Došao na pregled misleći da je zdrav, a završio kao hitan slučaj: U nedelju otkriveno blizu 2.000 građana koji imaju zdravstvene probleme

Iako su građani i građanke otišli da bez čekanja i zakazivanja, uputa, knjižice ili osiguranja urade bazične opšte i internističke preglede – krvnu sliku, nivo glukoze u krvi, merenje krvnog pritiska, ultrazvuk abdomena i elektrokardiogram (EKG), ispostavilo se da se kod nekih od njih, mada nisu imali saznanja o tome niti simptome, razvijala podmukla bolest sa potencijalno smrtnim ishodom kao što je to proširenje trbušne orte, najvećeg krvnog suda u telu, koji kada pukne rizici po život su veliki, a ne daje jasne simptome.

Nije znao da je teško bolestan

Tako je bilo u KBC Bežanijska kosa, prema dostupnim informacijama, kada je u nedelju kod osobe muškog pola, koja je došla bez ikakvih simptoma samo na kontrolu svog zdravlja, utvrđeno veliko proširenje abdominalne aorte (aneurizma), veličine 71 x 74 milimetra, i koja je odmah poslata u Kliniku za vaskularnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Kako su objasnili lekari, to stanje jeste izuzetno opasno, bilo je pitanje vremena kada bi ta aneurizma tokom nekog fizičkog napora pukla i dovela do fatalnog ishoda. Dodali su da se planira operacija u što kraćem roku.

Istovremeno, otkriveni su kod 1.745 osoba od 22.660 pregledanih, prema podacima Ministarstva zdravlja, slučajevi dijabetesa, aneurizmi aorte, povišenog krvnog pritiska, uvećanja prostate, promene na bubrezima. Sve osobe su upućene na dalju dijagnostiku.

„Nalazili smo i metastaze“

Kristijan Nikolić, direktor Zdravstvenog centra u Negotinu, radiolog, radio je u nedelju preventivne preglede.

Kaže za Danas da su se građani tog dela Srbije odazvali i došli na ultrazvuk abdomena, kao i da, na sreću, nije bilo pronađenih drastičnih problema, ali:

„Nije bilo u nedelju, ali jeste ranije. Imali smo pacijente kojima smo nalazili metastaze u abdomenu, tumore bubrega i drugih organa. Ne preostaje mnogo mogućnosti za lečenje kada su u pitanju terminalne faze bolesti. Zbog toga su jako bitni preventivni pregledi jer se bolest uoči na vreme. I utisak mi je da je građanima lakše da dođu i završe sve za jedan dan. U suprotnom, prvo bi zakazivali pregled kod svog izabranog lekara, pa bi im on onda izdavao uput za analize krvi, pa ultrazvučne preglede ili EKG. Sve se zakazuje i čitava procedura traje danima. Ovako se sve završi za dan bez obzira na to da li građani imaju upute, knjižice…“, ističe on.

Miljko Ristić, kardiohirurg u penziji i bivši direktor UKC Srbije i Klinike za kardiohirurgiju, komentarišući visok procenat utvrđenih bolesti kod građana tokom preventivnih pregleda u nedelju, posebno kardiovaskularnih, i opasnih po život kakva je aneurizma trbušne aorte, kaže:

„Ovo sada što se radi je kap u moru“

„Stvar je tu potpuna jasna – preventivni pregledi u Srbiji nisu postojali godinama i decenijama. Ovo što se sad radi je kap u moru. Potrebno je da se preventivni pregledi organizuju redovno, svaki dan, u periodima kako je to propisala Svetska zdravstvene organizacija (SZO) u odnosu na dob, pol i sisteme organa i to bez obzira na to što ljudi nemaju nikakve simptome bolesti. Na primer, gastroskopija, kolonoskopija trebalo bi da se rade svake dve, tri godine“, navodi on za Danas.

Dodaje da, na neki način, naši građani se mogu naterati na preventivne preglede.

„Trebalo bi usloviti državno zdravstveno osiguranje preventivnim pregledima, odnosno da se osiguranje neće priznati ukoliko osoba nije išla redovno na preventivne preglede i suprotno. Postoje takva rešenja u nekim zapadnim zemljama. Time se prvo otkriva bolest u ranoj fazi, sa druge strane, štede se ogromna sredstva zdravstvenog osiguranja na lečenje. Mnogo je skuplje lečiti osobu kojoj je kasno otkrivena bolest“, navodi Ristić.

Upitan čija je krivica za to što u Srbiji, prema zvaničnim podacima, umre oko 51.000 od kardiovaskularnih bolesti, on kaže:

Sistem je kriv

„Za to je kriv sistem. Nije za poređenje, ali kao što u automobilu morate da menjate ulje posle pređenog određenog broja kilometara, tako bi i preventivnim pregledima trebalo otkrivati te bolesti u početnim fazama. Trebalo bi odrediti termin, ne od jednog dana, već jednom godišnje ili dva puta, za sve građane prema preporukama SZO, to je jedini način“.

Ipak, malo je poznato u javnosti da Zakon o pravima pacijenata nedvosmisleno određuje ko i kako je odgovoran za preventivne preglede stanovnika Srbije.

Ko je dužan da sprovodi preventivne preglede?

„Pacijent ima pravo na odgovarajuće zdravstvene usluge radi očuvanja i unapređenja zdravlja, sprečavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti i drugih poremećaja zdravlja. Zdravstvena ustanova ima obavezu sprovođenja preventivnih mera podizanjem svesti ljudi i obezbeđivanjem zdravstvenih usluga u odgovarajućim intervalima, za grupacije stanovništva koje su izložene povećanom riziku obolevanja, u skladu sa zakonom“, doslovno piše u Zakonu o pravima pacijenata.

Na zvaničnom sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), takođe, je informacija za osiguranike kada bi trebalo da dođu na preventivne preglede.

„To što se osećate dobro ne znači da ste zdravi. Prekontrolišite svoje zdravlje pre nego što vas nešto zaboli. Tada već može biti kasno. Oko 80 odsto bolesti mogu da se spreče ili da se izleče ako se otkriju na vreme. O vašem zdravlju može dobro da brine samo lekar koji vas poznaje, zna vaše navike i porodičnu sklonost određenim bolestima. On je tu zbog vas kada su vam potrebni pregled, lečenje, ili savet, ali i da vas podseti i pozove na redovne preventivne preglede i kada niste bolesni. Svrha preventivnih pregleda je sprečavanje pojave bolesti, odnosno otkrivanje oboljenja u najranijoj fazi, kada još nema simptoma, jer su tada najveće mogućnosti za izlečenje. Zdravstvenim kalendarom utvrđena je dinamika preventivnih pregleda za sve starosne grupe stanovništva. Preventivni pregledi se obavljaju o trošku zdravstvenog osiguranja“, piše iznad tabele kada je kome potreban i koji pregled.