Dirljiva priča Tošikazua Kavagučija Dok se kafa ne ohladi, koja je od nedavno u katalogu IK Vulkan izdavaštvo, otvara prastaro pitanje: šta bi čovek promenio kad bi mogao da otputuje u prošlost?
Još važnije, koga bi želeo da vidi, možda poslednji put?
Debitantski roman dramskog pisca istražuje urođenu ljudsku čežnju da se vrate u prošlost, da još jednom dožive minuli trenutak i tako pronađu utehu za svoju bolnu dušu.
Samo u Japanu ova knjiga prodata je u više od milion primeraka, i vrlo brzo postala svetski izdavački fenomen.
U jednoj uličici u Tokiju postoji sasvim poseban kafić u kome već više od sto godina služe pažljivo skuvanu kafu.
Za njega se vezuje na hiljadu legendi.
Priča se da, kad jednom uđete u njega, nikad ne izađete isti.
Ovaj kafić svojim posetiocima nudi jedinstveno iskustvo: priliku da otputuju u prošlost.
Dok piju kafu, mogu ponovo da prožive trenutak iz sopstvenog života – onaj kad su doneli pogrešnu odluku, kad su izgovorili reč koja bolje da je ostala neizrečena, kad su nekome dopustili da napusti vaš život, a nije moralo da bude tako.
Priča se da je dovoljno da se uradi samo jednu stvar i sve promeni.
Ali putovanje u prošlost ne dolazi bez posebnih zahteva.
Postoje pravila.
Gost se nalazi u posebnom kafiću, tu je jedan jedini stočić i čeka samo na njega.
On sedi i čeka da mu posluže kafu, i mora biti spreman da ponovo proživi jedan događaj iz života.
Dok to radi, ispijaja kafu u malim gutljajima i ne sme da zaboravi glavno pravilo: nikako ne dozvoliti da se kafa ohladi.
Ipak, ova stroga pravila obeshrabruju većinu onih koji žele da putuju kroz vreme.
Na kraju krajeva, bilo da se vraćaju u prošlost ili putuju u budućnost, sadašnjost se ne menja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
