Prema podacima 2024. bila godina ekstremne temperature

Prema podacima Kopernikus službe za klimatske promene, od kako je počelo merenje temperature vazduha 1850. godine, prošle godine je odstupanje globalne temperature vazduha prvi put nadmašilo prag od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski prosek.

Podaci pokazuju da su temperaturni rekordi bili premašeni ne samo na godišnjem, već nekoliko puta i na mesečnom i dnevnom nivou, navodi WWF.

Svaka od proteklih 10 godina bila je jedna od 10 najtoplijih ikad zabeleženih godina, a 2024. je prva koja je probila granicu od 1,5 stepen, a tu granicu je premašil 11 od ukupno 12 meseci u godini.

Direktorka programa zaštite prirode u WWF Adrija Dunja Macoko Drvar istakla je da je prema preliminarnim podacima, 2024. godina je u Beogradu ponovo srušila sve rekorde.

Odstupanjem od proseka srednje godišnje temperature za čak 2,8 stepeni Celzijusa, bila je za 1,1 stepen toplija od do sada najtoplijih 2023. i 2019. godine, rekla je Macoko Drvar.

Prema njenim rečima, od maja 2023. godine do kraja 2024. godine Srbija je imala samo jedan mesec hladniji od proseka, dok je prošlog februara zabeleženo rekordno odstupanje od proseka od čak 7,5 stepeni.

Fondacija ističe kako su stručne analize ekstremnih događaja iz 2024. godine na globalnom nivou pokazale da je 15 od ukupno 16 analiziranih devastirajućih poplava, odnosno 94 odsto tih pojava, prouzrokovano ekstremnim padavinama koje su pojačane zbog klimatskih promena.

Ova godina izuzetno ekstremnih vremenskih prilika pokazuje koliko je život već postao opasan zbog zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem i naglašava hitnost što bržeg odmicanja od fosilnih goriva, dodaje se u saopštenju.

Fondacija je upozorila da klimatske promene, naročito posmatrane u kontekstu premašivanja granice od 1,5 stepeni zagrevanja, mogu da izazovu potpuni kolaps ekosistema.

Podseća se da je u Izveštaju o stanju planete iz oktobra 2024. godine, WWF objavila podatak o katastrofalnom padu populacija divljih vrsta od čak 73 odsro u poslednjih pola veka, dok se najvećom pretnjom populacijama smatra i gubitak i degradacija staništa, pa je čak 85 odsto od ukupno 28.000 vrsta pred izumiranjem.