ulice. Da li će se šumadijski trudbenici i ovoga puta izboriti za svoja prava, videće se, verovatno, tamo koncem avgusta. Valja, međutim, ovim povodom podsetiti da su na Preobraženje 1996. u Kragujevcu pokrenute ulične demonstracije ovdašnjih oružara, koje su trajale puna tri meseca, i koje slove za najveće radničke proteste u istoriji Srbije. U Kragujevcu i Šumadiji, i jedanaest godina docnije, ima dosta nezadovoljnih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
