Pretnja kao osnovna komunikacija: Šta da rade novinari u Srbiji kad im neko ugrožava bezbednost?

Simo Spasić, osuđeni silovatelj, pretio je Olji Bećković i Ivanu Ivanoviću, ali i proslavljeni pevač balada Vlado Georgijev uputio je pretnje novinaru portala Nova.rs jer mu je poslao pitanja u vezi sa njegovim privatnim biznisom rečnog prevoza.

Uz ove pretnje, nezavnisni novinari trenutno prolaze javnu kampanju blaćenja od strane predsednice Vlade Ane Brnabić, koja ih etiketira nazivima “tajkunski mediji”, optužujući ih, između ostalog, kako “ubijaju našu zemlju”.

Novinari u Srbiji, nažalost, naučili su da žive sa pretnjama, no čini se da uprkos raznim telima i komisijama koji se bave njihovom bezbednošću, ona je iz godine u godinu po njih sveg gora.

Kako kaže Dinko Gruhonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine, pretnja je na prvom mestu ono što je uradio Dragan J. Vučićević koji je manipulisao javnošću računajuči “kao i svi radikali poput Aleksandra Vučića i Vojislava Šešelja na neobrazovanost građana”.

– Takozvanim odlaskom u zatvor, on je otvorio vrata za kanonadu pretnji koja je usledila na adrese ono malo profesionalnih medija i novinara koji su preostali u Srbiji. To je i bio cilj cele ove šarade i u budućnosti imamo razloga da se plašimo svi zajedno koji ne mislimo kao ovaj režim za svoju fizičku bezbednost – kazao je Gruhonjić.

On lično, ali i NDNV, godinama se susreću sa raznim pretnjama. U Stalnoj grupi za bezbednost novinara, pored predstavnika novinarskih udruženja (UNS, NUNS I NDNV), su i predstavnici tužilaštva i policije.

Kako objašnjava Gruhonjić, u svakom novinarskom udruženju postoji “kontakt tačka” kojoj član treba da prijavi pretnje i koja onda obaveštava kontakt tačku u policiji koja potom obaveštava tužilaštvo.

Ono dalje kvalifikuje da li je nešto pretnja po život i pokreće postupak ili upućuje novinara na građansku parnicu, čega bude daleko češće.

– Ono što sam u razgovoru sa tužiocima zaključio jeste da su zakoni vrlo striktni i da oni kvalifikuju nešto kao pretnju smrću isključivo ako je reč o eksplicitnom pozivu na ubistvo. Ako bih rekao: „Znam u koje kafane izlazis“, onda to nije pretnja, ali ako kažem: „Znam u koje kafane izlaziš i ispucaću ti šaržer u glavu“, e to je pretnja – nastavlja Gruhonjić.

Ističe i da novinarskoj zajednici nije jasno kako tužilastvo brzo i lako rešava pretnje koje se putem interneta i društvenih mreža upućuju visokim državim zvaničnicima, dok iste takve pretnje novinarima ne bivaju ni izbliza tako brzo rasvetljene, a veoma često i nikada.

– Bilo je i da nas prate, kao što su to doživaljavale kolege iz KRIK – a, pa i koliko god budalasto zvučalo, dobili smo i vrlo raritetnu pretnju putem pisma. No, ubedljivo najveći broj pretnji stiže preko naloga na društvenim mrežama. Ogromna većina tih pretnji, što se bar mog iskustva tiče, se ne reše. Podsetiću, meni su pretili i šarali ulaz zgrade gde živim. Nezvanično sam uspeo da saznam da policija zna ko je to radio, ali nemaju dokaze, nisu bile postavljene kamere. Sad imamo kamere i najčistiji ulaz na Limanu – izjavio je Gruhonjić.

Stefan Janjić iz Novosadske novinarske škole, kaže da iako bismo mogli očekivati da će pretnje novinarima u digitalnoj eri, gde se sve lako snima i dokumentuje, postati suptilnije, šifrovane, kamuflirane, one paradoksalno postaju sve eksplicitnije i direktnije.

