Priča o dobroj deci i još boljim ljudima: Kako su đaci Zemunske gimnazije ispratili omiljenu tetkicu u penziju (VIDEO)

U penziju, kako je navela, odlazi omiljena tetkica Jaca koju deca zovu i Kapetan jer ih raspoređuje.

„Klinci, drugi razred, skupili pare i kupili joj vaučer za spa i lanče sa priveskom sidra (za kapetana). Zvali je da hitno dođe na čas da nešto obriše, jer su kao prosuli. Sačekali je sa aplauzom i poklonima. Žena nije znala šta je snašlo“, piše u objavi.

Tragom ove informacije, pozvali smo direktora Zemunske gimnazije Miloša Bjelanovića da proverimo da li je tačna.

– Jeste, evo upravo danas u 13 i 15 organizujemo svečani ispraćaj Jace u penziju – rekao nam je direktor.

Iako je bio petak, poslednji radni dan u ovoj godini i poslednji u prvom polugodištu, najavljujemo da ćemo doći da zabeležimo, unapred svesni rizika da zbog cele „gužve“ oko ispraćaja u penziju i očekivanog uzbuđenja jer će biti u centru pažnje, nije pravi trenutak za razgovor sa Jacom.

U gimnaziju stižemo baš u trenutku kada nastavnici okupljeni u zbornici tetkicu Jasminu Knežević pozdravljaju aplauzom.

Oniska, suva ženica, obučena u crvenu majicu sa logom Zemunske gimnazije sedi među profesorima i zajedno gledaju pripremljen film, koji je zapravo kolaž sastavljen od fotografija na kojima su zabeleženi trenuci iz školskog života.

Najviše smeha i oduševljenja izaziva fotografija u kojoj Jaca sedi u fotelji direktora škole.

„Jaca postala medijska zvezda“ dobacuje neko uz smeh, nakon što direktor obaveštava kolege da smo došli da zabeležimo svečani trenutak.

Bjelanović se obraća rečima da kolektiv takođe hoće da se zahvali tetkici, jedan od kolega uručuje joj kovertu, a direktor, kao i svim profesorima koji odlaze u penziju, sliku.

– Da nas se sećaš kad pogledaš sliku. I sad zvanično možeš u penziju – kaže Bjelanović.

Smeh, gromoglasan aplauz, zagrljaji i Jaca koja briše rukom oči od suza.

Pritiska rukom grudi ne bi li stišala uzbuđenje i drhtavim glasom jedino uspeva da kaže: „Hvala lepo, hvala vam svima“.

– Hajde, Jaco, u kancelariju, ima nešto i da se popije – poziva direktor.

Posle sekunde razmišljanja Jaca prihvata „nešto žestoko, ali malo“.

Trema je učinila svoje. Na naša pitanja odgovara kratko, nenaviknuta da bude u centru pažnje.

Priča nam da je u Zemunskoj gimnaziji provela 15 godina. Pre toga radila je 21 godinu u trgovinskom preduzeću u Šapcu, a kad se rasformiralo, prešla je u Beograd i pre nego što se zaposlila i u školi, dve, tri godine je bila bez posla.

Pitamo je ima li razlike između đaka kada je počela da radi i ovih današnjih.

– Pa ima, ali su i slični. Deca su super, ali moram da pohvalim i našeg direktora jer da nije njega ni deca ne bi bila ovakva. Direktor je glava kuće – kaže Jaca.

Za nju je, ističe, bilo ogromno iznenađenje to što su joj priredili učenici 2/6, sa razrednom Jovanom Zagorac i profesorkom engleskog.

Direktor kaže da ni on nije znao šta se sprema, niti od koga su đaci čuli da omiljena tetkica ide u penziju.

– Sami su se organizovali zbog specifičnog odnosa koji su imali sa Jacom. Jeste da ih je ona i postrojavala i prebrojavala i raspoređivala, ali očito da se to njima negde svidelo i na račun svega toga su odlučili da joj naprave iznenađenje i uruče skroman dar – kaže Bjelanović.

A kako izgleda kad Kapetan „postrojava“?

– Deca su me tako prozvala jer sam bila malo strožija – ističe Jaca.

Kakve nestašluke đaci prave i da li su je slušali?

– Ih dečja posla, ima svega… kad idu po hodnicima malo više viču, prave buku. Ili kad idu sa časova pa hoće u WC… Oni se lepo nasmeju, pa me onda pozdrave i odu – objašnjava i dodaje da se uvek trudila da im da savet i da sa njima popriča.

Najviše da uče i da budu dobri ljudi, jer je to, smatra, najvažnije.

Profesor psihologije Nikola Mirilović dodaje da je Jaca i veliki saradnik odeljenjskim starešinama.

– Kada treba da dam ocenu iz vladanja, ja pitam: „Je l’ se onaj moj popravio“, a ona kaže: „Sad je bolji, sluša“, tako da će odeljenjskim starešinama mnogo faliti ta povratna informacija kakvi su učenici sa kojima se radi pojačan vaspitni rad, da li su se popravili. Jer ono što mi ne vidimo, Jaca vidi. Tako da je Jaca moj saradnik u pedagoškom radu sa učenicima i verujem da će i deci i nastavnicima nedostajati – ističe profesor Nikola.

