Prevazilaženje krize ili umnožavanje rivalstava

Lideri Evropske unije potpisali su juče u portugalskoj prestonici ugovor od kojeg se očekuje da u značajnoj meri izmeni način na koji države članice upravljaju sobom. Ugovorom je predviđeno uvođenje funkcije predsednika Unije i dodavanje novih nadležnosti šefu zajedničke diplomatije.
Istovremeno, dokumentom se ukida pravo veta u mnogim oblastima. Ugovor je zamena za ustav EU koji je propao pošto su ga na referendumima odbacili Francuzi i Holanđani. Lideri EU insistiraju da dva teksta nemaju međusobne veze. Međutim, nekoliko država kod kuće trpi veliki pritisak, jer Lisabonski ugovor obuhvata neke od ključnih reformi iz odbačenog ustava.

Budžet usmeren ka razvoju privrede

Strazbur – Zakonodavci EU usvojili su juče budžet Unije za 2008, usmerivši više novca nego ikad u mere za podsticanje privrednog rasta i obezbeđenje gotovine za prestižni navigacioni satelitski sistem Galilej. Evropski parlament je budžetsku potrošnju odredio na 120,3 milijarde evra, što je nominalno 5,7 odsto više nego 2007. U odnosu na ekonomski učinak EU budžet se, međutim, smanjio sa 0,99 odsto ove godine na 0,96 procenata, što je najniža stopa od stvaranja zajednice i odražava jačanje politike zatezanja kaiša prema bloku vlada 27 država članica, kažu diplomate. Evropska komisija kaže da će prvi put najveći deo budžeta EU ići na mere za unapređenje ekonomskog rasta i regionalnu pomoć, a ne u skupe poljoprivredne subvencije. Beta – Rojters

U govoru koji je održao pre potpisivanja ugovora, predsednik Evropske komisije Žoze Baroso pozvao je lidere da dokument iskoriste tako da sloboda, prosperitet i solidarnost postanu svakodnevna realnost svih evropskih građana. „Od starog kontinenta rođena je nova Evropa“, rekao je Baroso.
Žoze Sokrateš, predsednik vlade Portugala, države koja do kraja godine predsedava EU, rekao je da će Lisabonski ugovor stvoriti moderniju i efikasniju Uniju. „Svetu je potrebna snažnija Evropa“, istakao je Sokrateš.
Zbog obaveza u parlamentu svoje zemlje, britanski premijer Gordon Braun nije prisustvovao ceremoniji. Britaniju je u Lisabonu predstavljao ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband, dok je Braun kasnije u toku dana trebalo odvojeno da potpiše ugovor. Opozicioni konzervativci optužili su Brauna da „nema petlju“ da potpiše dokument koji u Britaniji važi za politički kontroverzan.
EU, koja je ove godine proslavila pedeseti rođendan, nada se da će Lisabonski ugovor okončati njenu krizu srednjeg doba koja je nastupila posle smrti ustava, izveštava BBC. Sada će biti mnogo lakše, rekao je jedan visoki evropski diplomata, ali ne bez strahovanja šta će se sledeće dogoditi.
Irska je jedina država koja planira da održi referendum o Ugovoru, ali većina birača je neodlučna ili ravnodušna. Očekuje se da će parlamenti Britanije, Holandije i Danske burno dočekati 250 stranih dokumenata. Međutim, Nemačka, Francuska i Poljska obećale su da će među prvima ratifikovati ovaj ugovor kako bi reforme mogle da stupe na snagu 2009. godine, kao što je i planirano.
Lisabonski ugovor je osiromašena verzija evropskog ustava, s manje ambicioznim imenom i bez ijednog člana koji bi se odnosio na simbole EU, poput zastave i himne. Njegov cilj je da pojednostavi proces donošenja odluka ukidajući pravo država članica na veto u 50 oblasti, uključujući i posebno osetljive kao što su unutrašnji poslovi i saradnja u pravosuđu.
Šef diplomatije kontrolisaće veliki budžet i hiljade diplomata i zvaničnika, dok će predsednik EU imati mandat od pet godina. Neki, međutim, već strahuju da će ove dve funkcije, umesto da Evropi obezbede snažniji glas u svetu, dovesti do umnožavanja rivalstava unutar bloka dvadeset sedmorice.