Foto: Miroslav Dragojević DanasPosetili smo nekada Glavnu železničku stanicu Beograda, odakle su mnogi otišli, ali kuda su i brojni ljudi došli u našu prestonicu.
Od 2018. godine, ona više nije Glavna i ispala je iz interesovanja Beograđana.
Posle više od 130 godine rada, posle gotovo vek i po stvaranja i pisanja istorije i uspomena, ovaj simbol Beograda samo je napušten i ostavljen.
Predviđeno je da se ova zgrada prenameni i da tu bude otvoren Istorijski muzej Srbije. Ipak, od kako je napuštena, stanica samo propada i sve više izgleda kao deponija, a sve manje kao budući muzej.
Sa stražnje strane od glavnog ulaza, daleko od očiju prolaznika i grandioznog spomenika Stefanu Nemanji, ove prostorije ipak su pronašle svoju namenu.
Nakon što je naš kolega iz agencije FoNet izvestio da tu obitavaju beskućnici i da unutra vlada nered, otišli smo da se i sami uverimo u kakvom je stanju ovo zapostavljeno parče naše istorije.
Prošli smo velikim platoom, pa pored stare lokomotive, koja još jedina podseća da je tu bila kuća vozova preko 130 godina, zatim pored betonskih ploča, preko zemlje i blata do stražnje strane ove građevine.
Tu, na koloseku broj 8, na kom vozovi više ne staju, čuje se samo fijuk vetra i brujanje gradilišta u Beogradu na vodi.
Centralna vrata za ulaz, otvorena su širom, kao da čekaju putnike. Međutim, sada kroz njih prolaze samo ljudi bez doma, koji nemaju drugo mesto da se ugreju, da prespavaju, da uhvate malo mira i tišine.
Tišina je, pored promaje, jedino što smo zatekli unutra.
Prazne prostorije, plafoni i zidovi oljušteni, stubovi ogoljeni, kao da su jedva dočekali da se odmore i skinu teret sa sebe.
Poneki ispisan grafit, puno prašine, hladnoća i memla pronašli su svoj dom ovde.
Kao u nekom postapokaliptičnom filmu, unutra nismo zatekli ljude, ali smo pronašli tragove ljudskog boravka u tim prostorijama.
Po podu su razbacani različiti predmeti, kablovi vise, a osigurači odavno više ne osiguravaju ništa, samo su se predali. Prašina i paučina su ovde zauzeli teritorije.
Stepenice koje ne ulivaju poverenje, rupe u podovima, razbijena stakla, sve kao scenografija horor filma, a ipak nije, stvarno je i bolno.
Iz tih prostorija pruža se odličan pogled na Beograd na vodi. Skoro da mogu da se dodirnu te velelepne zgrade koje su projektovane kao novi ponos Glavnog grada.
A iza tog ponosa, neko mora da proguta svoj ponos, da spava u hladnim prostorijama napuštene stanice i da preživljava i proživaljava bolnu stvarnost.
Možda nije prenoćište iz snova, ali bar ima dobar pogled. Da ne cepidlačimo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
