Stalna postavka Užička republika koja je trebalo da bude otvorena pre dve godine, povodom velikog jubileja – 70 godina od stvaranja jedine slobodne terotorije u Evropi 1941. godine tokom Drugog svestkog rata – biće završena ove godine i to 9. oktobra, za Dan Užica.
Na oko 350 kvadratnih metara u užičkom Narodnom muzeju biće izloženo 650 eksponata, koji će prikazati život tokom 67 dana partizanske republike, koja je u vreme fašističke okupacije bila jedina slobodna teritorija u Evropi. Slobodna teritorija na zapadu Srbije uspostavljena je 24.septembra, a pala je 29.novembra 1941. godine bitkom na Kadinjači, kada su u borbi sa nemačkom vojskom poginuli skoro svi borci Radinčkog bataljona kako bi obezbedili odstupnicu partizanskom vojnom i političkom vrhu na čelu sa Josipom Brozom Titom.
Osim eksponata koji su činili postavku iz 1961. godine, a koja je bila posvećena Narodnooslobodilačkoj brobi i koja je uklonjena 2006. godine, biće novih dokumenata, fotografija i predmeta. Taj projekat koštaće četiri miliona dinara, od čega je grad obezbedio tri miliona dinara, a ostatak Ministarstvo kulture.
– Ponosni smo na 67 dana Užičke republike i ta postavka ukazaće na to koliko je naš grad uložio žrtava u borbi protiv fašizma – poručio je gradonačelnik Saša Milošević.
Autori postavke istoričari – muzejski savetnici Stanojka Milivojević, Jelena Ristanović, Bogić Krasić i Radivoje Papić, navode da će ona imati nekoliko celina, od uspostavljanja narodne vlasti, funkcionisanja privrede i zanatskih radionica, školskog i zdravstvenog sistema, do kulturnih, umetničkih i zabavnih dešavanja.
– Biće prikazano kako je funkcionisala Užička republika u svim segmentima – kaže Bogić Krasić, jedan od autora i navodi da će u tom prostoru biti i radne sobe Josipa Broza Tita, Edvarda Kardelja i Aleksandra Rankovića, sa autentičnim nameštajem, dokumentima, fotografijama, skicama…
– Naš cilj je da prikažemo da život u to vreme nije stao, već da su, na primer, radile Fabrika kože, Fabrika oružja, Fabrika tekstila, ali i stara hodrocentrala na Đetinji, kao i mnoštvo zanatskih radionica, škole, bolnice, štampala se Borba, Omladinska borba, Vesti, Reč naroda… Posebno će biti predstavljena kulturno-umetnička četa koja je redila u nekadašnjem zdanju Sokolskog doma, kao i partizanski atelje u kome su radili slikari Pivo Karamatijević, Dragoljub Vuksanović, Bora Baruh i drugi – dodao je Krasić.
– Izložba nema ideoloških obeležja i želimo da podsetimo da je Užice bilo antifašistički grad i centar slobodne teritrije – kaže Nikola Gogić, direktor užičkog Muzeja. Na pitanje zbog čega ta izložba nije otvorena pre dve godine, povodom sedam decenija od uspostavljanja Užičke republike i Bitke na Kadinjači, on kaže da „nije bilo dovoljno novca, ni političke volje“.
– Pisao sam svim državnim zvaničnicima da se povodom velikog jubileja organizuje vojna parada, da pozovemo diplomatske predstavnike koji bi iz Beograda doputovali Plavim vozom u Užice, da se organizuju i drugi sadržaji i da to bude veliki dan za Srbiji i za naš, a da svetu pošaljemo sliku o Srbiji kao antifašističkoj državi. Međutim, nije bilo ni novca ni političke volje. Od svega toga uspeli smo da štampamo poštansku marku – kaže Gogić i obećava da će 9.oktobra ove godine, na Dan grada, stalna postavka o Užičkoj republici konačno biti otvorena.
Skupo pomirenje četnika i partizana
U istoj zgradi Muzeja, ali sprat niže, već je odavno trebalo da bude otvorena i postavka Antifašistička borba u Srbiji 1941. godine, o periodu koji je prethodio Užičkoj republici, koju je bivše rukovodstvo te ustanove zamislilo kao ideološko pomirenje partizanskog i ravnogorskog pokreta, a Ministarstvo kulture je 2005. godine izdvojilo oko 13,5 miliona dinara. Međutim, tri godine kasnije, nakon promene lokalne vlasti, usledile su optužbe iz Muzeja da rekonstruisani prostor nije pogodan za takvu vrstu postavke i da bi ga trebalo preurediti, za šta je potrebno, kako Gogić kaže, „pola sume koja je već uložena u prvobitno uređenje“. „U junu ove godine trebalo bi da počne izrada projekta za prepravku tog prostora. Tačno je da su pare potrošene, ali ja za to nisam odgovoran, jer sam direktror od 2008. godine“, kaže Gogić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
