Priče o ugroženosti ćirilice služe da prikriju veliki broj nepismenih

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. ⰆⰉⰂⰅⰎⰀ ⰔⰓⰒⰔⰍⰀ ⰌⰉⰓⰉⰎⰉⰜⰀ!

2. Gospodine Bugarski / UOPSTE NISTE U PRAVU ali bilo bi predugacko da to pocnem da dokazujem…gresite gospodine Bugarski…….. veoma gresite… pitam se gde Vi uopste zivite… negde na Marsu ili u Srbiji………..

   1. Nadezda, mogli bi ste da dokazete, razgovora radi. Nemojte da se zadrzite na ovom nepismenom komentaru bez argumenata.

      1. Ваш одговор је увредљив, некултуран и такође без аргумената, као и ова декларација.

      2. Ja sam Srbin i pisem latinicom,volim tako.

   2. Nadežda pisali ste Latinicom. Niste svesni koloko je jeziva situacija sa ćirilicom. Njome se najviše bave političari, politikanti i diletanti ne pitajući nas stručnjake ništa. Pre par nedelja pročitao sam članak o diskriminatorskom zakonu o poreskim olakšicama za korišćenje ćirilice. Pozvao sam ministarstvo kulture koje je nadležno i ponudio stručnu pomoć. Mlađahna sekretarica čudnog naglaska mi je objasnila da ministar ima neodložna posla (mada sam napomenuo da sam profesor na Univerzitetu umetnosti i stručnjak za posmo. Uputila me na izvesnog sekretara sa Filološkog fakulteta koji je zadužen za slučaj ćirilice. Pitanja je pregršt. Beogradski Univerzitet dodeljuje počasne doktorate strani naučnicima i državnicima. Jezik je latinski. Hoću li biti kažnjen jer latinski ne pišem ćirilicom. Studentima predajem “rimsku kapitalu”, “humanistički, renesansni kurziv”, “grčki alfabet”. Trebali ta pisma kaligrafisati ćirilicom. Verovatno bi beki od tih “stručnjaka” osmialio i takvu budalaštinu. Kao konsultant pomažem domaćim firmama da pripreme adekvatan promo materijal za izvoz i gostovanje na inostranim sjmovima. To je u duhu onoga što nas uči “naš” i “njihov” vođa a to je promocija izvoza put u EU… treba li kazniti i izvoznike i mene što engleski ili nemački ne pišemo ćirilicom? Pa kako da opštimo tim čudnim aklopom. Napominjem da sam nekad pre 20 godina sa pokojnim Akademikom Medakovićem radio u Vukovoj Zadužbini na razvoju savremenog ćiriličnog pisma. I tada kao i sada bili smo okruženi površnim urlatorima koji su se ćirilice sećali kad im padne vidljivost u kavnosti. Pritom isti ti “stručnjaci” pišu svoju poeciju švajcarskom verzijom ćorilice i to pismom HELVETIKA (od Helvecija) i pored toga što postoje divne ćirilice srpskih autora o kojima “oni” ništa ne znaju. Nisu odvojili decenijama ni dinar u razvoj nacionalnog pisma već su diletantski dozvolili da svaki izdavač bukvara u Srbiji (a ima ih ar 5) kreira svoju verziju ćiriličnog pisma. “Stručnjaci” za pismo za koje mi stručnjaci nikad nismo čuli izmišljaju nove slovne karaktere nesvusni u svojoj neodgovornosti da se pismo vizuelno kreira preko 20 vekova i da to ne rade lingvisti već kaligrafi i tipografi. Sav razvijeni avet uključujući pravoslavne zemlje (Rusija, Bugarska, Grčka) znaju i neguju svoje pismo i njegovu lepotu. Mi smo nažalost propustili i tu stvar kao i mnoge druge. Lansirali smo u orbitu diletante, istorijom se bave taksisti, fudbalskom reprezentacijom alkoholičari ispred prodavnica, vizači u opštinama doktoriraju saobraćaj na privatnim fakultetima… ostavite ćirilicu onima koji o njoj zaista iskreno brinu.

   3. ja sam Srbin i pišem latinicom. bogatstvo mog jezika je i u tome što može da se piše sa dva pisma. Nadežda, ako ti je stalo do jezika, uzmi pa piši barem latinicom a ne engleskim alfabetom

3. НА ивриту се „путовати“ каже „наса“, назвање-топоним се каже „котар“, а место се каже „атар“. Откуп се каже „кофер“, а „дивљи“ се каже „шоте“, а „различита се каже „зана“. Грана се каже „далија“.

