Preventivna medicina i reč nauke su ključ

Kako je saopšteno, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Predrag Sazdanović je na otvaranju konferencije pojasnio da se moramo voditi naučnim dokazima i činjenicama pobediti strah.

“Mi se nalazimo u jednoj svetskoj epidemiji koja predstavlja ultimativni stres za sve i prirodno je da naša podsvest na ovaj stres reaguje strahom. Oni koji su uspeli da strah racionalizuju i da shvate šta ih može izvesti iz straha, oni su se vakcinisali. Ova druga grupa pokušava da na razne načine doće do podataka koji će opravdati njihov iracionalni status i strah zašto to nisu učinili”, naveo je Sazdanović, koji je istakao i da je suština medicine u svim oblicima u preventivnom delovanju.

Direktorka Instituta za nuklearne nauke “Vinča” Snežana B. Pajović ističe da nauka ne staje i da se aktivno radi na razvijanju preventivne medicine.

“Ako može da se kaže za neku oblast da je uvek bila deo Evrope, to je nauka. Mi smo uvek publikovali radove na međunarodnom tržištu, koji su priznati i na osnovu kojih smo  vrednovani”, istakla je Pajović.

Govoreći o konceptu smanjenja štetnosti u rešavanju problema rizičnog ponašanja, Snežana Pajović je istakla je da je kvalitet života osnovni uslov da preveniramo nastanak različitih oboljenja, kao i da bi nastanak i razvoj preventivne medicine trebalo da bude poseban program definisan u našoj državi.

Direktorka nacionalnog Fonda za nauku Milica Đurić-Jovičić je istakla da moramo gajiti sredinu gde će biti zanimljivo da se čita i o naučnim istraživanjima koliko se čita i o popularnim temama. U trojstvu medija, nauke i građana svi moraju aktivno raditi na popularizaciji naučnih tema, rekla je ona.

“Ove godine se mnogo toga očekivalo od nauke i nauka je mnogo toga i dala. Imamo zaista kvalitetne naučne institucije u zemlji, i za Srbiju se aspolutno zna u svetu”, navela je Đurić-Jovičić.

Virusološkinja Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu Ana Banko je istakla da naučnici ne mogu jednostavno da objasne ni vakcinaciju, ni PCR testiranje, ni imunost, ali da to ne znači da one nisu tačne ili da su štetne.

Ističući da je vakcinacija prevencija, Banko je rekla da se naučnici danas susreću sa paradoksom vremena u kome se očekivalo da nauka dođe do rešenja, a kada se konkretno rešenje i ponudi opet se javljaju otpori.

„Kada vi imate pacijenta sa karcinomom koji se bori za život, kao i danas obolele u kovid klinikama, to je za njih jedino rešenje. Prevencija je srž medicine, a to je da ne dođe do oboljevanja“, kazala je Banko.

Dejvid Svinor sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Otavi, ujedno i ekspert iz oblasti smanjenja štetnosti, je skrenuo pažnju da sve dobre prakse u polju smanjenja štetnosti se zasnivaju na pragmatizmu.

„Ne možemo da zaustavimo ljude da se sele u gradove i nezdravo hrane, ali možemo da smanjimo rizike vezane za konzumiranje takve hrane. Ne možemo da zaustavimo ljude da koriste lekove, ali možemo da ih naučimo da koriste one lekove koji se zasnivaju na nauci“, naveo je Svinor, navodi se u saopštenju.

Na primeru pušenja Svinor izneo podatak da godišnje oko osam miliona ljudi umre i to zbog duvanskog dima, a ne nikotina.

„Imamo mogućnost da motivišemo odrasle ljude koji bi inače nastavili da puše da dobiju nikotin na način koji ne podrazumeva sagorevanje, udisanje duvanskog dima. Uz pomoć činjenica moramo da radimo na smanjenju rizika i da sarađujemo sa onima koji su izloženi riziku, a ne da im govorimo samo kako da žive svoje živote“, istakao je Svinor.

Sanja Knežević, programska direktorka Instituta za digitalne komunikacije je navela da 94 odsto mladih ljudi koristi društvene mreže kao izvor informisanja i to kao jedini izvor informisanja.

“I ono što su nam društvene mreže dale je prilika da svako postane neko. Zato mi sad imamo priliku da vidimo i lažne profile i da se govori ono što se inače ne bi reklo jer nema te hrabrosti koju dobijaju na mreži, skriveni iza tih profila. Sa druge strane pozitivni uticaji društvenih mreža su veliki i ako ih koristimo na pravi način, informacija koju plasiramo može doći do velikog broja ljudi”, zaključila je Knežević.

Učesnici konferencije saglasni su da je veoma važno da odluke donosimo na osnovu naučnih činjenica, pogotovo kada se radi o pitanjima poput vakcinacije, toga šta udišemo, jedemo, da li su zamene za cigarete zaista manje štetne.