Pri Društvu arhitekata Novog Sada formirana „Urbanistička straža“

Reč je o nastavku aktivnosti koje DaNS vodi već duže vreme i označava aktivno učešće u procesima donošenja planskih dokumenata u gradu.

On podseća da su arhitekte učestvovali na brojnim javnim sednicama, davali primedbe na planove i pomagali građanima u raznim delovima grada da formulišu  svoje primedbe i predloge kada su pokušavali da zaštite svoje interese.

– Projekat „Urbanistička straža“ je nastavak tih aktivnosti uz podršku Fondacije „Hajnrih Bel“. U interdisciplinarnom timu pored  arhitekata i urbanista su i stručnjaci različitih profila, jer urbanističko planiranje je interdisciplinarna, višedimenzionalna stvar, iako vlast u gradu planiranje tretira kao jednodimenzionalnu stvar, kao rešavanje jednog problema bez obzira da li se stvara neki drugi. U timu su i građani, a pozvali smo one koji su već bili aktivni  na tom polju i osetili potrebu da učestvuju u procesu donošenja planova. Želja nam je da u razmeni mišljenja postignemo da naše primedbe na planove budu što kompletnije i svrsishodnije – navodi Jović.

Arhitekte su i ranije učestvovale zajedno sa građanima Limana u protestima povodom planova da se gradi u Limanskom parku ili u tom delu grada podižu brojne garaže i betoniraju zelene površine. Jović potvrđuje utisak da je to samo ubrzalo formiranje“Urbanističke straže“.

– Grad se intenzivno menja, što ne mora nužno da bude loše, ali čini nam se da se u dobrom delu te žurbe radi nekontrolisano i vrlo često na štetu opšteg javnog interesa što ne bi smelo da bude slučaj. Najveći problem je u tome što faktori koji bi trebalo da budu zaštitnici javnog interesa, a to su u ovom slučaju gradske institucije i gradska administracija, koji bi trebalo da na neki način ograniče želje i potrebe investitora koji ulažu u ovaj grad. Tu vidimo slabost i popustljivost prema investitorima, što dovodi do toga da nečije želje i interesi idu na uštrb javnog interesa i građana. U tom smislu mi kao stručno udruženje i neko ko dolazi iz civilnog sektora gledamo kao logičnu stvar i želimo da na taj način pojačamo taj zaštitni, korektivni faktor i pomognemo da se grad razvija na pravi način –  objašnjava naš sagovornik.

Projekat „Urbanistička straža“ podrazumeva i otvaranje fejsbuk stranice i web odeljak kako bi se objavljivali planovi koji se pripremaju u gradu, ali i ekspertize tim povodom. Očekuje se još intenzivniji kontakt stručnjaka sa građanima.

Jović kaže da će arhitekte, urbanisti i drugi stručnjaci u „Urbanističkoj straži“ edukovati građane kako da čitaju i razumeju planove, kako da reaguju na njih, da prepoznaju šta je bitno u njima i da im pomognu da razumeju grad.

– U onom stepenu kako građani budu razumeli kako se grad razvija, kako se donose planska dokumenta, u toj meri će i pritisak sa ove strane biti veći. Mislim da ćemo doći do momenta kada će stvari biti možda dobro posložene – ističe Jović.

On smatra da ne treba populistički nastupati i govoriti da, ukoliko se prihvati sve što građani predlažu, da će sve biti kako treba. Ne treba pri tom zanemariti stručnost pre svega. U ovom trenutku imamo i manjak struke i manjak učešća građana u tim procesima, a to sve zajedno doprinosi haosu, kaže  Jović naglašava da angažman u „Urbanističkoj  straži“ ne znači protivljenje investiranju i razvoju grada.

– Investiranje je u redu i legalno, ali nije dobro što se ide ka konstantnoj maksimizaciji kapitala, praktično ekstra profita koji se dobija tako što se povećavaju kvdrature, spratnosti, gabariti objekata i onda se uvek desi da se ide protiv neke zelene površine, protiv parka, da zaklanjate prirodno svetlo nekim ljudima u njihovim stanovima… Problem je što ne postoji jasan zaštitni okvir od strane gradske administrcije koja će podjednako gledati interese investitora, ali i građana. Jako je bitno da dođemo do balansa u kome će svi moći ne da budu zadovoljni, ali da zadovolje svoje interese, da oni ne idu jedni preko drugih – kaže Jović.

