Pregrupisanje tužilaštva pred napad na korupciju

Predlog ovog zakona je na poslednjoj sednici usvojila Vlada Srbije, što znači da je sledeća stanica ovog akta skupština, koja bi trebalo da ga usvoji po hitnom postupku.

Iako ovaj zakon nastoji da uredi organizaciju i nadležnosti svih državnih organa koji su zaduženi za suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, njegovim stupanjem na snagu najveću promenu će pretrpeti tužilaštvo. Naime, zakon predviđa da se pri višim javnim tužilaštvima u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu obrazuju posebna odeljenja koja će biti zadužena za suzbijanje korupcije.

Ukoliko tužiocima koji rade u ovim odeljenjima zatreba pomoć u analizi tokova novca, zakon im omogućava da angažuju finansijskog forenzičara. Ovim poslom će se baviti državni službenici koji poseduju posebna znanja iz oblasti finansija, računovodstva, revizije, bankarskog, berzanskog i privrednog poslovanja, a koji su završili specijalizovanu obuku u Pravosudnoj akademiji iz oblasti krivičnog prava.

Zakon takođe predviđa da Poreska uprava – Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti, Državna revizorska institucija, Republički geodetski zavod, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije i Uprava za javne nabavke moraju da odrede najmanje jednog službenika za vezu, radi ostvarivanja saradnje i efikasnijeg dostavljanja podataka Tužilaštvu za organizovani kriminal i novoformiranim posebnim odeljenjima. Na zahtev tužioca službenici za vezu mogu da budu određeni i u drugim organima i organizacijama. Po potrebi, zakon dozvoljava tužiocima da formiraju udarne grupe koje bi bile fokusirane na jedan konkretan slučaj. U zavisnosti od slučaja, u udarnoj grupi mogu da budu imenovani zaposleni u državnim organima.

Po ugledu na tužilaštva i u višim sudovima u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu biće obrazovana posebna odeljenja za postupanje u predmetima krivičnih dela korupcije, organizovanog kriminala i terorizma.

Kada je reč o policiji, poslove vezane za ova krivična dela obavljaće, kao i do sada, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK). Svi zaposleni u ovim organima će, prema slovu zakona, pre stupanja na funkciju, morati da dostave Agenciji za borbu protiv korupcije podatke o svojoj imovini i imovini supružnika ili vanbračnog partnera i maloletne dece. Takođe će biti podvrgnuti bezbednosnoj proveri MUP-a i BIA.

U obrazloženju ovog zakona, navodi se da je za njegovo sprovođenje potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Srbije. Kako je planirano da zakon stupi na snagu u martu 2018. godine, traži se da Vlada iz budžeta u naredne četiri godine za sprovođenje ovog zakona iz budžeta izdvoji nešto manje od pet miliona evra (612,6 miliona dinara). Imajući u vidu da je samo u 2015. i delu 2016. godine kroz borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije prikupljeno oko 107 milijardi dinara, novac potreban za primenu ovog zakona, dodaje se u obrazloženju, predstavlja tek oko pola procenta tih sredstava. Najveći deo tog novca išao bi na plate ljudi koji su angažovani u organima zaduženim za borbu protiv ovih krivičnih dela.

Tužiocima prepune ruke posla

„Uvažavajući ograničeni bilansni prostor Budžeta Republike Srbije“, zakonodavac u prvoj godini primene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije nije predvideo zapošljavanje nijedne osobe, već samo, preraspodeljivanje postojećih kadrova. U naredne tri godine, planirano je zapošljavanje 36 zamenika javnih tužilaca, 48 tužilačkih pomoćnika i 67 zapisničara. Ukupno, u periodu 2018. do 2021. godine 168 ljudi. Zakon takođe predviđa i zapošljavanje pet finansijskih forenzičara u 2018. godini.