Prema Bušovom naređenju pre 20 godina SAD napale talibane u Avganistanu

List Danas je pre 20 godina na naslovnoj strani vest o tome objavio pod nazivom „Amerika uzvraća udarac“.

Napad se dogodio u nedelju 7. oktobra 2001. godine oko 21 sat po lokalnom vremenu. Ovu akciju podržale su Nemačka, Francuska i Kanada, a više od 40 zemalja sa svih kontinenata dalo je američkim snagama vazdušni prostor i pravo na spuštanje.

Neposredno nakon napada obratio se naciji iz Bele kuće tadašnji američki predsednik Džordž Buš.

Foto: Arhiva Danasa

„Prema mom naređenju, SAD su sinoć počele napade protiv terorističkih vojnih kampova Al-Kaide i vojnih potencijala talibanskog režima u Avganistanu“, rekao je Buš, a Danas preneo u izdanju od 8. oktobra.

Američki predsednik naveo je tada da su ciljevi pažljivo odabrani i da će biti uništeni talibanski kampovi za obučavanje i podršku terorista. Buš je rekao da su se SAD „danas opredelile za Avganistan“, dodajući da „svaka nacija mora da izabere stranu u ovom konfliktu“, jer ne postoji „neutralan trener“.

„Oni koji krenu usamljenim putem, moraće da plate cenu“, rekao je tada Buš i dodao da su mnoge zemlje pružile SAD obaveštajne podatke. „Ceo svet je ujedinjen“, ocenioje on.

U prvom talasu napada bombardovan je glavni grad Kabul, gde su pogođeni aerodrom i zgrada Ministarstva odbrane Avganistana. Drugi napad počeo je sat vremena kasnije, napadom na Kandahar, grad na jugu zemlje koji se smatra sedištem vladajućih talibana. Tamo je gađan komandni centar.

Buš je tih dana izjavljivao da SAD nisu neprijatelj muslimana, već „samo onih koji podržavaju teroriste i koriste veru da bi činili ubistva“.

„Jedini način da obezbedimo mir je da progonimo one koji mu prete“, rekao je on i dodao da je „neophodno učiniti Avganistan nesposobnim da podržava terorističke operacije“.

Američki predsednik je, kako piše Danas, izrazio tada uverenje u pobedu SAD u borbi protiv terorizma, a poručio je i da su preduzete sve mere za sprečavanje eventualnih terorističkih napada na teritoriji SAD. Već prve večeri napada na Avganistan, Američki Federalni istražni biro (FBI), kako su javile agencije, stavio je sve lokalne policijske snage u SAD u najtiši stepen pripravnosti zbog straha da bi moglo doći do terorističkih napada u znak odmazde zbog početka napada na Avganistan.

Obraćajući se američkim državljanima, a posebno vojnicima i njihovim porodicama, Džordž Buš je rekao da je njihova „misija definisana, a ciljevi jasni i pravedni“.

„Imate moje puno poverenje i imaćete svaku podršku da sprovedete vašu dužnost“, poručio je on i dodao: „Pobedićemo. Ispunićemo našu misiju. Nećemo se umoriti, niti povući“.

Kako je preneo Danas, britanski premijer Toni Bler potvrdio da su britanske podmornice krstarećim raketama gađale vojna postrojenja u Avganistanu.

Majica sa likom Buša i bin Ladena od četiri dolara

Interesantno je da su američki predsednik Džordž Buš i vođa Al Kaide Osama Bin Laden bili inspiracija čak i trgovcima.

Naime, već drugog dana napada SAD na Avganistan u prodaji u Bangkoku pojavila se majica sa njihovim likovima, a koštala je četiri dolara, pisao je Danas pre 20 godina.

Glavni osumnjičeni za terorističke napade na SAD Osama bin Laden pozvao je muslimanski svet da se odupre američkim napadima na Avganistan, a američkim zvaničnicima i građanima poručio da „neće imati sna“.

„Kunem se Bogom, velikim Bogom, Amerika neće imati sna, kao ni oni koji žive tamo. Neće biti bezbedni, osim ukoliko mi ne osetimo bezbednost u Avganistanu i Palestini“, poručio je bin Laden posredstvom video snimka, koji je emitovala katarska Al-Džazira. On je zahvalio Bogu za uništavanje Svetskog trgovinskog centra i dela zgrade Pentagona 11. septembra, ali nije preuzeo odgovornost za te napade, za šta su ga SAD optužile“, pisao je Danas pre 20 godina.

