Tokom Međunarodnog festivala vina „Interfest 2012“ u Novom Sadu, popijeno je više od 30.000 buteljki raznih sorti vina i zabeležena poseta od preko 20.000 ljubitelja kapljice, bez ijednog incidenta, saopštili su danas organizatori.
Predstavilo se ukupno 120 podruma vina, a po prvi put na festivalu u ponudi su bila i vina Novog sveta iz Australije, Južne Afrike i Latinske Amerike. Nastupili su vinski podrumi iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Mađarske, Španije, Italije, Portugala i Albanije.
Međunarodni festival vina „Interfest“, deveti po redu, koji je sinoć završen u Novom Sadu, obeležili su pre svih izlagači iz zemalja bivše Jugoslavije promovišući najbolje vrste vina iz regiona.
– Prezadovoljna sam kako je protekao ovaj festival vina, a najveći kompliment je činjenica da je centralni novosadski trg, po ovoj vrućini po kojoj se iz stanova ne izlazi bez preke potrebe, sve tri noći trajanja festivala bio prepun – izjavila je direktorka „Interfesta“ Nataša Budisavljević, posebno ističući kvalitetan nastup vinarija iz zemalja regiona.
Veliko interesovanje posetilaca vladalo je za vina iz tzv. moslavačke vinske ceste. Vina iz tog hrvatskog regiona predstavljena su preko Udruženja vinarija iz Moslavine, koje čini deset vinarija.
– U poslednje dve-tri godine radimo na brendiranju „škrleta“, naše autohtone sorte, i u tu promociju uložena su značajna finansijska sredstva – kazao je vinar iz Kutine Sven Đozo dodajući da se radi o belom vinu koje je „lagano za želudac“ i čija je cena oko 3,5 evra po buteljci.
Makedonska vina predstavilo je sedam najvećih vinarija iz te zemlje, koje su članice Udruženja „Vina iz Makedonije“, osnovanog sa namerom da se zajedničkim nastupom na stranim tržištima intenzivnije promoviše Makedonija kao vinogradarska i vinarska destinacija.
– Srbija je postala najvažnije tržište za makedonske vinare, o čemu svedoči podatak da je 60 odsto ukupnog izvoza namenjeno Srbiji – kazala je sekretarka tog udruženja Elena Miloševska dodajući da se u Srbiju iz Makedonije godišnje izveze vina u vrednosti 15 miliona evra, odnosno da devet miliona flaša i 21 milion nalivnog ili refuznog vina.
Od crnogorskih vinarija u Novom Sadu se predstavila najbolja i najveća tamošnja vinarija „Plantaže 13. jul“, koja je posetiocima ponudila u Srbiji dobro poznata vina „crnogorski vranac“, „merlo“, „kaberne“ i „krstač“. Na njihovom štandu je rečeno da se odavno zna da je srpsko tržište za njih najznačajnije i da su zadovoljni kako uprkos „žestokoj konkurenciji uspeju da opstanu“.
Osim domaćih i vina iz regiona, posetioci su bili u prilici da probaju i portugalska vina, kao i vina iz Australije, Južne Afrike i Latinske Amerike, izložena preko distributerskih i zastupničkih kuća.
Šampanjac sa 24-karatnim zlatom
Kada je o nastupu slovenačkih vinara reč, najveće interesovanje posetilaca privukla vinarija „Kauran“ iz Slatkog vrha kod Maribora, sa svojim zlatnim šampanjcem „kim“.
– Radi se o šampanjcu koji u sebi sadrži 24-karatno zlato. Proizvodi se klasičnom metodom, osnova mu je šardone, a nakon druge fermentacije u njega se stavlja čisto zlato – rekao je vlasnik te vinarije Zlatko Kauran, dodajući da se od jednog grama zlata napravi 25 boca šampanjca. Zlato koje se koristi u te svrhe proizvodi se u Beču, a naučno je dokazano da ima izuzetno blagotvoran uticaj na artritis, kardiovaskularni sistem i na raspoloženje. Proizvodnja tog šampanjca počela je 2009. godine i kapacitet se svake naredne godine duplira, tako da je sada na nivou 5.000 boca godišnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
