Previše prava nacionalnim manjinama

Predsednik gradskog DSS-a Bogdan Laban rekao je na konferenciji za štampu da ovo „nije upereno ni protiv jedne nacionalne zajednice, ali da DSS smatra da su pojedine odredbe Zakona u suprotnosti sa načelima Ustava. Bojan Uzelac, predsednik Okružnog odbora DSS, napominje da se tim zakonskim odredbama otvorio prostor za politički monopol nekih nacionalnih saveta, i u oblasti obrazovanja, i u radu javnih ustanova uopšte.

Najsporniji član Zakona je u stvari onaj kojim se utvrđuje pravo nacionalnih saveta da delegiraju kroz svoje članove u upravnim odborima u svim ustanovama koje su za tu zajednicu od strateškog interesa, kao i u davanju saglasnosti na izbor direktora tih ustanova. Prema oceni DSS, na taj način više od 50 odsto ustanova u Vojvodini „našlo se pod političkim monopolom nacionalnih saveta“. Time se građani Srbije diskriminišu, jer se pojedincima uskraćuje pravo na rad.

Prema mišljenju Bojana Uzelca, Ustav u članu 21 predviđa da se ljudska i manjinska prava mogu i ograničiti kako bi se zadovoljio princip demokratičnosti, ukoliko se ne zadire u suštinu zajamčenih prava, a kako pojedine manjinske zajednice ovo pravo na delegiranje svojih članova u ustanove kulture na dosadašnji način nisu ostvarivale u zajednicama sa drugima i u skladu sa Ustavom, te se sporne odredbe zakona moraju međusobno uskladiti.

U praksi to je dovelo do situacije da recimo u Gimnaziji lokalna samouprava nema direktnog predstavnika, već je predstavljaju tri člana različitih nacionalnih saveta, onih zajednica koje su ovu školu proglasile od strateškog značaja. „Grad izdvaja 200 miliona dinara za srednje i 300 miliona dinara za osnovne škole, a pritom kao osnivač nema direktnog predstavnika u upravnim odborima nekih škola“, kaže Dragi Vučković, član Gradskog veća iz DSS-a.