Prevoznički lobi diktira cene usluga

Problem je nastao krajem maja ove godine, kada su na snagu stupile izmene Zakona o prevozu, kojima je utvrđena obavezna primena „cenovnika“ komore, čije nepoštovanje povlači za sobom kaznu za privredni prestup od 300.000 do 800.000 dinara. Cene su, inače, bile utvrđene i ranije, ali više „fakultativno“, kao preporuka, i malo se koja od manjih stanica držala tog okvira.

Primera radi, stanica u Ćupriji koja dnevno ima oko 50 polazaka, uglavnom prolaznih autobusa, do sada je prevoznicima čije je karte prodavala, naplaćivala peronizaciju 350 dinara, dok je cena za one koji tu uslugu nisu koristili iznosila 460 dinara. Od prošlog meseca, međutim, ona mora da primenjuje cenu koju je propisala grupacija u PKS, a ona iznosi 151 dinar. Poređenja radi, stanica u Beogradu ima pravo da naplati 328 dinara za peronizaciju, ali kako je to lokacija na koju autobusi i dolaze i sa nje imaju polazak, prevoznicima može da uspostavi račun od 656 dinara po autobusu. Sa te stanice godišnje polazi oko tri miliona putnika kojima se takođe naplaćuju stanične usluge, pa su i ta sredstva prihod.

– I sa prethodnim cenama jedva smo preživljavali, ove obavezujuće oteraće nas u likvidaciju. Pri tom, tvrdim da su uslovi i kategorizacija urađeni nezakonito, jer je zakonodavac preneo Privrednoj komori Srbije pravo da odredi status stanice i da utvrdi okvir za stanične usluge, a PKS je to prenela na Grupaciju za saobraćaj. U Grupaciji je, pak, formirana komisija koju čine predstavnici prevoznika a stanice je zastupao samo BAS, koji ni po čemu ne može da se upoređuje sa uslovima u kojima rade manje stanice. To je verovatno jedina delatnost u kojoj su cene propisane od strane onih koji uslugu koriste, što je ne samo narušavanje konkurencije, nego i nedozvoljeno favorizovanje jedne delatnosti na teret druge – kaže za Danas Miroslav Pešić, direktor Autobuske stanice u Ćupriji.

Većina prevoznika do sada je ćutke prihvatala tarifu malih stanica uvažavajući činjenicu da u tim sredinama nema mogućnosti za intenzivniji saobraćaj, tako da one ne mogu da računaju na veći promet kao izvor prihoda.

– Samo sa Niš ekspresom smo imali problema, oni su nas čak i tužili za neosnovano bogaćenje, ali devet takvih sporova su izgubili. Sada im je zakon omogućio da insistiraju na primeni tarife, njihov primer slediće i drugi prevoznici i najveći broj stanica u malim mestima biće u roku od nekoliko meseci zatvoreno – tvrdi Pešić.

Dodatni problem je i to što je u manjim mestima relativno mali broj početnih polazaka, a većinom je reč o prolaznim autobusima koji na tim lokacijama prime svega po nekoliko putnika, tako da ni od te naplate usluga stanice ne inkasiraju mnogo. One su zbog toga bile prinuđene da balansiraju između cena koje im obezbeđuju stabilno poslovanje i tržišta u kome će prevoznik lako otkazati usputnu stanicu ako mu ona nije isplativa.

Prema rečima Denisa Pavličića, vlasnika autobuske stanice u Negotinu, od odluke koja je doneta na grupaciji, jedinu korist imaju prevoznici, jer njima omogućava manje troškove. Čak i oni koji u svojoj strukturi osim prevoza upravljaju i stanicama, odgovara ovakav tretman, jer gubitak u tom poslu pokrivaju većim prihodom od prevoza. To je i na sastanku grupacije potvrdio predstavnik jednog od većih prevoznika, koji ima nekoliko autobuskih stanica, i kaže da je razlika između gubitka na njima i dobiti koju ostvaruje zbog smanjenih troškova u putničkom prevozu, osam miliona dinara godišnje, objašnjava Pavličić. I on potvrđuje da u ovakvim uslovima male sredine nemaju šansu da opstanu.

– Velike stanice, poput beogradske, imaju monopol jer jedino na njenim peronima prevoznik sme da primi putnike. U Negotinu postoje još dva stajališta, i ja moram da vodim računa da niskom cenom privučem putnike da umesto njih koriste stanicu. Na sličan način razmišljaju i sve stanice koje nemaju mogućnost da iz drugih poslova pokriju gubitak, što znači da možda postoji poneki izuzetak, ali u principu nismo preterivali sa cenama. Neshvatljiv je način na koji je to sada regulisano. Ni u jednom sektoru usluga nemate limitirane cene, iako u mnogima postoje kategorije. I hoteli se tako razvrstavaju, ali nikome nije palo na pamet da propiše cenu prenoćišta po kategorijama, jer to određuje tržište – kaže Pavličić.

U Privrednoj komori tvrde da je sve urađeno u skladu sa Zakonom o saobraćaju i odlukom Komisije za zaštitu konkurencije, koja je donela rešenje da se stanične usluge izuzimaju iz režima slobodnog formiranja cena, kako bi sprečila potencijalnu zloupotrebu monopola, jer u većini mesta postoji samo jedna stanica čije su usloge obavezne za putnike i prevoznike.

– Odluku o uslovima prevoza donela je grupacija koju čini 25 predstavnika svih kategorija, od prevoznika do stanica. Ona je urađena u skladu sa ovlašćenjima PKS i grupacije a izmenama Zakona o saobraćaju utvrđena je i njena obaveznost. Da li je tokom odlučivanja došlo do majorizacije ili ne, to je drugo pitanje. Sve je u rukama privrednika – objasnio je za Danas Dušan Mladenović, sekretar Udruženja za saobraćaj i telekomunikacije PKS. On priznaje da neke stanice u malim mestima imaju problem finansiranja zbog te odluke, ali nema rešenje za tu situaciju.

Problematični kriterijum

– Autobuska stanica u Negotinu je nova, ja sam je izgradio i ona po svim parametrima spada u drugu kategoriju. Limit je jedino veličina mesta u kome se nalazi, zbog čega je stanica svrstana u treću grupu. Mislim da i taj princip nije u redu, ali lobi prevoznika ga je nametnuo i mi nismo mogli ništa – kaže Denis Pavličić.