Prekomerno zagađenje u svim velikim gradovima, rešenje ni na pomolu

Ovaj dokument, koji samo konstatuje stanje vazduha u republici i na lokalu, trebalo bi da je namenjen donosiocima odluka, koji bi se njim rukovodili pri osmišljavanju i donošenju adekvatnih mera za suzbijanje zagađenja.

Međutim, i ovogodišnji izveštaj pokazuje jasnu tendenciju da se katastrofalno loše stanje vazduha nije promenilo ni za nijansu godinama unazad, što samo može da znači da aktivne mere kojima bi se uticalo na izvore zagađenja i poboljšanje kvaliteta vazduha ili nisu donošene, ili one donete nisu dosledno poštovane, a prekršioci adekvatno sankcionisani.

Kako je u izveštaju navedeno, vazduh je bio prekomerno zagađen u aglomeracijama Beograd, Niš, Smederevo, Pančevo, Užice i Kosjerić, usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2.5. Iz istog razloga vazduh je svrstan u treću kategoriju na teritorijama gradova Valjevo, Kraljevo i Novi Pazar. Prekomerna emisija čestica PM10 razlog je prekomerno zagađenom vazduhu u Kragujevcu,Zaječaru, Popovcu i Zrenjaninu, dok je previše emitovanih čestica PM2.5 prekomerno zagadilo vazduh u Subotici.

Prekomerno zagađen vazduh je beležen i u Boru ali usled prekoračenja vrednosti sumpor dioksida (SO2), veoma opasnog po zdravlje ljudi, čija koncentracija je prelazila i po deset puta veću od dozvoljene. jedino je u aglomeraciji Novi Sad vazduh bio prve kategorije, koji se određuje kao “čist ili neznatno zagađen”.

Međutim, ukoliko se pogledaju podaci Izveštaja istureni u prvi plan, koji za administrativnu jedinicu uzimaju takozvane zone, situacija na prvio pogled izgleda potpuno drugačije, a slika o pravom stanju zagađenja postaje zamagljena.

Tako je kao opšta ocena kvaliteta vazduha za 2020. godinu navedeno: “u zoni Srbija, osim u gradovima Kragujevac, Valjevo, Kraljevo, Zaječar, Novi Pazar i Popovac, kvalitet vazduha je bio prve kategorije odnosno čist ili neznatno zagađen. U zoni Vojvodina, osim u gradovima Subotici i Zrenjanin vazduh je bio prve kategorije, odnosno čist ili neznatno zagađen.”, i dalje.

Ovakve, za laike zbunjujuće kvalifikacije i predstavljanje podataka zapravo nastaju iz već zastarelih i neadekvatnih podela na prostorne celine u kojima se meri emitovanje zagađujućih čestica i jedinjenja, a koja, smatraju stručnjaci, zahtevaju i potpuno drugačije definisanje u važećem zakonu.

Naime, aglomeracije su gradovi koji broje više od 250.000 stanovnika ili pak oni za koje se očekuje povećano zagađenje, pa zbog toga postoji i zakonska obaveza da se na tim mestima vazduh i proverava i prati, kako bi lokalne samouprave reagovale i preduzimale konkretne korake za smanjenje zagađenja. U Srbiji ih ima osam, a vezane su za velike gradove. Zone, s druge strane, zapravo su imaginarne teritorijalne celine, koje u sebi sadrže aglomeracije, i one prostore između njih koji po prirodi stvari nisu zagađeni i u kojima se karakteristike vazduha i ne mere. Tako konstatacija da je u Zoni Srbije vazduh čist ili neznatno zagađen,” osim u svim gradovima koje obuhvata, zapravo znači manipulativnu, iskrivljenu pozitivnu sliku o kvalitetu vazduha.

Još jedan bitan nedostatak same metodologije ocenjivanja kvaliteta vazduha je i to što u kategorizaciju ne ulaze koncentracije teških metala. Tako je u Boru srednja godišnja vrednost veoma toksičnog arsena, prema nekim procenama i do četrdeset puta veća od dozvoljene. U ocenu takođe ne ulazi ni broj dana prekoračenja dozvoljenih emisija tokom godine, čime slika stanja dodatno gubi na preciznosti.

Ipak, ni poslednji izveštaj ni javnosti ni stručnjacima nije otkrio ništa novo, što se do sada nije znalo. Problem je što država, lokalne samouprave i nadležne institucije, te podatke do sada nisu iskoristili kako bi rešavali uzroke velikog zagađenja, a zagađivače koji krše zakon, kažnjavali. Ovom poslednjem možda najviše doprinose izuzetno niske novčane kazne.

Umesto mera i rešenja, primera radi, Grad Beograd je u poslednjoj spornoj nabavci, vrednoj četiri miliona evra, nabavio dodatne merne stanice kao i softver za predikciju zagađenja, u situaciji kada je dalja dijagnostika ne samo nepotrebna, već je upitna i svrsishodnost i sama mogućnost korišćenja modernih stranih tehnologija, koje iziskuju ogroman broj unetih podataka, kojima Srbija ne raspolaže jer ih ne prikuplja niti za to ima uslova.

Slično i prethodnih godina

U periodu 2016-2020. Beograd je imao prekomerno zagađen vazduh, uglavnom zbog povećanih koncentracija PM10 i PM2.5, ali i zbog povećanih koncentracija azot-dioksida, što je bio slučaj u 2017. Aglomeracija Novi Sad u prethodnih pet godina uglavnom ima čist vazduh ali je 2019. zabeleženo prekomerno zagađenje zbog prisustva suspendovanih čestica PM10. Bor je tri godine za redom (2016-2018.) bio svrstan u prvu kategoriju, ali je 2019. i 2020. godišnja vrednost sumpor-dioksida uslovila treću kategoriju-prekomerno zagađen vazduh. Aglomeracije Pančevo i Niš su 2016. imale čist vazduh ali su četvrtu godinu zaredom u trećoj kategoriji-prekomerno zagađen vazduh zbog zagađenja suspendovanim česticama PM10 i PM2.5. Aglomeracije Smederevo i Kosjerić su 2018, 2019. i 2020. godine imale kvalitet vazduha koji pripada trećoj kategoriji-prekomerno zagađen vazduh zbog zagađenja suspendovanim česticama PM10 i PM2.5”, navedeno je u izveštaju.