Preuranjeno – ništa bez istorijske distance

Od odobravanja, većinom iz redova članstva partija potpisnica, do negodovanja onih koji su u vreme režima Slobodana Miloševića doživljavali razne neprijatnosti, do fizičkih maltretiranja i progona. Jedan od njih je i dr Relja Petković, ortoped u penziji, aktivni učesnik u svim zbivanjima na požarevačkoj političkoj sceni, čovek koji je najzaslužniji za formiranje Odeljenja ortopedije i rehabilitacije. Od strane nalogodavaca iz vrha JUL- a, zbog političkog angažmana protiv aktuelne vlasti bio je proganjan i suspendovan sa posla u bolnici, i to od strane čoveka koji je i danas na visokom položaju u požarevačkom zdravstvu. Bio je član SPO, potom Demokratske stranke, a u Kostolcu je sa suprugom Ljiljom i grupom mladih ljudi formirao LDP.

– Deklaraciju o političkom pomirenju kao produkt saradnje između DS i SPS podelio bih u dve faze. Prvo, na saradnju koja je bila neophodna da bi se formirala Vlada, i to bih mogao da podržim jer je u datim okolnostima stvarno bila neophodna i što se SPS pokazala kao stranka sa kojom može da se sarađuje. Pokazala je interes da se preko koalicionih partnera približi Evropskoj uniji, što je vrlo značajno, drugo, isključila je druge stranke sa kojima nema saradnje, kao što je to Srpska radikalna stranka u kojoj je došlo do raskola, DSS I Novu Srbiju koje su se pokazale kao stranke koje nisu za ulazak u EU. Na taj način socijalisti su iskazali kompatibilnost jedne demokratske opcije, tim pre što žele da se pridruže Socijalističkoj internacionali i što podržavaju ulazak Srbije u Evropsku uniju. Saradnja socijalista u okviru formiranja Vlade bila je neophodna i objektivna, imala je svoje adute. Drugo, Deklaracija o političkom pomirenju je preuranjena, to ne mogu da prihvatim kao svoju opciju jer postoji mnogo preduslova da bi se do toga došlo. Preduslov pomirenja je i preduslov praštanja. Ja lično ne mogu da praštam mnogo, baš kao ni mnogo onih koji su učestvovali u tom pomirenju. Mislim da je Tadićobavio pomirenje, na neki način praštanje zločina i zlodela srpskog naroda prema drugim narodima. Na drugoj strani, Socijalistička partija je trebalo da traži oprost zbog zlodela koja je nanela svom narodu u vreme Miloševićevog režima. Tu je velika razlika, ja nisam čuo da se SPS odrekla opcije Mirjane Markovićkoja je sa njenom partijom JUL činila više zlodela nego socijalisti ili bilo koja druga stranka u Srbiji. Zločini prema srpskom narodu, prema neistomišljenicima trebalo bi da se pripišu najviše toj partiji iz koje zbog toga niko nije procesuiran niti lustriran uprkos činjenici što su bili aktivni učesnici u svemu tome. Pomirenje bez odricanja Socijalističke partije Srbije od svega navedenog, ja ne mogu da prihvatim kao bilo kakvo pomirenje iliti kao deklaraciju. Sve to podseća me na indijanski zakon o pomirenju. Zakopaju se ratne sekire, popuši lula mira i tako proglasi primirje. Bez obzira da li su u pitanju indijanska plemena ili bela rasa, kao i žrtve u sukobima. Ratne sekire se otkopavaju po potrebi, dogovor o primirju nestajao je sa dimom iz lule mira. Rečju, ova Deklaracija o političkom pomirenju je preuranjena, potrebna je istorijska distanca, da se ostavi dosta vremena kako bi Socijalistička partija dokazala da je stvarno na putu demokratskih principa, na putu evropskih integracija. Mislim da u ovom trenutku preduslova za pomirenje nema, lično osuđujem Tadića što je na jedan forsiran i preuranjeni način došlo do tog pomirenja, kaže dr Petković, saradnik Braničeva Danas od prvog broja.

U nekoliko brojeva dr Petkovićje otvoreno kritikovao loše stanje u požarevačkom zdravstvu, sa posebnim akcentom na tešku situaciju u Domu zdravlja Kostolac optužujući pri tom i ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića.

– Ja sam bio žrtva JUL komponente u vlasti Socijalističke partije, a da mi se do sada niko nije izvinio. Po Insajderu na B-92 o postojanju listi za odstrel, srećan sam što nisam bio na jednoj od takvih. Zadovoljili su se time što su me odstranili iz požarevačke bolnice, primorali da napustim svoju profesiju i Odeljenje ortopedije i rehabilitacije kojim sam se ponosio. Sve to zahvaljujući dr Miodragu Iliću- Mici, koji je i danas na rukovodećem mestu u požarevačkom zdravstvu. Ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića problemi periferije očigledno ne zanimaju uprkos brojnim kritikama koje sam mu u medijima uputio. Sa vrha brda najdalje se vidi, ali on brine o ličnim i interesima vrha. Ne shvata, ili ne želi, da od baze najviše zavisi cela piramida. Ona se ruši ako nema baze koja ga nažalost nikad nije interesovala.

– Razlog mog prelaska iz DS u LDP je taj šo je ta stranka postala konkretnija u stavovima prema aktuelnoj situaciji u odnosu na Demokratsku stranku. I sadašnji nastupi LDP- a prema sadašnjoj situaciji i sadašnjoj vlasti I dalje mi više odgovaraju nego što to čini DS, odredili smo se kao saradnici, davaćemo kao opoziciona stranka podršku Vladi Srbije, ali ne u svakoj situaciji. Meni kao večitom opozicionaru to odgovara, ne samo zbog toga što volim da budem opozicija, nego zato što volim da budem na strani opozicionih stranaka koje aktivno učestvuju na političkoj sceni. Uvek sam bio pristalica konstruktivne kritike, nikako kritizerstva zarad jeftinih političkih poena. Kada je rečo situaciji na lokalnom nivou, u interesu je Požarevca i samih Požarevljana da dođe do smene vlasti jer se pokazalo da dosadašnja vlast nema kapaciteta da vodi politiku koja će ovaj grad da unapredi, tim pre što je rečo kontinuitetu vlasti socijalista i radikala koji su se međusobno razišli. Nova koalicija DS SPS bila bi svakako bolja od sadašnje, verujem da će učiniti da i Požarevac doživi ono što očekuju građani, kaže na kraju dr Relja Petković.