Preti nam nova i opasna epidemija malih boginja

Međutim, upravo prethodnih godinu i više širenja novog virusa na posredan način ugrozili su najmlađe. Sve manji obuhvat dece imunizacijom, pre svega MMR vakcinom, stvorio je realnu opasnost od izbijanja epidemije morbila, koja je poslednji put u Srbiji odnela 15 života, pri čemu su najmlađe uzrasne grupe najviše stradale.

Koliko je dece tačno tokom prethodnih godinu dana primilo MMR vakcinu, ne zna se, pošto Institut za javno zdravlje Batut još uvek nije objavio podatke za 2020.

Udruženje pedijatara Srbije međutim procenjuje da je stopa obavezne vakcinacije protiv morbila u Srbiji opala za 25 do 30 odsto, što znači da je u ovom trenutku samo između 70 – 75 odsto dece zaštićeno MMR vakcinama. „Samo“ je adekvatan izraz s obzirom da su male boginje visokozarazna bolest, te da je potrebna zaštita od 95 odsto da se ne bi pojavila epidemija.

Predsednik Udruženja pedijatara Srbije doktor Georgios Konstantinidis objašnjava da je u godini koja je prethodila poslednjoj epidemiji morbila (2016) obuhvat MMR-om bio 82 odsto.

– Potom smo u periodu između 2017. i 2018. imali epidemiju tokom koje je bilo 5.000 obolelih, i 15 umrlih i to najviše među decom do pet godina, uključujući jedno novorođenče. Moje mišljenje, kao i mišljenje udruženja, i Svetske zdravstvene organizacije jeste da smo mi u realnoj opasnosti od nove epidemije, navodi Konstantinidis, dodajući da je situacija alarmantna i u okruženju, te da je u Crnoj Gori obuhvat MMR-om svega 10 odsto, a slično je i u BIH I Makedoniji.

Istovremeno, doktor Dragoslav Popović, predsednik Udruženja za javno zdravlje i konsultant Unicefa, kaže da je svaki pad vakcinisane dece ispod 90 odsto veoma opasan. Kao i Konstantinidis, on ocenjuje da postoji realna opasnost da nam se ponovi epidemija.

– Virus morbila je neuporediv sa drugim virusima. On precizno nalazi i pogađa svakoga ko nije zaštićen. Pad za druge vakcine nije toliko opasan, jer treba vremena da se vrati difterija ili veliki kašalj, dok je vrlo malo potrebno da nam se vrate morbile zbog čega stalno moramo biti na oprezu, naglašava Popović.

SZO i Unicef upozorili su još sredinom prošle godine na opasnosti koje prate smanjenje broja vakcinisane dece. Kako je prošle nedelje preneo Euronews, SZO još uvek nema tačnu procenu koliki je zapravo taj pad i u kojim zemljama je najizraženiji.

Istovremeno, podaci SZO pokazuju da je u periodu od januara do juna 2020. registrovano 12.028 slučajeva malih boginja u Evropi, što je manje u poređenju sa istim periodom prethodne dve godine, ali više u odnosu na 2016 – 2017. Pri tome, ovi brojevi nisu rezultat vakcinacije već činjenice da su svuda prisutne stroge epidemiološke mere, a da su deca dobar deo vremena provela kod kuće.

Georgios Konstantinidis ipak upozorava da nas trenutne mere zaštite ne smeju uljuljkati da smo bezbedni, jer posledice će se videti kada se deca vrate u kolektive.

– Ova situacija se pogoršava sa dužinom trajanja pandemije i konsekutivnim smanjenjem broja imunizovane dece, a posebnu opasnost će predstavljati otvaranje vrtića i škola u punom obimu, upozorava Konstantinidis. Upitan gde je izlaz, sagovornik Danasa kaže da izgleda da mi postajemo svesni problema tek kada nas pogodi.

– Od 2016. do 2018. bili smo na dobrom putu da dođemo do obuhvata vakcinacijom od 95 odsto. Stvar je u tome da ne treba filozofirati i dovoditi vakcinaciju kao metod prevencije pod znak pitanja. Istupima antivakcinaša se mora stati na kraj, jer ćemo opet imati bolesti koje su bile iskorenjene, ističe Konstantinidis.

Odgovarajući na isto pitanje Dragoslav Popović još kaže da nam je „pandemija sama ponudila rešenje jer je mlađa populacija bila relativno pošteđena, a i neće se vakcinisati protiv kovida“.

– Tako je službama koje se bave najmlađima ostavljeno prostora da se posvete rutinskoj vakcinaciji. Mi imamo sve uslove – postoji vakcina, postoji jasan stav SZO koji poručuje da ne treba prekidati vakcinaciju i da ne postoji nikakva opasnost od primanja redovnih vakcina tokom ove pandemije. Svako bi trebalo da sagleda svoj deo odgovornosti i uradi ono što može u ovom momentu. Sad kad smo svi fokusirani na vakcinaciju, propust u MMR vakcinaciji koji bi vodio ka novoj epidemiji, bi mogao da ugrozi svu vakcinaciju uključujući i pandemijsku, zaključuje Popović.

Zašto nema realnih podataka?

Dragoslav Popović ističe da je suludo da u 21. veku ne postoji sistem koji bi u realnom vremenu pratio obuhvat vakcinacijom. „Neverovatno je da mi u aprilu diskutujemo da li nam je I koliko pao obuhvat obaveznim vakcinama pre četiri meseca. To su podaci koji odmah moraju da se znaju da bi se istog trenutka reagovalo. A videli smo sa kovid vakcinacijom da takav sistem može da se napravi“, kaže Popović.

Spašeno 23 miliona dece

Prvu dozu MMR vakcine, koja se daje protiv morbila, zaušaka i rubeola, deca primaju nakon navršenih godinu dana, a drugu pre upisa u prvi razred osnovne škole. Dragoslav Popović ističe da bi trebalo smanjiti ovaj vremenski razmak kako bi deca što pre dobila potpunu zaštitu do koje dolazi nakon primljene druge doze. Udruženje pedijatara Srbije istovremeno podseća da je vakcina protiv morbila sprečila 23,2 miliona smrti dece u svetu od 2000. do 2018. godine. Komplikacije koje prate morbile su između ostalog upala pluća, zgrušavanje krvi, upala mozga. Istovremeno, komplikacije kod zaušaka podrazumevaju meningitis, gluvoću, upalu testis koja može da vodi sterilitetu. Na drugoj strani, rubeole su posebno opasne za trudnice, jer ako dođe do zaražavanja tokom prva tri meseca trudnoće, postoji 90 odsto šanse da će se virus preneti na plod, koji postaje izuzetno ugrožen od deformiteta.