4. Najbolje bi bilo da se zajednički jezici ako su to ustvari jedan jezik da se zove srpski, onako kako ga je Vuk Karađić nazvao i na kom su stvarali svi pisci posle Vuka Karađića do ovih koji smatraju da sve počinje od njih. Na prostoru bivše SFRJ su propali Titovi pokušaji uvođenja eksperanta i jugoslovenskog jezika, tako će proći i dekretom donešeni bosanski (bošnjački) i crnogorski. Pored Srpskog na ovim prostorima će postojati samo još Makedonski i Hrvatski samo zato što su se hrvatski i makedonski pisci i lingvisti malo pomučili da naučno nostrifikuju i u svom književnom stvalaštvu dokažu da su to authotoni jezici zasnovani, ponavljam na lingvistici i stvaralaštvu a ne dekretom i politički obojenim peticijama.

   1. Проблем и јесте у томе што то ЈЕСТЕ српски језик, југо-комунистима управо то највише и смета. Друга Југославија се и држала на антисрпству.

5. Vladari svetom vladaju izvrtanjem činjenica, lažima, obmanama, „postistinama“… Sami nazivi projekata „Govorite li zajednički“, „Deklaracija o zajedničkom jeziku“ i sličnih ukazuju da je reč o stvaranju Najnovije Jugoslavije (trenutni naziv „Region“, uz dodatak Albanije), u sklopu nadnacionalne EU, na štetu Srbije i njenih nacionalnih vrednosti. I to sve nije novo. Ko veruje u priče stranih „prijatelja“ Srbije mnogo je naivan. Ili od toga ima korist. Uostalom, biografija g. Bugarskog dovoljno govori na kakvim ideološkim projektima je radio za svog radnog veka.

   1. Наведите једну „националну вредност“ по којој се Срби издвајају од других суседних народа, Нешо.

      1. Узех слободу да одговорим уместо Неше. Одговор је врло једноставан – Срби су стигли дотле да више ни не знају своје националне вредности, као што очигледно ни Вама нису познате, и зато их толико и цене у свету.

      2. „Наведите једну „националну вредност“ …To je kosovski mit i žalosna sintagma „nebeski narod“, gospodine Radakoviću. Skupa skalamerija koju održava kler i politika, a srpski inat podržava.

      3. Та национална вредност је управо српски језик.
         У Америци, Канади ,Аустралији. ,Новом Зеланду се говори енглески и никоме не пада напамет да говори канадски, амерички аустралијско новозеландски. Тако је и овде, све је то српски језик само га неки другачије зову.,,То су како сте рекли националне варијанте једног полицентричног стандардног језика који је у основи српски и пише се српском ћирилицом.,

6. Ljudi koji tvrde da ovi zajednički jezici nisu isti su polupismeni makar bili i članovi Akademije. Jezik nije normativna nauka. Kada je svojevremeno Tuđman ubeđivao Panića, našeg bivšeg premijera, da je hrvatski jezik poseban, drugačiji od srpskog, Panić ga je upitao u sred srpsko-hrvatskog razgovora, je l vi zaista u ovom trenutku smatrate da nam treba prevodilac?

7. Да ли г. Бугарски исто предлаже, заједно с г. Чомским, и за енглески језик? Ситуација је слична као са српским, што се не би звао „заједнички“, уместо енглески?
   Занимљиво ми је како се код нас увек и практично за све позивају једни те исти људи, чак и када подобро остаре и у пензији су, а ретко или никако нови, који имају нешто да кажу на исту тему, из друкчијег угла.
   Проф. Бугарски једва да зна више шта говори (кажем то на основу једне прошлогодишње емисије на телевизији), и никада не би био ништа посебно да није био политички подобан, то јест пројугословенски и прокомунистички оријентисан.
   Има о томе још доста тога да се каже, али, не вреди у овој земљи у којој су новинари исто као и проф. Бугарски, професионалци без подлоге и довољно знања. Боље је, на крају, отићи из ове земље, иако сам се цео живот противио томе.
   И, да, нека нам проф. Бугарски покаже колико потрошачких производа има бар једну од четири стране с текстом на српском језику/ћирилици. И, нека наведе неко проучавање са статистиком о томе како „нема опасности за ћирилицу“. Целе генерације лингвиста се НИСУ бавиле тиме, па су је учинили посвећени аматери по најбољим правилима. Нека се распита, пошто ни то не зна.

