Da li prekid moratorijuma na vojne vežbe otkriva promenu spoljne politike: Srbija naginje ka Zapadu, ali i dalje balansira

Stoga je i odluka državnog rukovodstva da raskrsti sa samonametnutim moratorijumom i odobri učešće Vojsci Srbije na međunarodnoj vežbi “Platinasti vuk 23” primećena u Briselu, Vašingtonu i Moskvi.

Taktička vežba „Platinasti vuk 23“ danas počinje u vojnoj bazi “Jug” kod Bujanovca, a trajaće do 30. juna. Osim Vojske Srbije, u vežbi učestvuju oružane snage još 11 država, a najviše pažnje privlači učešće oko sto pripadnika vojske SAD-a. Cilj vežbe je, kako je nedavno saopštilo Ministarstvo odbrane, održavanje postignutog nivoa interoperabilnosti jedinica Vojske Srbije za učešće u multinacionalnim operacijama.

Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike i nekadašnji ministar odbrane ističe da Vojska Srbije više od decenije, kroz ovakve vežbe, podiže svoje operativne sposobnosti po NATO standardu.

– Svaka vojna vežba koju sprovodi bilo NATO, bilo neka država članica, po pravilu je korisna za naše oružane snage. Podsećam, jedna od zakonom definisanih misija Vojske Srbije je učešće u mirovnim misijama gde su sve vojske interoperabilne upravo po NATO standardu. Dakle, svaka vojna vežba koja podiže interoperabilnost VS u isto vreme omogućava pripadnicima vojske da na mnogo bezbedniji i efikasniji način sprovode svoje zadatke i dostižu ciljeve, ističe Šutanovac.

Imajući to u vidu, dodaje on, za sve pripadnike vojske apsolutno nema dileme da li treba vežbati sa NATO.

– Međutim, očigledno je da se u Srbiji sprovode hibridna dejstva koja bi, ne samo Srbiju da distanciraju od NATO organizacije, već i da uruše njene operativne sposobnosti, a to svakako nije interes ni države, ni građana. Kao što nam se lekari, inženjeri i profesori usavršavaju na zapadu tako i vojska treba da iskoristi svaku mogućnost za vežbanje i to pre svega sa NATO zemljama čije vojske funkcionišu po istom standardu, navodi Šutanovac.

U zavisnosti od ugla posmatranja, održavanje vežbe različito je odjeknulo u međunarodnoj javnosti.

„Srbija je napravila izbor da bude deo Zapada, a to uključuje dalju integraciju sa evroatlantskim bezbednosnim strukturama i partnerskim vojskama“, naveli su u Ambasadi SAD u Beogradu. Govoreći za Radio Slobodna Evropa, portparol ambasade je istakao da je vežba „direktno relevantna za postojeća učešća Srbije u misijama širom sveta“.

S druge strane, kada je u aprilu obelodanjeno da će biti održana vežba, porparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da ona “neće proći nezapaženo”. On je tada dodao da je Beograd „pod neviđenim pritiskom da Srbiju privuče na stranu onih koji se drže antiruske pozicije“.

Komentarišući spoljnopolitičke posledice vežbe, Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku napominje da politika balansiranja između Istoka i Zapada ima sposobnost da se u zavisnosti od potrebe nagne na jednu ili drugu stranu.

– U ovom trenutku deluje da smo u fazi malog naginjanja ka Vašingtonu. Generalno, ako govorimo o odbrambenoj i bezbednosnoj politici, utisak je da Vašington i NATO postaju primarni parneri Srbije. To vidimo po obustavljanju moratorijuma na vežbe, po učešću srpskih vojnika u međunarodnoj misiji na Sinaju, po učešću Elektronskog fakulteta u Nišu u projektu izrade sistema za rano upozorenja od nuklearnih napada duž NATO granica, kao i po sve uverljivijim tvrdnjama da Srbija snabdeva Ukrajinu municijom, navodi Vuksanović.

Ipak, kako dodaje, informacije o ovom zaokretu ne mogu da se vide u provladinim medijima.

– Oni o tim stvarima ili ne izveštavaju ili izveštavaju na površan način, stavljajući naglasak na našoj balansiranoj politici. To nas dovodi do jednog paradoksa da Rusija u javnosti i dalje figurira kao dominantan spoljnopolitički faktor u zemlji, iako se malo toga zapravo dešava na relaciji Beograd – Moskva. To ukazuje da politička elita i dalje balansira između strateške realnosti da je Srbija okružena zapadnim zemljama i proruskog sentimenta unutrašnjeg javnog mnjenja koje je potrebno zarad legitimacije i opstanka na vlasti, navodi Vuksanović.

Da održavanje vežbe ne znači definitivno “okretanje Srbije ka Zapadu”, smatra i Dragan Šormaz, predsednik nevladine organizacije Evroatlantski savet i doskorašnji član Srpske napredne stranke.

– Vojna vežba nije dokaz da smo se okrenuli zapadu. Aleksandar Vučić nikada neće napraviti taj korak, ja sam prvi bio naivan verujući da vuk promenom dlake menja i ćud. Dokaz da Srbija menja pravac bi bilo uvođenje sankcija Rusiji, nacionalizacija NIS-a, prekidanje proruskog narativa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. A ništa od toga se nije desilo, ističe Šormaz.

On dodaje da do spoljnopolitičkog zaokreta neće ni doći dok god najveći deo političke scene ne počne da se zalaže za ulazak u EU i NATO.

– Devedeset odsto opozicionih stranaka, nezavisno od ideološkog profila, protivi se članstvu u NATO. Iz stranaka koje čine vlast, za taj korak zalaže se isključivo Srpski pokret obnove. Tako da zaokreta nema. Ova vojna vežba predstavlja isključivo “mazanje očiju” i nastavak igre balansiranja, zaključuje Šormaz.