Ja nisam žena premijer, govorila je Indira Gandi tokom niza godina na funkciji indijske liderke, „Ja sam premijer“. Međutim, pitanje koje se postavlja u Aziji jeste da li na tim prostorima postoji funkcija poput žene premijera. U poslednjih nekoliko godina na tom kontinentu je najveći broj pripadnica lepšeg pola na svetu dospeo do najviših lestvica vlasti. Gotovo sve one su do funkcija dolazile putem porodičnih veza, a ne nezavisno.
Sirimavo Bandaranaike iz Sri Lanke prva je žena na svetu koja je izabrana za šefa države 1960, a nakon toga su Indija, Pakistan i Indonezija dobili žene za lidere. Bangladeš i Filipini imali su po dve žene na predsedničkoj funkciji. Dve pripadnice lepšeg pola koje su i danas na vlasti jesu predsednica Filipina Gloria Makapagal Arojo i premijerka Bangladeša Šeik Hasina, a obe su poznate po borbenosti i strogosti.
„S obzirom na široko rasprostranjene stereotipe o islamu, najviše iznenađuje to što su žene na rukovodećim mestima u pretežno muslimanskim zemljama u jugoistočnoj i južnoj Aziji“, navodi se u izveštaju „Dinastije i žene lideri u Aziji“, koji je napisan za nemačku Naučnu fondaciju. „Osim u Avganistanu i Bruneju, žene predvode ili su predvodile vlade i opozicione grupe u svim pretežno islamskim zemljama u ovom regionu“.
Međutim, prema rečima stručnjaka, gledano u celini, ove liderke nisu mnogo učinile na unapređenju pitanja u vezi sa ženskim pravima, sa nekolicinom mogućih izuzetaka, one nisu vladale drukčije od muškaraca i nisu promenile put ka vlasti koje su druge žene sledile. „Kada sam se prvi put pre trideset godina zainteresovala za ovu temu, moja pretpostavka je bila da žene imaju drukčiju perspektivu“, rekla je Gvida Džekson, autor „Žene koje vladaju“ i „Žene vladari tokom vekova“. Kako je navela, umesto toga je otkrila da „su one kao i svi drugi u velikom broju slučajeva egomanijačne i da podjednako čuvaju svoju poziciju na vlasti“. Stručnjaci takođe navode da uspon žena lidera ne predstavlja bilo kakvu promenu u patrijarhalnoj prirodi azijskih društava. Jedini izuzetak je Han Mjungsuk koja je do pozicije šefice vlade Južne Koreje došla bez porodičnih veza. „Poznajem svoje granice i ne volim politiku“, rekla je Korazon Akvino, koja je postala predsednica Filipina 1986. nakon atentata na njenog supruga, opozicionog lidera Beninja Akvina. „U politiku sam uplovila samo zbog muža“.
Kako navode dobri poznavaoci prilika, sve ovo ne znači da je u Aziji uloga žene i dalje statična. Žene napreduju u velikom broju domena na funkciji direktora, političara, diplomata, kao i u profesijama vezanim za pravo. Društva u mnogim mestima sve se više ugledaju na Zapad, pa ukidaju porodične strukture i oslobađaju žene od tradicionalnih uloga domaćica, te one sada uživaju veće poštovanje u javnosti nego ranije. Ipak, stiče se utisak da još uvek postoji nešto što sprečava žene da dođu do visokih pozicija samo sopstvenim vrednostima, a osim toga, još postoji mogućnost da politički kontekst ograničava njihov prostor za manevar na funkciji lidera.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
