Presudom Stanišiću i Simatoviću okončan poslednji postupak zbog ratnih zločina devedesetih: Koje je nasleđe Haškog tribunala?

Ovaj sud, u javnosti mnogo poznatiji pod nazivom Haški tribunal, formalno je prestao sa radom 2017. godine. Međutim, postupke koji nisu bili okončani dovršio je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove.

Poslednji od tih postupaka bio je protiv Stanišića i Simatovića koji je ove nedelje okončan petnaestogodišnjom kaznom za bivše rukovodioce SDB-a.

Na taj način završeni su svi krivični postupci u Hagu koji su pokrenuti zbog ratnih zločina počinjenih devedesetih u zemljama bivše Jugoslavije. Poslednja presuda došla je skoro tačno trideset godina od osnivanja ovog suda.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osnovan je u maju 1993. godine od strane Ujedinjenih nacija, kao odgovor međunarodne zajednice na vesti o strašnim zločinima, hiljadama ubijenih, mučenih, zlostavljanih i prognanih.

Bio je to prvi sud za ratne zločine koje su osnovale UN, i prvi međunarodni sud za ratne zločine nakon sudova u Nirnbergu i Tokiju.

Za trideset godina rada, podignute su optužnice protiv 161 osobe, a njih 92 su osuđene. Održano je više od 10.000 dana suđenja, saslušano više od 4.500 svedoka, ostavljeno više od dva i po miliona stranica sudskih transkripata…

Kako se navodi na internet stranici suda, osnovni cilj mu je bio da izvede pred sud najodgovornije za užasna dela poput ubistva, mučenja, silovanja, porobljavanja, uništavanja imovine i druge zločine obuhvaćene Statutom Međunarodnog suda.

“Izvođenjem počinilaca pred sud, MKSJ nastoji da odvrati od budućih zločina i osigura pravdu za hiljade žrtava i njihovih porodica, i time doprinese trajnom miru u bivšoj Jugoslaviji”, navodi se na internet stranici suda.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava ističe da je primarna funkcija suda bila da dokumentuje sve što se dešavalo i da definiše sukobe na prostoru bivše Jugoslavije.

– Sakupljena su svedočanstva od ogromnog značaja, brojna dokumentacija, video materijal… Napravljene su precizne procene žrtava, čime je sprečena manipulacije brojevima. Urađeno je mnogo kako bi se pokrenuo dijalog u svim zemljama bivše Jugoslavije, navodi Biserko.

Ona dodaje da većini osoba kojima je suđeno u Haškom tribunalu ne bi bilo suđeno u sopstvenim zemljama.

Među postupcima koji su se vodili u Hagu, nekoliko je privlačilo više pažnje od drugih. To svakako važi za postupke bivšem predsedniku Republke Srpske Radovanu Karadžiću i komandantu Vojske RS Ratku Mladiću.

Podsetimo, Mladić je u junu 2021. godine osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog genocida, progona, istrebljivanja, ubistvo i prisilno premeštanje građana u području Srebrenice, kao i niz drugih dela. Mladić je dosta dugo važio za najtraženijeg haškog begunca, imajući u vidu da se 16 godina krio od nadležnih. Vlasti Srbije su ga uhapsile u vojvođanskom selu Lazarevu 2011. godine i izručile.

Istu kaznu, zbog istih zločina, dobio je i Radovan Karadžić. On je pravosnažno osuđen u martu 2019. godine, a kao i Mladić dosta godina je proveo skrivajući se.

Iako nije rezultovalo presudom, suđenje bivšem predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću je dosta dugo bilo u fokusu javnosti. Milošević, koji je uhapšen i izručen 2001. godine, bio je optužen za veliki broj dela počinjenih u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu – genocid, deportacije, ubistva, progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi…Ipak, ovaj krivični postupak nije okončan imajući u vidu da je Milošević preminuo u ćeliji, u martu 2006. godine.

Nasuprot njemu, Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke, dočekao je presudu. On je pravosnažno osuđen na deset godina zatvora za progon, deportacije i druga dela protiv čovečnosti. Ipak, nije odslužio ni dan kazne, imajući u vidu da je više do deset godina proveo u pritvoru.

Među značajnijim odlukama suda smatra se i ona kojom su krivice za progon srpskog stanovištva oslobođeni hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markać, iako su prvostepenom presudom bili osuđeni na višedecenijske kazne. Najzad, i bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj bio je oslobođen odgovornosti, iako je više svedoka ubijeno tokom sudskog postupka.

Danas, više decenija nakon rata u bivšoj Jugoslaviji, većina onih kojima se sudilo u Hagu tretiraju se kao nacionalni heroji.

Sonja Biserko, naglašava da u ovom procesu prednjači Srbija.

– Imajući u vidu da je Srbija vodila agresivan rat, ona se najviše angažuje na promovisanju Mladića, Karadžića i drugih kao heroja koji su se borili da zaštite nacionalne interese. U drugim zemljama bivše Jugoslavije ratna dešavanja vide kao odbrambeni rat u kojima nema zločina. Svako je pronašao razlog da se odbrani od zločina koji su, nesporno, počinjeni. Srbija tu, a to pokazuju i presude Haškog tribunala, nosi najveći teret i zato se rad ovog suda od početka negirao i podrivao, zaključuje Biserko.