Prevara vlasti ili pijetet prema žrtvama: Da li bi Anketni odbor ugrozio tok istraga masovnih ubistava? 1Foto: Beta/Branislav Božić

Iako formalno i dalje nije ukinut, sva je prilika da je Anketni odbor završio sa radom i pre nego što je počeo. Kao ključni argument za stavljanje tačke na rad odbora predstavnici vladajuće većine, koji imaju većinu i u odboru, navode molbu roditelja dece koja su ubijena u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.

U molbi, u koju je Danas imao uvid, opet, kao ključni argument navodi se opasnost da bi rad Anketnog odbora mogao da kompromituje tok istraga koje su u toku. U pismu se apeluje na odlaganje rada kako činjenice i dokazi ne bi izašli u javnost pre početka sudskog postupka.

Odluka da se rad odbora obustavi i argumentacija na kojoj se takva odluka temelji, podelila je članove ovog tela, ali i pravnike.

Advokat Aleksandar Olenik pripada obema grupama. Kao nezavisni narodni poslanik izabran je za člana Anketnog odbora, a donedavno je zastupao i jednu od porodica oštećenih u slučaju Ribnikar.

On navodi da aposolutno ne stoji argument da bi rad odbora mogao da ugrozi tužilačke istrage, te da se mandat skupštinskog tela ni u jednoj tački ne preseca sa istragama koje su u toku.

– Kada je u pitanju slučaj ubistava u osnovnoj školi, u toku su dve istrage. Otac dečaka se sumnjiči da je počinio teško delo izazivanja opšte opasnosti, a majka za zapuštanje maloletnog lica. Ta krivična dela nemaju nikakve veze sa nadležnošću Anketnog odbora koji ima mandat da utvrdi okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava. Njihova krivična odgovornost uopšte nije nadležnosti odbora, navodi Olenik ističući da se odluka o obustavi rada temelji na prevari.

Rad Anketnog odbora uređen je Zakonom o Narodnoj skupštini koji ga definiše kao privremeno radno telo koje se može obrazovati radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.

Poslovnik Narodne skupštine precizira da odbor ne može da vrši istražne i druge radnje, ali da ima pravo da traži od državnih organa i organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne. Po završetku rada, Anketni odbor podnosi Narodnoj skupštini izveštaj sa predlogom mera.

Pozivajući se na ove odredbe, Olenik ističe da nikada do ovog slučaja nije bilo ni pokrenuto pitanje da li bi Anketni odbor mogao da utiče na tok istrage.

– Da postoji ta mogućnost, to pitanje bilo bi rešeno zakonom ili pravilnikom o Skupštini. Međutim, toga nema, pošto niko nikada nije mislio da odbor može da ugrozi istragu, kaže Olenik. On nije želeo da komentriše odluku advokata koji su potpisali molbu o obustavljanju rada odbora, ističući da mu to ne dozvoljava Kodeks advokatske etike.

Jedan od advokata koji je potpisao molbu je i Stefan Ćorda. Kako ističe, osnovni problem sa radom Anketnog odbora je u “tajmingu”, odnosno vremenu u kom je formiran.

– Prema onome što je objavljeno, planirano je da se sednice odbora uživo prenose. Mi ovde imamo situaciju u kojoj su žrtve maloletna lica prema kojima se treba odnositi sa posebnim pijetetom. Svi sudski postupci u kojima se pominju maloletna lica su zatvoreni za javnost, a ovde bi sve bilo uživo prenošeno, kaže Ćorda.

Upitan o tome što zakon i pravilnik jasno ograničavaju mandat Anketnog odbora, te zabranjuje vršenje istražnih radnji, Ćorda naglašava da živi prenosi dovode u pitanje poštovanje tih normi.

– Ko garantuje, kada predstavnici vlasti krenu da napadaju opoziciju da će se ostati u okviru propisanih nadležnosti. A pritom se sve emituje uživo. To može napravi štetu, a prioritet u ovom trenutku mora da ima istraživanje krivičnog dela. Dodatni problem je što rad Anketnog odbora nije precizno definisan, što je lepo moglo da se vidi na početku rada tog odbora. Oni nikome ne odgovaraju. To nije slučaj u policiji, tužilaštvu i sudu, gde se tačno zna procedura, navodi Ćorda napominjući da mu je neobično što je odbor formiran povodom ubistava u školi “Vladislav Ribnikar” i Mladenovcu, ali da se niko nije zainteresovao da osnuje telo koje bi ispitalo kako je član SNS-a koji je fotografisao decu u vrtiću, bez ikakvih kvalifikacija zaposlen u predškolskoj ustanovi.

I iako je rad odbora praktično zaustavljen, on formalno i dalje postoji. Kako je glasovima skupštine formiran, jedini pravno opravdani način da se njegov rad obustavi je isto tako glasovima većine narodnih poslanika. Ipak, Aleksandar Olenik pretpostavlja da će se vlast odlučiti za alternativnu metodu.

– Ja očekujem da će poslanici vlasti, zajedno sa svojim satelitima iz opozicije, opstruirati rad tako što se neće pojavljivati, te odbor neće imati kvorum za rad. To će raditi dok ne istekne rok od 30 dana na koliko je oročen rad odbora, kaže Olenik napominjući da niko od opozicionih poslanika nije video molbu roditelja koja je poslužila predstavnicima vlasti da obustave rad Anketnog odbora.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari