Od 86 krivičnih prijava koje su u prošloj i prvoj polovini ove godine podnete zbog krivičnih dela izvršenih na štetu novinara, doneta je samo jedna osuđujuća presuda, dok je sa dva lica sklopljen sporazum o priznanju krivice.
Ovo su rezultati istraživanja „Novinari između slobode i odgovornosti“ koje je danas objavilo Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV).
Najveći broj postupaka, ističe se u istraživanju, okončan je na taj način što je tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu (14) ili zaključilo da nema mesta pokretanju krivičnog postupka (17). Tužilaštvo i dalje postupa u oko 50 postupaka.
„Zabrinjava činjenica da veliki broj izvršilaca krivičnih dela na štetu novinara ostaje neotkriven, a da postupajuća tužilaštva različite pretnje novinarima kvalifikuju kao krivično delo Uvreda koje se ne goni po službenoj dužnosti, nego po privatnoj tužbi.
Na taj način se odgovornost za procesuiranje tih lica sa državnih organa prebacuje na novinare, čime im se položaj dodatno otežava“, navodi se u istraživanju NDNV-a.
Govoreći o tužbama protiv medija, u istraživanju se navodi da je od januara 2014. godine do kraja 2016. godine protiv izdavača, glavnih i odgovornih urednika i novinara podneto je 1.326 tužbi. Najčešći osnov bila je povrede ugleda i časti (96,8%), dok je zbog objavljivanja ispravke i odgovora podneseno svega 3,2% tužbi.
U ovom periodu najviše tužbi upućeno je listu Blic (308), potom slede Kurir (230) i Informer (116). Izdvajaju se još i listovi Alo (84) i Tabloid (63), ali i najmlađi tuženi dnevni list Srpski telegraf, koji je za manje od devet meseci postojanja tužen čak 44 puta. Dnevni list Danas je u istom periodu tužen deset puta.
Sudski postupak je u proseku trajao godinu dana i tri meseca, ali u čak 25 odsto slučajeva postupak traje više od dve godine.
Od ukupno 749 pravosnažno okončanih postupaka, 168 završeno je usvajanjem tužbenog zahteva, 122 odbijanjem, 48 tužbenih zahteva je odbačeno, najčešće iz proceduralnih razloga, 345 je rešeno na drugi način, najčešće povlačenjem tužbe, a 66 presuda je ukinuto.
Zbog povrede autorskog prava, u Višem sudu u Beogradu započet je ukupno 791 spor.
Više od polovine sporova zbog povrede autorskih prava pokrenuto je protiv samo pet medija. Najviše sporova pokrenuto je protiv Radio-televizije Srbije. „Posebno je problematično to što javni medijski servis, koji se finansira novcem građana, ne vodi računa o autorskim pravima i od novca građana plaća velike iznose na ime naknade štete zbog povrede autorskog prava“, navodi se u istraživanju NDNV-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.