– Stiče se utisak da je sve dopušteno i da oni koji prete nimalo ne haju za to što postoji direktan dokaz njihovih pretnji. Kada napišu nekome da će ga ubiti, prebiti, sačekati ili promeniti lični opis, oni znaju da je put do bilo kakve sankcije veoma dug i da, praktično, mogu biti sasvim bezbrižni – kazao je Janjić.

Kako ističe, institucije koje bi trebalo da reaguju, neposredno nakon saznanja o ovakvim pretnjama, pretvaraju se u odeljenja za semantičku gimnastiku, čije se lingvističke opservacije uvek završavaju zaključkom da se u napisanom ne vidi direktna pretnja, da je reč o višeznačnom izrazu ili pak o hiperboli.

– Meni je jedna osoba uputila pretnje u decembru 2019. godine preko Fejsbuka, pod punim imenom i prezimenom, što sam odmah prijavio policiji. Završilo se tako što sam triput pozivan da prepričavam isti slučaj, a nikada nisam saznao epilog. Ne mogu ni da zamislim kako se osećaju kolege koje se bave daleko riskantnijim temama nego ja – dodao je Janjić.

Pravnik iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije Rade Đurić kaže da dolazi do pada fizičkih i verbalnih napada van interneta, što objašnjava činjenicom da je smanjen broj obima javnih događaja u vidu protesta ili demonstracija, gde zapravo najčešće i dolazi do fizičkih napada.

– Nismo imali neke velike demonstracije ili javne događaje gde zapravo dođe do fizičkih napada. U tih nekoliko događaja, nereda i nemira, desi se i pet, deset ili petnaest fizičkih napada na novinare. Kako se se neki javni događaji češće dešavaju, tako raste i broj fizičkih napada i verbalnih ugrožavanja sigurnosti licem u lice. Kad nema tih događaja, uglavnom dolazi do pretnji putem društvenih mreža –  pojašnjava Đurić.

Bez obzira na to što se beleži pad u pogledu pretnji, Đurić naglašava da su pojedinačni slučajevi mnogo teži i opasniji.

– Imamo pretnje Danasu, imali smo pretnje Jeleni Obućini. Imamo i nekoliko fizičkih napada. Imamo konstantna dešavanja u smislu stalnih pritisaka, teških uvreda i pretnji zbog čega su neki od novinara morali da budu relocirani, što znači, ne samo da im se svakog dana preti, nego samo okruženje u kom oni rade je nebezbedno, što ostavlja posledice po samog novinara ili novinarku i njegovu porodicu. Ono što policija i tužilaštva često ne prepoznaju jeste subjektivni element koji je jako izražen – ističe Đurić.

On je podsetio i na slučaj novinara Milana Jovanovića i portala Žig info. Iz te redakcije su, kako navodi, „toliko puta podnosili prijave i ukazivali na pretnje koje neko nije gledao ozbiljno“.

– Prvo je Matorčević (glavni urednik portala „Žig info“, prim.aut.) teško pretučen, a potom su Milanu Jovanoviću zapalili kuću, gde je čovek, zamalo, stradao. Mi smatramo da te, navodno neozbiljne, pretnje treba da se gledaju mnogo ozbiljnije. Ti pojedinačni slučajevi su jako teški i jako opasni. Nažalost, veliki broj njih se nalazi još uvek u fazi istrage ili u kategoriji nepoznatih počinilaca. S druge strane, fizički napadi se dosta lakše rešavaju zbog kapaciteta policije i tužilaštva i lakšeg otkrivanja počinilaca“, kaže pravnik iz NUNS-a.

Đurić za kraj razgovora dodaje i da se prilikom postupanja po prijavama često nailazi na probleme u pogledu formalnosti.

– Kod nas se ugrožavanje sigurnosti shvata specifično. Gleda se jako formalno način na koji je nešto izrečeno, kao je nešto napisano, bez obzira na to ko se sa druge strane nalazi – zaključuje Đurić.

Podsećamo, Spasić je osuđen krajem februara na šest meseci zatvora zbog krivičnog dela proganjanje čija je žrtva bio novinar Južnih vesti Aleksandar Stankov.