Prevazilaženje fizičkih barijera: Kako veštačka inteligencija može da poboljša pristupačnost za osobe sa invaliditetom

Ovaj tekst je dostupan i u audio formi koju možete aktivirati klikom na audio sadržaj ispod:

Sredinom 2022. godine, bend Koldplej, poznat po velikim koncertima i rasprodatim arenama u najvećim svetskim gradovima, saopštio je da će u budućnosti svi njihovi nastupi biti prilagođeni osobama sa invaliditetom. „Želimo da naši koncerti budu dostupni svima, i da svi imaju najbolje moguće iskustvo”, saopštili su tada svojoj mnogobrojnoj publici.

Od tada, na koncertima ovog benda omogućeno je da osobe sa oštećenim sluhom dobiju prsluke preko kojih uz pomoć veštačke inteligencije osećaju vibracije i na taj način „osećaju” i pesme. Slepim i slabovidim osobama obezbeđena je takozvana „tura dodirom” koja podrazumeva da pre početka koncerta, tj. pre nego što dođe ostala publika, mogu da prođu kroz arenu, dodirnu binu i osete gde će se nalaziti bend, a gde publika. Na bini se uz bend, tokom trajanja koncerta, nalazi i prevodilac na znakovni jezik koji dolazi iz države u kojoj se koncert organizuje.

Međutim, ovakva vrsta pristupačnosti i dalje je retkost i u svetu, a ujedno i u Srbiji.

Fizičke barijere i njihovo prevazilaženje

Dušan Perić iz Centra za pristupačnu komunikaciju i lak jezik Caritasa Srbije ističe da u današnjem digitalnom svetu veštačka inteligencija predstavlja jedan od veoma važnih alata u unapređenju pristupačnosti za osobe sa invaliditetom. Kako navodi za CEPROM, korišćenjem inovativnih tehnologija veštačka inteligencija omogućava da ljudi sa različitim vrstama invaliditeta imaju jednak pristup informacijama, uslugama i svakodnevnim aktivnostima.

„Kroz pametne asistivne uređaje, glasovne asistente, prepoznavanje i prevođenje govora i teksta u druge formate i jezike, veštačka inteligencija može značajno da olakša život osobama sa invaliditetom i omogući im veću slobodu i nezavisnost”, objašnjava Perić i dodaje kako veruje da se značajan napredak u ovoj oblasti tek očekuje.

Jedan od ključnih primera korišćenja veštačke inteligencije u pomoći osobama sa invaliditetom Perić vidi u razvoju pametnih uređaja za kretanje osoba sa oštećenjem vida i prevazilaženje fizičkih prepreka.

„Nova tehnologija zasnovana na veštačkoj inteligenciji može da podrži razne uređaje koji prepoznaju prepreke u okolini i putem zvučnih signala ili vibracija upozoravaju korisnika na njih, čime se smanjuje rizik od nesreća i poboljšava svakodnevno kretanje ljudi. Verujem da će u ovom segmentu veliki napredak i široka primena tek biti postignuti”, ističe Perić.

Među aplikacijama koje se razvijaju u ovom smeru su i Gugl mape. U okviru njih proteklih meseci je razvijena posebna funkcija „pristupačne rute”, koja pruža informacije o putanjama koje su prilagođene osobama u invalidskim kolicima, izbegavajući stepenice i druge fizičke prepreke. Ova funkcija takođe pokazuje koji objekti su prilagođeni korisnicima invalidskih kolica.

Pored toga, sagovornik CEPROM-a objašnjava da i glasovni asistenti kao što su Alexa, Siri i Google Assistant koriste veštačku inteligenciju i pružaju  korisnicima mogućnost da dobiju odgovore na pitanja i izvrše zadatke koristeći glasovne komande.

„Ovo je naročito korisno za osobe sa fizičkim ili senzornim smetnjama, jer pruža opciju komunikacije sa ljudima, ali i okolinom,  bez potrebe za korišćenjem ekrana, tastature ili kretanjem. Nepokretne osobe putem glasovnih komandi mogu da uključe i isključe uređaje, zaključaju vrata, regulišu upotrebu svetla u prostoru  ili puste muziku, što im pruža sposobnost da učine sopstveni dom pristupačnim i funkcionalnim”, kaže Perić.

Prednosti i mane zvučnih semafora

Zvučni semafori, koji su postavljeni u centralnim delovima gradova širom Srbije, veoma su korisni za kretanje osoba koje su slepe ili oštećenog vida. Izvršna direktorka Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S Snežana Lazarević ističe da je važno da ovakvi semafori postoje i to ne samo u određenim delovima gradova, već da njihova mreža bude proširena i na druga mesta.

Međutim, mišljenja je i da ni samim osobama sa invaliditetom nije dovoljno razjašnjeno kako se ovi semafori zapravo koriste da bi slepa osoba mogla da razazna kada je zapravo bezbedno preći ulicu.

„Prema mojim saznanjima, zvučni semaformi prvo imaju nasnimljenu poruku da je potrebno pritisnuti taster da bi se ’dao znak’ da čekate na prelazak ulice. Ali, slepe osobe treba još i da se ’identifikuju’ tako što osim tastera pritiskaju još jedan taster koji se nalazi ispod uređaja. Tek tada će se pojaviti karakterističan ’ubrzani’ zvuk koji se prepoznaje kao ’zeleno svetlo’, tj. da se ulica može bezbedno preći”, objašnjava Lazarević. Ona stoga pretpostavlja da bi bilo potrebno i „unapređenje” takvog zvučnog semafora koji je postavljen na nekoj raskrsnici.