„Amerika je ta koja je uputila izazov i krenula u boj protiv Boga. Bog je napao Ameriku na njenom najosetljivijem mestu i zato je Amerika ispunjena strahom, od severa do juga, od zapada do istoka“, rekao je Bin Laden i dodao: „Ono što SAD sad iskušavaju je samo mali deo onoga što su Arapi decenijama iskušavali – poniženja, ubijanja dece, a niko se nije odazvao pozivu za pomoć. Alah je zato uputio grupu muslimana na front, da razore Ameriku“.

„Želim da Bog osvetli njihove duše. Oni su branili i odgovorili na ono što su njihova braća i sestre trpeli u Palestini i Libanu“, rekao je bin Laden, povodom samoubilačkih avionskih napada na SAD.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Već drugog dana vazdušnih napada SAD i Velike Britanije na Avganistan, kako je preneo Danas, više od 20 ljudi je poginulo.

„Napad je izvršilo 15 teških bombardera i 25 najmodernijih lovaca bombardera američkog i britanskog ratnog vazduhoplovstva. Pogođeni su ciljevi u Kabulu, Džalalabadu i Kandaharu, između ostalog glavna centrala talibanskog pokreta i sama kuća talibanskog vođe mule Mohamada Omara“, preneo je Danas. Kaže se da je u napadima pričinjena velika materijalna šteta a bilo je i više eksplozija.

„Talibani su saopštili da njihov duhovni vođa mula Mohamed Omar i Osama bin Laden nisu povređeni u napadima. Deset osoba je ubijeno u Kasaba Hani, nedaleko od aerodroma u Kabulu, i više od deset ih je ubijeno nedaleko od sedišta državnog radija Glas šerijata. Uporedo sa vojnom akcijom nad Avganistanom ubrzano se širi i humanitarni kišobran, ne bi li se ikako ublažila preteča katastrofa izazvana velikom migracijom stanovništva i nedostatkom hrane. Veliki broj ljudi u Avganistanu napušta gradove i naselja u strahu od napada. Susedne zemlje već broje milione izbeglica. Pakistan kaže daje već primio dva i po miliona izbeglica i da očekuje još milion i po, a u Iranu se nalazi oko dva miliona Avganistanaca“, navele su novinske agencija Beta i AFP, a preneo Danas.

U novom talasu napada na Kabul, predstavnik za štampu talibana, Mohamad Aktar Usrnani izjavio je da je talibanska protivvazdušna odbrana pucala na napadače, ali da nije pogodila nijedan avion. Jedan zvaničnik Pentagona potvrdio je da su SAD počele treću noć bombardovanja Avganistana, ali nije pružio više detalja.

„Talibanski vođa Mula Omar i Osama bin Laden evakuisani su avionima iz Kandahara, tvrdi novinska agencija Pakistan njuz. Pakistanska agencija se poziva na izveštaj agencije Galf njuz iz Abu Dabija koja tvrdi da su oni sa porodicama odleteli u nepoznatom pravcu neposredno posle početka američkih napada na Avganistan“, preneo je Danas.

Osama bin Laden, kog se porodica odrekla 1994. godine, a domovina mu oduzela pasoš kada je okrvavio ruke, pronađen je i likvidiran 10 godina kasnije, 2011. u Pakistanu.

Međutim, odnosi SAD i talibana u Avganistanu i sada su aktuelna tema. Podsetimo, polovinom avgusta ove godine talibani su preuzeli vlast u Avganistanu, pošto su se iz te zemlje američke snage povukle nakon 20 godina prisustva. Prvi direktni razgovori talibana i američke delegacije počeli su juče u Dohi, a avganistanski ministar spoljnih poslova Amir Han Mutaki izjavio je tom prilikom da su talibani pozvali SAD da ne „destabilizuju“ vladu u Kabulu.

„Jasno smo stavili do znanja da pokušaj destabilizacije vlade u Avganistanu nije dobar nikome. Dobri odnosi sa Avganistanu idu svima u korist“, rekao je Mutaki.

Goran Svilanović: Napad očekivan

Šef nekadašnje jugoslovenske diplomatije Goran Svilanović izjavio je pre 20 godina da je američki napad na Avganistan bio očekivan i da mu je prethodila „vrlo velika diplomatska ofanziva, usmerena pre svega prema islamskom svetu i glavnim državama, da bi se dobilo njihovo razumevanje za nastojanje da se terorizam iskoreni“. Svilanović je istakao da napad verovatno neće biti završen za nekoliko dana. Šef jugoslovenske diplomatije ocenio je za Danas da će vojna operacija SAD biti iscrpljujuća za sve ljude, posebno za one koji su u nju uključeni.