Od jezivih pretnji novinarima lista Danas prošla je godina: Autor pretećeg mejla još nepoznat

Autor pretećeg pisma do danas nije otkriven, ali istraga Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal još traje.

Kako za Danas kaže javni tužilac za VTK Branko Stamenković, s obzirom na kompleksnost dobijenih podataka čija je obrada još uvek u toku, tužilaštvo zajedno sa nadležnom službom MUP-a nastavlja dalji rad na otkrivanju identiteta osobe koja je uputila pretnju, koja je početno okarakterisana kao delo Krivičnog zakonika Ugrožavanje sigurnosti.

– To je vrlo ozbiljna pretnja te tužilaštvo pažljivo prati dalji razvoj situacije kada je bezbednost redakcije Danasa u pitanju, posebno u odnosu na ovakvu vrstu krivičnih dela, navodi Stamenković.

S obzirom da je pretnja istog dana prijavljena nadležnim organima, tužilaštvo je od 6. novembra prošle godine preduzelo niz radnji za pribavljanje elektronskih dokaza o identitetu počinioca, navodi Stamenković, od kojih su neke bile hitne.

– Radnje su obuhvatale obraćanje i saradnju kako sa stranim tako i sa domaćim nadležnim krivičnopravnim organima kao i privatnim sektorom koji se bavi pružanjem usluga u vezi Interneta. U okviru navedene saradnje ostvarena je direktna komunikacija sa nadležnim organima u Švajcarskoj Konfederaciji, kao i preduzećem “Proton” čiji je servis anonimne elektronske pošte bio iskorišćen za izvršenje ovog krivičnog dela. Na osnovu podataka koji su dobijeni identifikovano je domaće preduzeće koje se bavi pružanjem usluga za povezivanje na Internet, a čije su veze korišćene za izvršenje krivičnog dela. Od tog preduzeća su pribavljeni opsežni podaci o saobraćaju koji su i sada predmet analize stručnjaka iz oblasti digitalne forenzike, objašnjava Stamenković.

Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić smatra da počinilac još uvek nije pronađen u prvom redu zbog toga što je “sve uradio da ne bude razotkriven”, ali da to svakako ne znači da ga je nemoguće pronaći.

– Počinilac je napisao vrlo preciznu poruku, hladno proračunatu, sa dosta detalja koji upućuju na poznavanje prostora u kojem redakcija radi, bez uobičajene impulsivnosti, kakvu imamo u većini pretnji. Napisana je tako da izazove uznemirenje i strah a Šarli Ebdo u naslovu jasno upućuje na cilj pretnje, objašnjava Matić.

Glavna poteškoća u istrazi je činjenica da je poruka poslata preko švajcarskog Proton Mejla, provajdera koji je svoj “biznis plan” i zasnovao na mogućnosti da se poruke kriptuju tako da im se ne može ući u trag.

– I ja sam nastojao da pomognem preko diplomatskog predstavništva Švajcarske, zatim preko određenih medija u ovoj zemlji i preko međunarodnih organizacija ali su mi svi govorili da su uočili problem sa sličnim servisima i da nije pronađen način da budu primorani da daju sve podatke odmah. Prema mojim informacijama međunarodna pravna pomoć sa vlastima Švajcarske je funkcionisala sa ograničenjima od strane uprave Proton maila, navodi Matić i dodaje da određeni deo podataka koji je stigao istražnim organima nije bio dovoljan da se u prvi mah locira adresa počinioca.

– Dobijena je ogromna količina podataka, tj. mogućnosti. Koliko je meni poznato, u pretragu tih podataka bilo je uključeno više službi od Odeljenja za visokotehnološki kriminal i BIA pa do ispomoći koje su im davali stručnjaci određenih provajdera internet usluga, kaže Matić.

On dodaje da je važno, zbog drugih mogućih slučajeva, da naše institucije rade na otklanjanju svih problema sa kojima su se suočili u ovom slučaju kako se iste situacije ne bi ponavljale.