Razlog za to je istovremeno paljenje zelenog svetla i za pešake i za vozila iz sporedne ulice. U tom slučaju, slepe i slabovide osobe ne mogu znati da postoji mogućnost da neko vozilo iz sporedne ulice skreće i da postoji opasnost kada krene da prelazi ulicu preko pešačkog prelaza.

Zvučna najava stanica – korak napred, nazad dva

Početkom 2012. godine, uvedena je značajna novina u javni prevoz u Beogradu. Naime, u sva vozila gradskog prevoza uvedena je zvučna najava stanica. Veoma glasna najava narednog stajališta često je narednih godina umela i da iznervira Beograđane, ali je većini bila od velike pomoći u svakodnevnom snalaženju. Tako je pomagala i slepim i slabovidim osobama.

Pored zvučne najave, pored vrata bili su postavljeni aparati na kojima je pisalo koje je sledeće stajalište, ali mogla su se videti i sve naredne stanice na ruti tog autobusa. Međutim, krajem maja 2023. godine, Grad Beograd je raskinuo ugovor sa firmom koja je ovo omogućila i od tada su zvučne najave stajališta postale retkost. Danas se tek u ponekom vozilu javnog prevoza može čuti koje je sledeće stajalište, a pisane informacije o tome ne postoje.

Snežana Lazarević ističe da je zvučna najava stanica je bila veoma značajna za osobe sa invaliditetom koje koriste javni prevoz, naročito za slepe i slabovide, ali i osobe sa intelektualnim teškoćama. Ona na primeru zvučne najave stanica naglašava i da bilo koje prilagođavanje namenjeno osobama sa invaliditetom uvek doprinosi i drugim ljudima – onima koji nisu iz Beograda, onima koji javni prevoz ne koriste često, ili idu u deo grada koji ne poznaju.

„U tom smislu, najkorisnija je bila najava koja je postojala, a čini mi se da još uvek postoji u novim tramvajima, takozvanim ’Špancima’, u kojima se nije samo najavljivala sledeća stanica, već su se dobijale i informacije o tome za koje delove grada su moguća i presedanja na toj ili obližnjim stanicama”, kaže Lazarević.

Prema njenim rečima, ukidanje ovih opcija je dosta uticalo na mogućnost kretanja osoba sa invaliditetom koje koriste javni prevoz jer ih je praktično onemogućilo u samostalnom kretanju. Umesto toga, sada je neophodno obezbediti pratioca koji će asistirati osobi. Uz zvučnu najavu stanica, Lazarević smatra da bi bilo veoma korisno i kada bi postojala zvučna najava dolaska vozila na stanicu.

„Postoje na velikom broju stanica table na kojima su označene linije gradskog prevoza, koliko je stanica udaljeno neko vozilo i za koliko minuta se očekuje. To je korisno za ljude koji vide, i mogu da čitaju. Za sve druge, bilo bi korisno i kada bi postojala zvučna najava da će neko vozilo uskoro stići, i da, na primer, ulazi u stanicu. To bi bilo veoma korisno naročito za jako prometne stanice gde staje mnogo različitih linija i gde se dešava da uopšte i ne primetite da je neko vozilo stalo”, ukazuje Lazarević.

Olakšano praćenje sastanaka, informisanje, učenje…

Tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti, osobe sa invaliditetom se ne suočavaju samo sa fizičkim barijerama. Ipak, sa ubrzanim razvojem veštačke inteligencije omogućeno je da se savladaju i brojne druge prepreke kao što je učestvovanje u poslovnim sastancima ili učenje.

Dušan Perić objašnjava da na primeru osoba sa oštećenjem sluha, veštačka inteligencija omogućava automatizovano prepoznavanje i prevodjenje znakovnog jezika u tekst ili govor, ili prepoznavanje i prevođenje govora u tekst.

„Takvi alati omogućavaju da osobe sa oštećenjem sluha mogu da prate i učestvuju u sastancima, predavanjima, da se informišu u realnom vremenu putem TV emisija i vesti. Recimo, na ovaj način austrijska nacionalna televizija ORF za deo svog programa obezbeđuje titlove za osobe sa oštećenim sluhom”, kaže Perić.

Objašnjava da i kada se radi o učenju, veštačka inteligencija može da prepozna kada korisnik ima poteškoća u praćenju lekcija i automatski prilagoditi brzinu govora, omogući uvećanje fontova ili promenu boja u cilju stvaranja jasnijeg  kontrasta i bolje i lakše čitljivosti na ekranu.

„Tu je i prevođenje kompleksnih tekstova u lakše tekstove za razumevanje, što je jako bitno za osobe sa intelektualnim poteškoćama.  Glasovni asistenti mogu pomoći korisnicima da jednostavnije obavljaju svakodnevne zadatke, podsećajući ih na obaveze ili vodeći ih kroz bitne korake u dnevnim aktivnostima”, navodi Perić.

Međutim, iako su mogućnosti koje veštačka inteligencija nudi od velike pomoći kada govorimo o pristupačnosti za osobe sa invaliditetom, ona nije svemoguća i podložna je greškama. Kvarovi, greške u sistemu i ponekad obavezan pristup internetu samo su neki od problema koje tehnologija sa sobom donosi.

Ipak, činjenica je da je razvoj veštačke inteligencije umnogome doprineo da gradovi budu pristupačniji za osobe sa invaliditetom, ali da i dalje glavnu reč vode ljudi koji imaju mogućnost da je upotrebljavaju na različite načine. A kako će je nadalje koristiti i razvijaju u Srbiji u svrhu pomoći savladavanja prepreka za osobe sa invaliditetom – pokazaće budućnost.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Veštačka inteligencija u službi osoba sa invaliditetom: Novim tehnologijama do efikasnije inkluzije osoba sa invaliditetom” koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu i ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.