Preko Srbije do Evropske unije: Zašto je Balkanska ruta prohodan put za migrante?

U nemačkom gradu Šverte situacija je alarmantna. Sve više izbeglica dolazi u taj grad u Rurskoj oblasti. Ali, smeštajni kapaciteti su popunjeni, kako gradski, tako i privatni. Ljudi bi sada trebalo da budu smešteni u gradskoj većnici, u sali gde se obično održavaju seminari i konferencije.

I u Bohumu ponestaje smeštaja. Poslednjih nedelja tamo je stigao neobično veliki broj maloletnika bez pratnje, uglavnom iz Sirije i Avganistana. Sada su smešteni u fiskulturnim salama. Slične vanredne situacije prijavljuju i opštine u Saksoniji i Bavarskoj.

Bez vize od Srbije do Luksemburga

Mnogi ljudi dolaze preko takozvane Balkanske rute. Broj migranata koji tim putem stižu u Evropsku uniju se povećava. Više je razloga za to: kao i svake godine u kasno leto, primetan je određeni porast migracije. Ljudi kreći na put pre nego što im hladno zimsko vreme oteža ili u potpunosti onemogući pešačenje ili prelazak preko ionako opasnog Sredozemnog mora.

Ove godine na sve to dolazi još jedan fenomen. U Austriji je trenutno neobično mnogo zahteva za azil od ljudi iz Indije i Tunisa. Od jula 2022. godine Indijci podnose najviše zahteva. To se, između ostalog, objašnjava činjenicom da je građanima tih zemalja dozvoljen ulazak u Srbiju bez vize. Odatle onda mnogi kreću dalje ka Zapadu – čak i do Luksemburga.

Trenutno tamo dolazi neobično mnogo ljudi bez pasoša, kaže ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn, koji je zadužen i za migracije. I nije to slučaj samo sa Srbijom, objašnjava Aselborn, ljudi iz trećih zemalja bez vize mogu da dođu i u Albaniju i Bosnu i Hercegovinu, recimo migranti iz Turske. Ne može biti da te zemlje, koje su kandidati za članstvo u EU, svojim viznim režimima ne slede zajedničku liniju EU, izjavio je Aselborn za nemački javni servis WDR.

Reakcija na nedostatak radne snage u Evropi

Bečka stručnjakinja za migracije Judit Kolenberger kaže da ove godine veću ulogu igra tzv. „mešovita migracija“. To znači da među novopridošlima ima mnogo ljudi koji reaguju na sve veći nedostatak radne snage u Evropi, smatra Kolenberger, prenosi DW.

S obzirom na to da za te ljude nema legalnih mogućnosti za dolazak, oni podnose zahtev za azil, kako ne bi odmah bili deportovani kada ih uhvati granična policija. „I ekonomske posledice ruskog agresorskog rata u Ukrajini takođe igraju ulogu u ovoj situaciji, jer u zemljama globalnog juga rastu ekonomski problemi. Razlozi za bekstvo i migraciju, odnosno za dobrovoljni i nedobrovoljni odlazak, često se preklapaju.“

Od Turske do Srbije za 2.500 evra

Trenutno su duž Balkanske rute ponovo aktivni krijumčari ljudi. Prema istraživanju studija nemačkog javnog servisa ARD u Beču, oni su, kao i obično, nemilosrdni. Stupiti u kontakt sa švercerima nije teško. U jednoj grupi na Telegramu, koja se zove kao neka turistička agencija, navodni švercer voljno daje informacije o rutama i tarifama. Put od Turske do Srbije košta 2.500 evra, uključujući i noćenje u bugarskoj prestonici Sofiji, piše taj čovek.

Putovanje traje tri do pet dana, 20 do 30 kilometara mora da se pešači, ostatak vremena se vozi. Uspeh, kaže, ne može da garantuje, i piše: „To je krijumčarenje! Mi se nadamo da će bog to učiniti za nas.“

Politika „propuštanja“?

Ali, kako izbeglice iz zemalja jugoistočne Evrope onda stignu na Zapad? Stručnjakinja za migracije Judit Kolenberger ne želi da govori o politici „propuštanja“ kao u 2015. godini. A „javna je tajna“ da se granice ka istoku više kontrolišu, nego one ka zapadu.

Veće granične kontrole vode ka hapšenju većeg broja migranata. To se odražava i na broj potražilaca azila. Jer, kako objašnjava Kolenberger, samo ako uhapšeni podnesu zahtev za azil, mogu da spreče trenutnu deportaciju. „Mnogi od njih, međutim, ne čekaju kraj postupka, već posle nekoliko dana idu dalje. U tome ih, naravno, niko ne sprečava.“

U Austriji je, na primer, od početka avgusta na snazi uredba Ministarstva unutrašnjih poslova koja zapravo ima za cilj da rastereti službe na istoku zemlje. Prema toj uredbi, prvi razgovori s izbeglicama ne moraju da se obave na mađarskoj granici, već i u drugim saveznim pokrajinama. Pojedine izbeglice za to dobijaju i kartu za voz.

Neželjeni efekat takve prakse jeste da onaj ko ne želi da ostane u Austriji može da ode u druge zemlje. A oni koji prođu bez prethodnog, prijemnog razgovora, a samim time i bez postupka za dobijanje azila u Austriji, imaju veće šanse da dobiju azil negde drugde. Jer, Dablinski sporazum predviđa da zahtev za azil treba da razmatra prva zemlja Evropske unije u kojoj je izbeglica registrovana.