Preko fekalija i pontonskog mosta na „Lido“: Kakav je kvalitet vode u kojoj se građani kupaju na Dunavu?

Ove fekalije predstavljaju veliki problem, kaže za N1 Aleksa Petković iz Inicijative „Pravo na vodu“.

„Ovo je jedan od najvećih ekoloških problema Beograda, ali i Srbije generalno, jer je u Srbiji samo 14 odsto stanovništva pokriveno nekom preradom otpadnih voda. Ovo što vidimo sada u Zemunu se dešava zato što je nivo Dunava poslednjih dana, prema podacima RHMZ-a, nekih nižih i srednjih vrednosti za ovo doba godine, što znači da su neke stvari, koje su inače sakrivene, sada postale otkrivene“, rekao je Petković.

Podseća da Beograd ne prerađuje svoje otpadne vode.

„Sve što Beograđani proizvedu, dolazi direktno u reku. To je ono što sada vidimo, to se i oseća, neprijatno je i za videti, tako da je to veliki problem. To posle utiče i na kvalitet vode, jer Beograd oko 70 odsto svoje vode dobija direktno iz reke, odnosno iz rečnih izvora, tako da to biološko opterećenje povećava i cenu proizvodnje pijaće vode“, naglasio je sagovornik N1.

Na pitanje kako rešiti ovaj problem, kaže:

„Kratkoročno bi ovo moglo da se očisti, ali dugoročno ne može da se reši osim ako se ne izgrade postrojenje za preradu otpadnih voda. Beograd je potpisao ugovor s Kinezima, kineska firma će da gradi, od kineskog kredita. Prva faza treba da bude vrednosti 271 milion evra, u Velikom selu“.

To je, dodaje, bitno, zbog Zemuna i Novog Beograda, odakle će voda ići na preradu u Veliko selo.

Petković napominje da je inicijativa „Pravo na vodu“ ranije ukazivala na to da nije bilo javne rasprave o izboru tehnologije i cene izgradnje ovog postrojenja.

„Ono što je u javnom interesu, radi se, dakle, mimo javnosti… Rešićemo možda ovaj problem, ali je pitanje kako ćemo ga rešiti i po koju cenu“, upitao je.