– Naravno, država, vlada, nadležne institucije moraju da urade sve da dobijemo što efikasniju međunarodnu pravnu pomoć. U protekloj godini problemi u međunarodnoj pravnoj pomoći pojavili su se i sa Velikom Britanijom, u slučaju pretnji novinaru Dragojlu Blagojeviću. U ovom slučaju lociran je poziv za teritorije ove zemlje, ali njihovo nadležno ministarstvo prvo nije davalo nikakve odgovore a potom su dali odgovor koji nije pomogao identifikaciji vlasnika broja sa kojeg je poziv pretnja stigao. Dobio sam utisak da je to jedan vrlo loš partnerski odnos, upravo znajući koliko su brzo i efikasno naši nadležni organi upravo tih dana i meseci, davali važne informacije službama u Britaniji kada su zatražili za njih bitne podatke a iz oblasti nacionalne bezbednosti. I tu tom slučaju sam pokušavao da intervenišem preko diplomatskog predstavništva i organizacija za slobodu govora u Velikoj Britaniji i međunarodnih organizacija ali nije bilo rezultata, uočava Matić.

Dragoljub Petrović, glavni urednik Danasa, kaže da se pretnje redakciji nastavljaju, ali nijedna nije bila tako jeziva kao ona od 6. novembra prošle godine.

-Mi smo zadovoljni reakcijom nadležnih koji su nam tada dodelili policijsko obezbeđenje ispred zgrade i pokazali brigu za naše zaposlene. Ipak, policijsko obezbeđenje je posle kraćeg vremena povučeno bez obrazloženja. Žalimo što autor ili autori pretećeg pisma nisu otkriveni, ali ohrabruje to što je tužilaštvo nedavno ekspresno reagovalo kada nam je neki čovek pretio da ćemo biti spaljeni i lociralo je “piromana”, objašnjava Petrović.

Prošlogodišnje pretnje Danasu našle su se i u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku u evrointegracijama kao i izveštaju međunarodnog Pen centra. Redakciju Danasa su, nakon primljene preteće poruke, pored tužioca Stamenkovića i Verana Matića, posetili i predstavnici delegacija Evropske komisije i OEBS-a u Srbiji, Emanuel Žiofre i Jan Bratu.

Iz Delegacije EU nisu komentarisali tok istrage, ali su poručili da “pomno prate slobodu izražavanja i bezbednost novinara u Srbiji”, takođe i u kontekstu predstojećeg Godišnjeg izveštaja, koji svoje preporuke kontinuirano usmerava ka jačanju sigurnosti medijskih radnika.

Oni podsećaju da su nedavno, povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, visoki predstavnik Đuzep Borelj i potpredsednica Vera Jurova istakli su da ne može biti nekažnjivosti za kršenje ljudskih prava i zloupotrebe novinara i pozvali na uspostavljanje nacionalnog okvira za bezbednost novinara.

Oni su dalje istakli da će EU nastaviti da koristi sva diplomatska sredstva koja su na raspolaganju kako bi skrenula pažnju na pojedinačne slučajeve novinara u pritvoru ili u riziku i podsetili na uspostavljenu platformu ProtectDefenders.eu koja će novinarima pod visokim rizikom pružiti fizičku i digitalnu zaštitu, pravnu podršku i preseljenje.

“Ohrabrujemo nadležne institucije da aktivno rade na svim slučajevima zastrašivanja novinara, uključujući i slučaj na koji se pozivate i nadamo se da će počinioci biti identifikovani i procesuirani jer nijedan zločin ne treba ostaviti nekažnjenim”, navode iz Delegacije EU i kažu da posebno insistiraju na tome “da se visoki zvaničnici uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare” i da se sve pretnje i slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja “brzo prate i, prema potrebi, javno osude, istraže ili krivično gone”.

Očito da takve preporuke vlast u Srbiji nema nameru da prati, posebno u nadolazećoj predizbornoj kampanji, ako se uzmu u obzir nedavne izjave i čak pretnje najviših funkcionera u zemlji upućenih listu Danas, koji se tretira kao politički protivnik umesto kao profesionalni, nezavisni medij.

Od predsednika, premijerke i ministara u Vladi javnost je mogla ovih dana da čuje orkestrirane napade, gde se Danas kvalifikuje kao “tajkunski tabloid”, a njegovi novinari i urednici kao “necivilizovani sadisti i mrzitelji”, “ološ” i “šljam”, dok je od ministra trgovine, Tomislava Momirovića stigla i pretnja: “đubrad, platićete za ovo”.

Takav svakodnevni narativ vladajućeg režima, ne samo da ne doprinosi osudi a kamoli krivičnom gonjenju pretnji, napada i zastrašivanja nezavisnih novinara, već ih dodatno ohrabruje i pospešuje, čak i abolira njihovo sprovođenje u delo.