Upravo utvrđujemo pravni osnov za podizanje tužbi za naknadu štete od strane teško obolelih građana Srbije pred nacionalnim sudovima 19 država- članica NATO koje su učestvovale u bombardovanju SRJ 1999. godine, a u kojem je korišćen osiromašeni uranijum.
Već smo obezbedili prve izvršne sudske presude upravo tih država kojima se određuje naknada štete njihovim građanima obolelim od karcinoma koji su kao vojnici predhodno boravili na Kosovu i Metohiji. U tm presudama se nedvosmisleno navodi da je njihova bolest posledica izloženosti osiromašenom uranijumu, kaže Srđan Aleksić, šef međunarodnog pravnog tima za podizanje tužbi za naknadu štete protiv članica ove vojne alijanse.
Aleksić kaže da će pred nacionalnim sudovima ovih 19 država biti pokrenut postupak od strane teško obolelih državljana Srbije, kao i članova njihovih porodica, u slučaju da su oni preminuli. On kaže da će podnosioci tužbi biti građani koji su učestvovali u borbama ili žive u područijima koja su bombardovana osiromašenim uranijumom, a pre svega na lokacijama iznad Peći i Prizrena na Kosovu, kao i onim na jugu Srbije- posebno oko Vranja, gde je takva municija najintenzivnije korišćena. Prema planu, tužbe će biti podnete za dve godine, a do tada će se obezbeđivati pravni, medicinski i drugi materijalni dokazi.
Pravni tim za sada raspolaže dvema pravosnažnim i izvršnim presudama italijanskih sudova u kojima se dosuđuje naknada štete zbog bolesti izazvanih osiromašenim uranijumom. U presudi Regionalnog upravnog suda Regije Kampanija, iz Napulja, donetoj 2010. godine po žalbi bivšeg vojnika Vinćenca Bjondi, nalaže se Ministarstvu odbrane Italije da mu isplati „pravednu odštetu u maksimalnoj predviđenoj meri, sa kamatama“. Bjondi je oboleo od papilarnog tiroidnog karcinoma, nakon što je od 2000. do 2002. godine, u više navrata, a ukupno godinu dana, boravio u misiji na Kosovu.
– On je izvršavao konkretne zadatke u kontaminiranoj oblasti u kojoj su vojne snage NATO za vreme intervencije na Balkanu masovno koristile projektile koji su sadržali osiromašeni uranijum. Nesumnjivo je dobio karcinom sa metastazom iz razloga vršenja takve vojne službe, a uz produženo izlaganje oslobođenoj radioaktivnosti osiromašenog uranijuma-navodi se u presudi.
Sud podseća da je Bjondi jedan od 513 italijanskih vojnika, uz još 45 preminulih, koji su „prijavili patološke promene vezane za izloženost osiromašenom uranijumu koji je NATO masovno koristio na Balkanu“. Podseća se i da italijansko zakonodavstvo zbog toga predviđa „pružanje besplatnih zdravstvenih usluga u bilo kojoj civilnoj i vojnoj zdravstvenoj ustanovi svim italijanskim građanima koji su u bilo kojem svojstvu, a kao deo međunarodnih mirovnih i humanitarnih misija ili javne administracije, radili ili rade na teritoriji Kosova i Bosne i Harcegovine“.
U drugoj presudi, koju je sud opštine Kaljari doneo 2011. godine, osuđuje se italijansko Ministarstvo odbrane na isplatu naknade štete „za svu patnju- biološku, materijalnu i nematerijalnu, i duševni bol“ članovima porodice Valerija Aleksandrea Melisa, koji je preminuo 2004. godine od Hočkinovog limfoma, nakon što je 1999. godine, a nešto manje od tri meseca, bio u međunarodnim snagama na Kosovu. Svakom od roditelja dosuđeno je po 233.776,31 evra, a bratu i sestri po 58.444,08 evra.
U presudi se navodi da je Melisa u svakodnevnom izvršavanju zadataka na Kosovu „bio izložen uticajima i zračenjima poznate štetnosti”. Takva ocena se potkrepljuje izveštajem naučnice Antoniete M. Gati da su analizirani uzorci njegove krvi sadržali čitav niz supstanci koje se dovode u vezu sa radioaktivnošću kojoj je bio izložen. Izloženost takvim zračenjima, sa štetnim posledicama po zdravlje, u presudi se naziva „Balkanskim sindromom“ .
– Uprkos ovakvim rizicima, nikakve zaštitne mere nisu primenjene, niti su vojnici iz italijanskog kontingenta bili informisani o posebnim opasnostima kojima su mogli biti izloženi, za razliku od kontingenata iz savezničkih zemalja. Drugi kontingenti, naročito oni iz Sjedinjenih američkih država i Ujedinjenog kraljevstva, ne samo da su primenili odgovarajuće mere, već su obavestili i saveznike o rizicima i preporučili usvajanje identičnih mera predostrožnosti“, navodi se u presudi suda u Kaljariju.
Prema dostupnim podacima, u bombardovanju SRJ, za 78 dana, bačeno je 15 tona osiromašenog uranijuma, od kojih su SAD „priznale 11 tona“. Bačena je, takođe, još uvek nepoznata količina plutonijuma i 25 tona baruta.
Veterani sa Kosova ipak ređe dobijaju rak
Zoran Radovanović, predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, epidemiolog i univerzitetski profesor, predhodno je za naš list naveo da su oni koji „štetne efekte osiromašenog uranijuma preuveličavaju do besmisla“ zapravo „neznalice i prevaranti“. NATO je koristio municiju sa osiromašenim uranijumom „na vrlo uskom graničnom pojasu prema Kosovu, blizu Preševa, a južno od Bujanovca“, što su nenaseljena i nepristupačna područja, a zagađeni sloj zemljišta je skinut i deponovan u Institutu Vinča.
– „Vetar u leđa ‘katastrofičarima’ dale su svojevremeno vesti da su šestorica nemačkih i još više italijanskih vojnika oboleli od raka posle boravka na Kosovu. Ispostavilo se, međutim, da rak dobijaju i vojnici koji tamo nikada nisu bili, pa kada su obavljena poređenja, zaključeno je da veterani ređe dobijaju rak od svojih parnjaka koji su ostali u kasarnama van Kosova- rekao je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
