PrEUgovor: Srbija čak i nazaduje u oblasti vladavine prava

Bojan Elek, ispred Koalicije, ocenio je da je 2018. godina prelomna jer je u toku revizija akcionih planova za poglavlja 23 i 24, koja bi trebalo da bude završena do kraja godine i to mogla da bude prilika da se poprave stvari na koje ova koalicija ukazuje u svojim izveštajima. Evropska komisija će 6. ili 7. novembra objaviti non-paper o stanju vladavine prava u Srbiji, rekao je Elek i istakao da se trend zarobljavanja država događa na uštrb prava građana Srbije.

Bobana Macanović, ispred Autonomnog ženskog centra, ukazala je da se urušavanje prava žena, pre svega, ogleda u usvajanju zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i rodnoj ravnopravnosti i SOS telefona. Macanović je ukazala da je Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u skupštinskoj proceduri po kojoj će besplatnu pravnu pomoć moći ubuduće da pružaju samo advokati. Autonomni ženski centar je prošle godine pružio 2.500 besplatnih pravnih usluga, to čini već 25 godina, a od sledeće gdine to nećemo moći da činimo, rekla je ona i naglasila da se obesmišljava još jedan zakon, Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Taj tekst je trenutno u katastrofalnom stanju i tražimo da se vrati nacrt koji je pripremilo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, naglasila je Macanović. Macanović je podsetila i na tri konkursa Ministarstva za rad, zapošljavanje, biračka i socijalna pitanja za osnivanje SOS telefona, dodajući da je ovog puta Ministarstvo „zaobišlo zakon“. Ona je rekla da je SOS telefon socijalna usluga koja bi trebalo da se finansira kao javna nabavka, a Ministarstvo je tražilo do Vlade Srbije da donese zaključak kojim bi se suspendovao taj član zakona. Mi smo onda u ozbiljnom problemu, nisu nam potrebni zakoni, skupština, ako će se nešto odlučivati zaključcima vlade, ukazala je ona.

Macanović je rekla da u izveštaju postoji niz preporuka šta bi trebalo učiniti, ali da nju zanima da li će Evropska komisija samo „štiklirati“ da li je Srbija ispunila svoje obaveze iz akcionog plana ili će se baviti i suštinom da li su doneti zakoni bolji od postojećih.

Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbija, istakao je da se radi o 11 izveštaju koalicije PrEUgovor, a da su preporuke uglavnom iste, jer ih vlasti u proteklom periodu nisu poštovale. Nema nikakavog napretka u rešavanju vd stanja u javnim preduzećima i dobrom delu državne uprave, ocenio je Nenadić i istakao da je samo 30 odsto nameštenika izabrano na konkursu. On je istakao i da su rešenja od letos o Nacrtu zakona o sprečavanju korupcije lošija nego predlog teksta iz oktobra 2017. godine. Nenadić je ukazao da se lično raduje otvaranju svakog novog poglavlja sa Srbijom, ali dodaje da bi bilo dobro da EU uputi jaču poruku vlastima za oblasti u kojima se ne radi kako treba.

Jelena Pejić, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, naglasila je da u poglavlju 24 – Pravda, sloboda, bezbednost, beleži trend rasta koncentracije moći u rukama manjeg broja političkih nameštenika, koji izmiču kontroli i nadzoru. Prema njenim rečima, radi se o rastu diskrecije političkih nameštenika, ministara odbrane, policije i BIA u sektoru ljudskih resursa i zapošljavanju koje je izuzeto od javnih konkursa. Pejić je rekla da se beleži i rast prismotre nad ostatkom stanovništva, pa raste broj lica koje policija bezbednosno proverava bez pristanka, dok je u sektoru odbrane potrebno dobiti pristanak za naučno-istraživačke delatnosti u toj sferi, kao i za projekte koje se finansiraju iz inostranstva. Ona je ukazala i da se novom strategijom nacionalne bezbednosti uvećava uloga predsednika u sektoru nacionalne bezbednosti, dok je to ranije činila Vlada Srbije, zbog čega se nadležnosti i odgovornost zamagljuje.