Preoraćemo drumove pa neka tutnje gde znaju

Višedecenijski problem Irižanima prave kamiondžije koje kroz sam centar tutnje ka Novom Sadu ili obrnuto, uništavaju drumove, a česte su i saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodima, kao i zakucavanja kamiona u kuće. Od pričinjene materijalne štete Irižane više boli osećaj da su prepušteni sami sebi, da ih godinama lažu (pred)izbornim obećanjima da će biti urađena obilaznica i da nema prave adrese na koju bi se požalili.
– Svakodnevno dolaze ljudi i žale se. Ne znaju koga da tuže ni kome više da se obrate. Strpljenje je pri kraju jer od silnog saobraćaja ne mogu da žive u stalnom strahu da li će im neki šleper uleteti u kuću ili stradati neko od familije. Kap koja je prelila čašu bila je informacija da je nedavno Vlada Srbije odlučila da 100 miliona dinara, namenjenih iriškoj obilaznici, preusmeri u drugu opštinu jer od obilaznice oko Iriga, navodno, nema ništa. Jedva čekamo formiranje nove vlade da vidimo hoće li biti obilaznice. Ako je ne bude, svi su za to da se saobraćaj zaustavi, ali ne samo fizičkim blokadama, već da se jednostavno na put Novi Sad – Šabac navuku prepreke i put preore. Pa neka onda tutnje gde znaju – kaže predsednik MZ Irig Dragan Majstorčić.

Do ulice spava samo ko mora

– U Irigu nema vidljivo obeleženih pešačkih prelaza. Ulice uske, kamioni s prikolicama prolaze na dva metra od kuća, pa ljudi beže da žive „dublje“ u dvorištima, kao da su u ilegali. Kako i ne bi kada im šleperi uleću u kuće. Do ulice spava samo ko mora – kaže Majstorčić i dodaje da su tokom blokade tražili da se ovdašnjoj saobraćajnoj policiji vrati radar i da se poštuje brzina kretanja kroz naseljeno mesto.

On kaže da je pitanje izgradnje obilaznice oko Iriga na dnevnom redu nekoliko decenija. Kada su pre dve godine devet dana blokirali put, počeli su zemljani radovi i brzo prestali. Sada se i pare iz budžeta preusmeravaju u druge opštine. Narod je ogorčen jer oko pet hiljada žitelja ove varošice živi u svakodnevnoj opasnosti od drumskih krstarica. Prema nekim procenama, ovuda dnevno prođe i više od 12.000 vozila od kojih su polovina teretnjaci.
– Novi Sad se gradi preko Iriga jer kamen, šljunak, pesak i štošta za novosadska gradilišta prolazi kroz naše ulice – navodi Majstorčić i dodaje da su kontrole izduvnih gasova iz vozila na lanjskom merenju pokazale deset puta veće vrednosti od dozvoljenih.
Da zlo bude veće, česte su saobraćajke sa smrtnim ishodima. Irižani se sećaju nekoliko većih udesa u kojima je, ne samo pričinjena znatna materijalna šteta već je bilo i ljudskih žrtava. Tako je jednom prilikom šleper protutnjao kroz dvorišta porodica Damjanović, Martić i Antolović, rušio sve pred sobom, uključujući i jedno putničko vozilo, kiosk… Damjanovići su uspeli da nadoknade samo deo pričinjene štete. Drugom prilikom na ulazu u Irig prevrnula se cisterna s naftom, nedavno je šleper proleteo kroz crkvenu portu, a zatim se zakucao u stambenu višespratnicu. Vlasnica stana igrom slučaja u tom trenutku nije bila u sobi do magistrale u koju je uleteo teretnjak i uništio sve pred sobom. Poginuli su vozač i suvozač, otac i sin iz Bačke Palanke.
-Tražili smo radare, ali to nije do kraja urađeno. Tražili smo i semafore koji bi, koliko-toliko, usporili saobraćaj, ali nam nisu dali uz obrazloženje da bi teška vozila imala problema s pokretanjem prema Iriškom vencu i da na magistralnom putu M-21 ne može biti semafora. Kako onda semafora ima u Rumi i Petrovaradinu, na istom putu – pitaju se Irižani i iznose otvorene sumnje da kroz njihovo mesto prolaze i neispravna vozila natovarena raznom robom, čak i opasnim materijama.
Majstorčić još kaže da je pre dve godine dogovoreno da policija na ulazu u Irig postavi kontrolni punkt i kontroliše opterećenost vozila jer je očigledno da skoro svaki šleper nosi mnogo više tereta od dozvoljene težine. I to je kratko trajalo, jer šoferi imaju svoje veze i uvek im neko dojavi kada će kontrolna vaga stići. Sada ni vage nema, baš kao što nema ni potvrdnog odgovora na predlog da se kroz Irig zabrani saobraćaj vozilima preko 12 tona.
Nada Marić iz Ulice vojvode Putnika broj 30 pokazuje ispred svoje kuće metalnu banderu na kojoj su žice za struju a koju su kamioni bukvalno odnosili nekoliko puta. Od jednog takvog udarca pomereni su i temelji kuće, udaljene od kolovoza nepuna dva metra. Samo pukom srećom strujne žice nisu uletele u sobu do ulice.