Zavesa na prvoligašku fudbalsku sezonu je spuštena. O Novom Pazaru nema ništa novo i ništa lepo da se kaže. Preslikana prošla godina. Jedina razlika u odnosu na sezonu 2007/08, kada je opstanak izboren u poslednjem kolu je u tome što je u ovom prvenstvu spas stigao kolo ranije. Odavno klub sa obala Raške i Jošanice nije imao niži fudbalski rejting.
Najvažnije je da će strastveni fudbalski navijači i dalje gledati prvoligaški fudbal, ali već sada se pitaju kakav. Tavorenje i statiranje je svima dozlogrdilo. S pravom se želi više od neprestane i mučne borbe za opstanak do poslednje prvenstvene sekunde. Godinama najprijatnije iznenađenje šampionata postalo je najneprijatnije. Vreme kada su iz Novog Pazara bodove nosile, i to retko, samo najkvalitetnije ekipe pripada davnoj prošlosti. Niko se više ne plaši fudbalera Novog Pazara.
Većina gradova u Srbiji pronašla je jednu od formula prepoznatljivosti u odličnim rezultatima svojih sportskih ekipa, ne i Novi Pazar. Očigledno je da je neko, nekad i negde odlučio da ovaj grad bude fudbalski centar. On je to odavno i trebalo da bude, ali nije. Po popularnosti fudbal jeste sport broj jedan, ni po čemu drugom. U fudbal se najviše ulaže, rezultati kažu da je i to nedovoljno. Kao i prošle, tako i ove godine Novi Pazar je bio mnogo bliže susretima sa rivalima iz Požege, Velike Plane i Uba, nego utakmicama sa Crvenom zvezdom, Partizanom i Vojvodinom. Posle svega viđenog navijači moraju biti prezadovoljni što će i naredne sezone gledati ČSK, Sevojno, Mladost iz Apatina i Lučana, Bežaniju…
U prethodno, kao i u sva prvenstva u proteklih deceniju i više, ušlo se euforično. Egzaltirano stanje trajalo je dva meseca, a potom je sledio besomučni hod po trnju. Ni igre ni rezultata. Tokom jedne prvenstvene utakmice dugogodišnji iskreni i okoreli navijač nezadovoljan onim što vidi na terenu, reče: „Bolje bi bilo da igramo Srpsku ligu, jedino tako će se oni koji klub vode opametiti“. Koliko je samo ekipa do pre nekoliko godina sanjalo da dođe u Novi Pazar i odigra zvaničnu utakmicu. Danas su Javor, Jagodina, Smederevo, pa čak i Metalac iz Gornjeg Milanovca i Mladi radnik iz Požarevca toliko odmakli da je to nepojmljivo za najfanatičnije pristalice kluba. Njima se godinama servira drugačija priča, da ne kažemo bajka. Za to vreme drugi su radili i imali realne ciljeve. Imali su strategiju, viziju, organizovan klub, sve ono što Novi Pazar nije imao i još uvek nema. Publike je iz utakmice u utakmicu sve manje, u gradu koji je s pravom dugo nosio epitet najfudbalskijeg u zemlji. Na čiju dušu ide sunovrat novopazarskog fudbala?
Na početku tek završene sezone fudbalski Novi Pazar ponudio je svojim pristalicama nove fudbalere, novog trenera, i posle samo nekoliko odigranih kola nova razočaranja. Navijači ko navijači – ono što hoće, hoće odmah. Sve danas, ništa sutra. Ne može im se osporiti da su s pravom nezadovoljni. Svoj revolt iskazivali su tokom trajanja prvenstva konstantnim prozivanjem uprave. Novi šampionat startuje za nepuna dva meseca( 15. avgusta ). Vreme je za brzo delanje. Nije fraza da će predstojeća sezona biti daleko neizvesnija od svih koje su joj prethodile. U Prvu ligu, silno ojačani u svim segmentima, vratili su se nekadašnji veliki fudbalski centri – Kraljevo, Niš, Zemun i Sombor, uz starosedeoce sa najvišim ambicijama – Inđiju, Sevojno, Čelarevo, Lazarevac i ostale, biće to društvo za svako poštovanje. Navijač hoće da zna čemu da se nada. Želi da mu se prezentira, ako je Super liga još uvek nerealan cilj, da li je ostvarivo da joj ekipa više ne priređuje neprijatna iznenađenja, i još jednu iscrpljujuću borbu za goli prvoligaški život.