On veruje da će kroz i preko „Urbanističke straže“ glas stručnjaka i građana biti jači da će se bolje čuti ne samo u javnosti nego i prema gradskoj vlasti.

– Trudili smo se i do sada, a tako ćemo nastaviti, da budemo vaninstitucionalni glas struke. Vrlo je bitno da razgovaramo na precizan, stručan način, svaka struka ima svoj segment koji će da pokrije. Bavićemo se onim što se dešava na terenu, pokušaćemo na svaki mogući način da popravimo stvari. Imamo pozitivne reakcije ljudi, već po objavljivanju vesti o formiranju tog tima javio nam se veliki broj ljudi, kolega i građana zainteresovanih da rade u timu. Ovo je zapravo samo koncentrisanje jedne energije koja postoji u gradu koja bi trebalo da se artikuliše na pravi način u dobrom smeru – zaključuje Jović.

Novi Sad nema strategiju razvoja

U globalnom strateškom smislu, veliki problem je u tome što grad nema nikakvu strategiju razvoja. Ne poseduje nikakvu smislenu koncepciju kanalisanja investicija i načina na koji se grad razvija. Trenutno se grad razvija na taj način što se  popunjavaju rupe u urbanoj matrici koja je definisana. Onda, da bi se došlo do ekstraprofita imamo urbanističke ekscese u centralnom gradskom jezgru umesto da se razmisli o tome da se otvore određeni delovi grada koji su infrastrukturno uređeni gde bi se na jedan mnogo bolji način kapital mogao sprovesti u prostor i da onda dobijemo pravi razvoj grada. Stalno slušamo da ove akcije idu ka tome da se zaustavi razvoj grada i da se od Novog Sada pravi palanka. Palanka se pravi tako što pravite grad koji je skoncentrisan na dve ulice u centru, a mi imamo grad Novi Sad koji ima 400 hiljada stanovnika, koji za sada nije policentričan već monocentrični grad i to nije smer u kome treba da se razvija. On treba da se razvija u pravcu da se i u drugim delovima grada ne razvija samo stanogradnja već i drugi sadržaji koji će napraviti kvalitet života kao u samom centru. Na taj način ćemo relaksirati ovaj napad na urbano tkivo grada, naglašava Jović.

Pritisak na atraktivne lokacije

Na Bulevaru Evrope imamo takav poprečni presek koji je u stanju da podnese zdanja ogromne spratnosti, čak da kažemo koncepcijski da je to novi deo grada, to je grad Novi Sad 21. veka, to su visoke poslovne kule, zgrade stambene – umesto toga na takvom bulevaru smo dobili niz patuljaka, praktično najjeftinije stanove, a onda pritisak gradnje usmeravamo kao najatraktivnijim lokacijama koje bi grad mogao da zaštiti veoma lako. Ako imate lokaciju u centru grada vrlo je lako investitoru reći – ako hoćeš to da dobiješ, moraš da poštuješ sve moguće uslove, a na nekim drugim parcelama nema nikakvih ograničenja, hajde da gradimo kule, velike objekte … U takvoj urbanističkoj postavci to ne bi imalo previše lošeg uticaja kao što to ima kada napravimo ovakvu zgradu na Bulevaru Mihajla Pupina (tzv. Pupinova palata – stakleni mastodont u najstrožem centru grada – op. R.B.).

Centar grada kao šoping mol

Na primedbu da je na malom prostoru izgrađeno nekoliko velikih trgovinskih centara od Spensa, do Merkatora i najnovijeg – Promenade, Jović kaže da to samo potvrđuje ocenu da nemamo nikakvu strategiju razvoja grada. To je ad hoc haotični investitorski urbanizam zasnovan na tom gde koji investitor želi da uloži pare i onda on maltene određuje uslove pod kojima to hoće da radi što je potpuno obrnuto od onoga kako bi trebalo da bude. U vezi Promenade  pitanje je šta će biti za 20 godina, grad ne traje 3-4 godine, šta će biti sa objektom šoping centra koji se nalazi u centralnoj zoni grada kada ćemo za dve decenije možda preći potpuno na kupovinu preko interneta. Šta ćemo onda raditi sa tim objektima. Onda dobijamo nove probleme u gradu. Posle 60 godina razmatramo da li Spens, koji je prevashodno sportski objekat i tome služi, bavimo se njegovom sudbinom i bavimo se da li on treba da postoji. Za 20 godina ćemo se možda baviti tim tržnim centrima koje ćemo rešavati rušenjem, čišćenjem …