   1. Imate pravo – iskljucivo ideoloski kljuc omogucava pristup javnosti, i ovde i u drugim medijima. Danas ne bi razgovarao sa intelektualcima i ljudima iz kulture koji nisu na njihovoj ideoloskoj liniji.
      Zanimljivo je, medjutim, kako je predvidjanje o kaznama za latinicu promaklo pre intervjua. Kroz takve nejasnoce (ne zna se ko je rekao, novinar ili intervjuisana osoba) stvara se dodatna panika. Dakle – ili je novinar izuzetan profesionalac ili ove novine imaju krajnje neprofesionalan pristup.

8. На основу овога што је наведено да је рекао, г. Бугарски нема много везе с лингвистиком. Што доста оних упућених у ту област зна, јер је он само политички подобан професор, као и толико других из доба комунизма, а не неки стручњак. Највећи успех му је то што се познаје с проф. Чомским, који је са своје стране идеолошки наклоњен социјализму, па су се нашли по тој линији, а не стручној, језичкој.
   Када се г. Бугарски побунио против вишедеценијској планског, систематског затирања ћирилице/српског језика; као вајни лингвиста. Није му доста што такорећи што нема потрошачког производа са српским језиком, ни програма на телевизији, ни новина ни часописа, ни универзитетских уџбеника. Приватних дечјих вртића и погребних предузећа готово нема више на српском језику/ћирилици, што потпуно одговара срозавању свих културних вредности, општем паду образовања и знања и попростачењу друштва и државе. У Србији ни државна министарства не поштују закон о службеном језику! Чак ни Министарство просвете! О чему овај старац уопште говори?

9. Увек је нестајао део отпадничко елемента српског бића, али су Срби и ћирилица опстали. Биће то и у будуће, наравно, без „јадаковића“, „бугараша“ и осталих који су сами себе изопштили из српског националног корпуса.

10. Pa prijatelju izgleda je to upravo srpski jezik i srpska ćirilica i latinica. Srpski jezik su učili i znali veliki Gete i Braća Grim. Bernard Šo je takođe znao srpski i tvrdio da je srpska ćirilica najsavršenije pismo na svetu i predlagao da se engleski ugleda na srpski. I još jedno u vezi jezika i pisma – njegova vrednost se meri po broju stvaralaca koji pišu određenim pismom i na jeziku za koji sami pisci kažu da je to njihov jezik. Prema tome Njegoš, Andrić, Selimović su srpski pisci. Zato je Hitlerov glavni cilj šestog aprila 1941.god. bila upravo Narodna Biblioteka Srbije. Zato su meni npr. albanski vandali (pričala mi je to moja komšinica Fatmira) na sred sobe prvo palili knjige i velike zbirke časopisa (među kojim i svi do tada izašli brojevi Danasa) na ćirilici a onda im valjda dosadila „Selekcija“ pa su palili sve redom. Čak mi je rekla da je sve to podsećalo na film „Farenhajt 451“ (temperatura na kojoj knjige potpuno sagorevanju) koji smo zajedno gledali.

    1. Uništenje Narodne biblioteke nije bio Hitlerov plan nego plan onih koji su ga odabrali, podržavali i finansirali u pohodu na Rusiju i posle pada pred Staljingradom pustili niz vodu i od tog trenutka postali „saveznici“ u borbi proti njega. Malo je znan podatak da je nakon njenog bombardovanja 6. aprila 1941. godine stiglo naređenje da se požar ne gasi. Knjige su danima tinjale i nestajale. Požar se sam ugasio tri dana kasnije, 9. aprila. Ruševine i krater koji su ostali i koji postoje i danas spomenik su na počinjeno i služe konstantnom poniženju. Potrebno je znati psihologiju „prijatelja“ Srba da bi se mogle čitati poruke koje šalju.

11. Када се 9.000 потписника подели на шест некадашњих република и још шест континената с којих су дошли потписи, испада да је мање од 800 људи по земљи/континенту за њу. Толико би их се потписало и за родну равнопраност мравица и мрава. Чему цео разговор с остарелим комунистичким кадром чија је језичка (а и друга) идеологија увек била антисрпска?

12. Nije ugrozena cirilica vec je ugrozen jezik: pogledajte samo firme-svuda su akcije, marketi, sopovi it’d,it’d…