Fanatičnog navijača, ali i svakog pravog zaljubljenika u plavu boju zanima s kojim trenerom će se krenuti u predstojeći fudbalski boj. Po jednoj od teorija treneri i generali ne dobijaju utakmice, odnosno rat, već fudbaleri i vojnici. Ipak, njihova uloga ne sme se zanemariti, pogotovo ako idu iz pobede u pobedu ili iz poraza u poraz. Vreme je za pisanje drugačijeg scenarija. Neće se valjda i u ovaj šampionat ući sa poznatim i ,“priznatim“ trenerom sa strane koji će odraditi nekoliko uvodnih kola, a potom pritisnut serijom loših rezultata spakovati pune kofere nezasluženo zarađenog novca i otići da se nikad više ne vrati. Po pravilu sa njim odlaze i fudbaleri na čijem dovođenju je insistirao. Ulogu šefa struke tada preuzima domaći trener, znatno jeftiniji i sa prepolovljenim timom. Ove sezone „vatrogasci“ su bili Huseinović, Ugljanin i Bogućanin, treneri koji su nastavili tamo gde je stao dugo hvaljeni Dušan Jevrić. Svaki od njih je uradio koliko je mogao i znao u datim, ni malo prijatnim okolnostima. Pitanje svih pitanja je koliko su, i da li su, imali vremena da isprave sve slabosti kolektiva i pojedinaca koji su im ostavljeni u nasleđe. Nesporna je činjenica da se iz godine u godinu greši u izboru pojačanja. Zato više nikoga i ne čudi što Novi Pazar dugo nema prepoznatljiv način igre, koji ga je oduvek krasio. Novi Pazar nema igru ni za domaći, ni za gostujući teren. Tehnika bez trčanja nikada nije donosila rezultat, ni obrnuto. Dovode se skupa, a nepotrebna pojačanja. Hoće li neko najzad stati na put tom vrzinom kolu? Traži se neko, ili neki ljudi sa imenom i prezimenom koji će znati da procene profil fudbalera koji nedostaje Novom Pazaru za veće i najviše domete. Novi Pazar je klub koji ima renome, i niko više nema pravo da greši u izboru igrača. Nikome ne bi trebalo da je u interesu gomilanje fudbalskog kadra. Protiv orijentacije na mlađe snage u načelu nema se ništa protiv, ali ako se žele najviši ciljevi preko su potrebni vrhunski igrači sa strane. Nekoliko, ne svih jedanaest. Neophodni su oni koji su najmanje za koplje iznad postojećih domaćih snaga.
Niko se ne obazire na iskustvo iz starih dobrih vremena, a poučno je i ne može da škodi. Setimo se kako su svojevremeno u Novi Pazar stigli već formirani igrači Novica Jovanović, Zvonko Kalezić i Darko Vujović. I tada i danas u okolnim malim klubovima igralo je i igra na desetine fudbalera koji su završili u drugim sredinama, čak i u zemljama bez ikakve fudbalske tradicije. S tim što su u to vreme neki kvalitetni pojedinci bili primećeni od strane novopazarskih fudbalskih stručnjaka, što nije slučaj poslednjih godina. Skoro nestvarno deluje da u njima nema fudbalera za Novi Pazar. Tako su u Novi Pazar došli i zauvek ostavili neizbrisiv trag Milan Glavčić i Gmitar Vukadinović. Tri fudbalera sa strane i dvojica iz malih susednih klubova pridodata su osovini koju su činili domaći igrači – braća Izberović, Župić, Kostić, Bogućanin, Ugljanin i Gusinac. Na taj način dobijen je tim za ponos. Mnogi će reći, druga su vremena, i da to više nije način putem koga se dolazi do dobro ukomponovanog tima. Možda u tim rečima ima istine, ali postoji li rezervna varijanta? Šta je drugačije i bolje rešenje?
Problem Novog Pazara je i što unazad nekoliko godina nema vođu na terenu. Kad ekipi ne ide znalo se ko preuzima sve niti u svoje ruke. Nekad je to bio Mitić, kasnije Ganić i Gusinac. Šta se dogodilo sa Enverom Alivodićem i Emirom Bihorcem. O dvojici fudbalskih bisera najpohvalnije su se izrazili najeminentniji fudbalski stručnjaci Srbije. Neko je kriv što su Novom Pazaru dali daleko manje od onoga što su postigli igrajući u drugim, istina kvalitetnijim fudbalskim sredinama. Imali su sve prerogative neophodne da budu nosioci igre Novog Pazara. Negde, na nekoj relaciji i u nekoj komunikaciji je zaškripalo. Šteta, jer su produkt novopazarske fudbalske škole. Nije tako čest slučaj da iz nje izađe nekoliko fudbalera o kojima bruji sportska javnost. Sve mlađe selekcije godinama su u vrhu liga u kojima se takmiče. Da li su to rezultati koji zavaravaju? Mlađe selekcije jure prva mesta. Možda tu treba promeniti cilj. Umesto titula i prvih mesta sagledati pravi smisao rada sa mladima, a to bi trebalo da bude izgradnja igračkih vrednosti. Možda?
I na kraju nije lako igrati i raditi u Novom Pazaru, ali je lepo. To bi na umu trebali da imaju svi koji su deo kluba.
Poraz na kraju
Oproštajnu utakmicu u ovom prvenstvu fudbaleri Novog Pazara odigrali su u Sevojnu. Kombinovani kadetsko – juniorski sastav poražen je od finaliste našeg kupa 4 : 0. Golove za domaćine postigli su Kamberović i trostruki strelac Marko Pavićević koji je ovim pogocima stigao do titule najboljeg strelca lige sa 15. golova. Novi Pazar sezonu je okončao zauzimanjem 16. mesta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
