Presudiću Hamletu po našim zakonima

I tu imate većinu likova koje srećete i u ovoj priči, i gubitnika i dobitnika i nekog tamo što smeta i nekakvog što se raduje, svega što ima i inače, nije to slučajno. Drugi aspekt je što mi se čini da je dobro našim ljudima i na taj način približiti sud, mi jako malo znamo o mnogim stvarima, pogotovo o pravosuđu, objašnjava Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu o motivima koji su ga naveli da prihvati ulogu sudije u predstavi „Molim, nastavite“ koja prikazuje suđenje Hamletu.

Predstava će se odigrati u okviru „Šekspir festivala“ koji se održava u Vili Stanković u Čortanovcima od 28. juna do 3. jula, a delo je švajcarsko – francusko – španske produkcije „Dreams come true“ teatra. Predstava je odigrana širom sveta, već oko 150 puta, uvek sa različitom postavkom glumaca ali i stručnjaka. Upravo je specifičnost u tome što se za uloge sudija, advokata, tužilaca i sudskih veštaka ovde biraju profesionalci iz tih oblasti u zemljama u kojima se predstava igra, primenjuju se domaći zakoni i pravila. Takav koncept i forma za sudiju Majića delovali su toliko „zanimljivo i ludo“, kako sam kaže, da je rekao sebi da u tome mora učestvovati, kada su ga organizatori kontaktirali.

– Draž i jeste u tome da glume oni koji taj posao rade i u realnom životu. Nećemo imati nikakvu obuku ili smernice, samo jedan sastanak na kome ćemo dogovoriti neki širi koncept, ali ideja je da svaka predstava bude jedno i neponovljivo iskustvo. I nikad se ne zna kakav će ishod biti na kraju, ponekad Hamleta oslobode nekad osude, nastavlja Majić zagonetno.

Na pitanje kako će suditi Hamletu i da li to nosi neka posebna očekivanja, Majić ističe da će suditi kao što to i inače čini, jer je jedan od ciljeva predstave i da se publici približi suđenje u lokalnoj sredini.

– Primenjivaće se domaća pravila postupka, domaći učesnici, onako kako to već ide kod nas, a vidim da je već bilo komentara da to može da se otegne i pitanja koliko godina će trajati predstava, ali neće, moraćemo da presudimo te večeri, uverava Majić.

Osim što bi predstava trebalo da približi sudnicu gledaocima, jer kako Majić kaže, „naši pojmovi o pravosuđu su navijački, svode se na to da li je sud korumpiran ili nije, da li je dobro presudio, a ako je onaj „moj“ dobio, onda jeste…“, ona bi mogla da posluži i da se kolege iz struke, druge sudije i advokati, opuste i slobodnije istupaju u javnost.

– NJih sve to zabavlja, ali sudije su generalno dosta konzervativne i bilo kakvo iskakanje iz zone komfora ili svakodnevnog postupanja pogotovo u toj branši se vrlo nerado čini. Bilo bi dobro kada bi predstava uspela da „otkravi“ neke odnose, jer zaista, za razliku od mnogih smatram da sud ne sme da bude odvojen od građana. Sudije treba da budu sklonije da se obrate javnosti, da predstave ono što rade na pristupačniji način, poručuje on. Naš sagovornik otkriva da su ga organizatori zamolili i da pronađe još jednog kolegu koji bi igrao u predstavi, ali u tome nije uspeo, jer je, kako primećuje, on jedini „dovoljno blesav da to prihvati“. Kao nekoga ko važi za nezavisnog, otvorenog i često kritički nastrojenog prema svojoj struci, pitali smo ga da li bi bilo realnije da su za predstavu izabrali nekog „manje slobodnog“ sudiju, na šta Majić odgovara da takvu sliku javnosti treba menjati, ali da je to promena koju sudije moraju same da otpočnu.

– Sudije su sklone da čekaju da neko drugi reši njihove probleme, jedan od njih su politički pritisci, ali sudije će morati da shvate da to niko neće rešiti. Tu vi morate da izađete, moraju da padnu žrtve, mora neko da bude kažnjen, da ostane bez posla. Borba za slobodu zahteva nažalost i žrtve, prva žrtva je komoditet. Meni je, na primer, mnogo komotnije da ne igram predstavu ali mislim da je to važno višestruko, da sud može da bude viđen drugim očima. I predstava je jedan od načina da se tu istupi u javnost“ naglašava on. Majić zaključuje da poziv na ovakvu predstavu može biti jedna vrsta nagrade za spremnost da javno istupa i govori slobodno.