Foto: Miljko Stojanović / DanasŽivojin Stanisavljević, Zaječarcima poznat kao Žika Kolporter, godinama živi u teškim uslovima. Ne vidi na jedno oko, a u kući koja je u fazi raspadanja uselio se pre više od 10 godina. Sa njim žive ćerka Dejana i njen sin.
U kući koja se nalazi na ulazu u selo Vražogrnac, oni su se doselili još davne 2011. godine. To je bila napuštena stara kuća, a ključeve im je tada dao jedan čovek.
Kuća je u očajnom stanju. Raspada se sve. Nemaju vodu, prozore, vrata su užasnom stanju, a drva imaju toliko, tek za jednu vatru. Da sa se ne smrznu.
„Rođen sam 1945. godine u selu Metriš. Porodica je bila jako siromašna kao ja sada. Radio sam sve šta sam znao i mogao, a najviše sam radio kao ulični prodavac novinama. Nema ko me ne poznaje, isto nema čoveka koji je meni nepoznat. Međutim mala je vajda od toga. Niko me više ne obilazi niti me se seća“, sa tugom govori Žika Kolporter.
Radio je kao prodavac Borbe do 1982. godine, zatim kao prodavac Politike, a bio je poznat i kao ulični prodavac Timočke krimi revije.
„To su bila lepa vremena. Naravno dok sam mogao. Zatim kada nisam prodavao novine, prodavao sam crkvene kalendare. Pre tri godine trebalo je da idem na operaciju oka, ali sam se tada razboleo, i termin je propao. Malo po malo, i gotovo da ne vidim na jedno oko“, govori Žika, koji je pokriven jorganom i ćebićima, pošto grejanja u kući nema.
Živojin, Dejana i njen sin žive od njegove penzije koja iznosi 25.000 dinara, i to je sve.
„Posle toga kada je propustio termin za operaciju, ja sam izgubila materijalni dodatak, i jedini stalni izvor prihoda je njegova penzija. Dodatak je ukinut, zato što je njegova penzija „velika“ – 25.000 dinara. Ja povremeno radim, ćistim kuće i radim poljoprivredu, ali to nije stalni posao. I da hoću ne mogu da radim puno, pošto i ja nisam zdrava“, kaže Dejana.
Dejana dodaje, da pored toga što je njen otac Žika slep na jedno oko, njen sin živi bez bubrega, a ima i giht.
„Bez bubrega je ostao 2007. godine, a zatim je dobio i giht. Kao što je moj otac kazao u ovoj kući smo od 2011. godine. On jedino može i sme da radi lake poslove, ali…. Život je težak, i jednostavno primorani smo i bolesni da se borimo“, ukazala je ona.
Kaže da kada sin dobije napad gihta, javljaju se jaki bolovi.
„Povraća, boli ga glava. To je užasno stanje. Pre par dana sam pešaka išla do Zaječara da uzmem lek, pošto nismo imali kod kuće“, objašnjava Dejana stanje svoga sina.
Ističe da pomoć jednom nedeljno ima od Crvenog krsta i da je to sve.
„Svakog petka dobijemo obroke. Mi od tog obroka, napravimo jelo za par dana. Eto kako mi živimo. Retko ko hoće da nam pomogne. Ne znam zašto je tako, ali jednostavno je tako – pomirili smo se sa sudbinom, ali se ipak borimo“, sa tugom kaže ona.
Dodaje, da je trenutno najveći problem grejanje i voda, ali se boji i da se kuća ne sruši, pošto je prepuna rupa i ima puno napuklina.
„Kilometrima idem za vodu. Zamislite sin bez bubrega i ja nosimo balone od 20 kilograma. Žao mi ga je , ali šta da radimo“, pognula je glavu Dejana.
Pojašnjava i da je više puta tražila pomoć od Grada Zaječara, ali je stigla samo do portirnice.
„I tu mi kažu uvek sutra, sutra i sutra. I mi nikako da dočekao to sutra“, podvlači.
Ovu porodicu muka i nemaština naterala je da uđe u ovu kuću koja bila napuštena. I eto već 14 godina to je njihov dom. Svakog časa krov može da se uruši, a uz to još i prokišnjava. Stari šporet su pronašli u lošem stanju na obližnjem đubristu.
Nema Zaječarca kome Žika kolporter u jednom trenutku nije nešto učinio ili pomogao dok je bio zdrav, a sada njemu nema ko da ponudi času vode i parče hleba ili bar progovori sa njim da oseti da „živ“.
Oni mole sve humane i dobre ljude ako mogu bilo kako da im pomognu da bar osete proleće. Njihova adresa je selo Vržogrnac kod Zaječara pored železničke stanice u tom selu. Žiro račun je Komercijalna banka na ime Živojin Stanisavljević 205-9001007759281-17.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