– Učenici vole pažnju, vole i da ih neko grdi i da ih pohvali, prosto vole da se neko bavi njima i da se brine. I oni zaista osete ljubav, jer ljubav je i grdnja i lepa reč – dodaje Valentina Vukmirović Stefanović, profesorka srpskog jezika i književnosti.

– E to je prava priča koju ja ne umem da ispričam, ali je osećam – dobacuje tetkica Jaca.

– Ali Vi ste je živeli kroz posao – kaže profesorka Valentina, na šta Jaca klima glavom.

Kosta Dimitrijević, učenik 2/6, navodi da su želeli da prirede Jaci iznenađenje koje može da prepričava svojim unucima.

Za dan i po su skupili novac kako bi Kapetan, uz vaučer za korišćenje spa centra i masažu, dobila lančić sa priveskom sidra i kormila.

– Žena se rasplakala od sreće. Ona uopšte nije stroga. Ona nam je kroz priču i zabavu govorila kako treba da se ponašamo u školi. Nema učenika, ni kolege koji je ne voli – uveren je Kosta.

Zanimalo nas je i da li je uobičajeno da se ovako ispraća tetkica u penziju.

– Mi za sve naše zaposlene, bez obzira da li su profesori ili pomoćno-tehničko osoblje, upriličimo neko opraštanje, ali je ovo prvi put da su se učenici samoincijativno priključili. Obično su đaci vezani za razrednog starešinu, a ovo je inicijativa učenika na račun odnosa koji je Jaca sa njima izgradila – kaže direktor Bjelanović.

– Jaca je specijal – dobacuje profesorka Valentina nakon čega se svi smeju.

Pitamo i direktora ima li razlika među nekadašnjim i današnjim generacijama učenika.

– Moram da priznam da sam veoma srećan što u poslednje dve godine počinju da nam se vraćaju đaci gimnazijalci. Jeste nas korona puno pomerila, ali smo i pre toga imali ozbiljan pad u odnosu učenika prema školi i prema obavezama. Još uvek ima problema u tom smislu, ali daleko manje nego pre korone i naročito posle korone. Prolaznost sadašnje generacije prvog razreda na tromesečju je 93 odsto, što je za pohvalu. S druge strane, ja često kažem da bolje dece od gimnazijalaca u zemlji Srbiji nema. Na nama je koliko ćemo svojim odnosom, radom i ličnim primerom učiniti da ta deca shvate da su ona buduća elita ovog društva, da su oni ti koji će voditi ovo društvo. Od našeg odnosa i rada zavisi kakve ćemo generacije imati – naglašava Bjelanović.

– Ja se slažem u potpunosti sa drugom direktorom – čuje se tetkica Jaca, na šta se svi smejemo.

Na kraju razgovora pitamo je kakvi su joj planovi. Nada se da će naći neki posao, a ako ne, posvetiće se unucima.

A šta joj je porodica rekla na sve što su joj đaci priredili?

– Oni su se našli zatečeni, nisu mogli da veruju da to tako može da bude, ovo otvoreno kažem. Danas smo im poslali snimke i sad kad dođem kući, onda će tek biti komentara – ističe Jaca.

Najbliže kolege takođe su joj priredile iznenađenje.

Uramljen kolaž sa fotografijama, među kojima je i ona gde Jaca sedi u fotelji direktora škole, kao i torta sa porukom koja zapravo ima veze sa anegdotom koju nam je ispričao direktor Bjelanović.

– Nešto ja ne budem zadovoljan kako tetkice rade i organizujem sastanak sa njima. Razgovaramo i jednog trenutka kaže Jaca: “E pa lako je Vama, Vi ste direktor“. Rekoh: „Super. Hoćeš da se menjamo? Ja da uzem metlu, četku i praher i ja ću da brišem, a ti budi direktor“. Jaca kaže da hoće, na šta zatražim da mi da metlu, a ona na to odgovara: “Ali treba mi dva dana za obuku“. I tu smo odustali od razmene – sa osmehom prepričava direktor.

Na kraju razgovora pitamo i kako je danas raditi u školi.

– Odlično, meni se sviđa sa decom. Volim decu i volim društvo – bez zadrške odgovara Jaca.

Direktor pak kaže da posao nije lak, ali napominje da je najlepši, pod uslovom da se voli.

– Jaca je dokaz toga. Raditi sa mladima je težak i odgovoran posao, ali definitivno najlepši, bez obzira na njihove nestašluke i probleme koji prate odrastanje – smatra direktor.

– Pitali su me da li bih se opet vratila da budem ovo što jesam. Ja se toga ne stidim. Bih se opet vratila da budem. Iako imam još neke škole, sticajem okolnosti sam se našla ovde i opet bih bila to isto. U ovoj školi i ovom kolektivu – sigurnim glasom kaže Jaca, koja je inaugurisala svoju koleginicu za naslednicu u kapetanskoj ulozi.