Prijatelj zmija

„Bez brige, gospođo. Ako ima romboidne šare, to je smuk. Nije otrovan“ – ubeđivao je u petak preko telefona Rastko Ajtić ženu iz ulice Uroša Predića u Beogradu, objašnjavajući da ono što je upravo videla u dvorištu nije ništa strašno. „Jeste velik… Smuk može da naraste i do tri metra. Slobodno izađite iz kuće, ona će pobeći kad vas vidi, ako već nije pobegla“- savetovao je Ajtić smirenim tonom.

– Ali, otkud zmije u Beogradu?- pitala je i dalje uspaničena žena, inače Srpkinja iz Amerike.

– Ima ih, naravno. Ali, ima tu jedna odlična stvar – ako imate zmije, nemate pacove – rekao je Rastko, nonšalantno. S druge strane slušalice čulo se: „Pacoveee!“

Rastko Ajtić je herpetolog Zavoda za zaštitu prirode Srbije i smirivanje uspaničenih Beograđana koji su videli zmije mu je u opisu radnog mesta.

– Ljudi reaguju burno. Kažu: „Danas je 21. vek, a zmija u Rakovici?!“ Moj odgovor je: „Ništa čudno. Bilo bi čudno jedino da ih nema.“ Ima ih i na Slaviji! Gde god su mirna mesta, rastinje, ruševine, ima i njihove hrane, miševa i pacova, pa su tu i zmije. Posebno na obalama reka. U Beogradu, međutim, nema otrovnica. Motaju se uglavnom ribarice, belouške, smukovi i smukulje. Kod nas ne postoji služba koja se bavi hvatanjem ili odnošenjem zmija, te nedeljno imamo preko 20 prijava. Zovu miliciju, vatrogasce, zoološki vrt, pa onda nas. Opisuju kako izgleda, mada su opisi uglavnom neprecizni. Pokažemo im pet fotografija raznih vrsta, za svaku kažu: „Ta je!“ Ljudi malo znaju o zmijama, a i ono što misle da znaju uglavnom je zasnovano na praznoverju. Čak su i eksperimenti pokazali da niti smuk pije kao smuk, niti pije sveže mleko sa kravljeg vimena, niti poskok skače. Ali je to običnom čoveku teško objasniti. Pričao sam jednom obrazovanom čoveku da poskok ne skače i čak ga doveo do terarijuma i pokazao mu poskoka. A on će: „Da, da… Sad ne skače u tom akvarijumu. Da ga pustiš napolje, on bi skakao“ – priča Rastko.

Neretko izlazi i na teren. Uglavnom ako ima prijavu o većem broju zmija na jednom mestu.

– U proleće ih ima po podrumima kad mužjaci imaju ritualno borbe pre parenja. Tada se upletu, pa se čini da ih ima puno. Na jugu Srbije, opet, ima ih po grobnicama i bunarima s plikom vodom, kad kolektivno zimuju. Imate mesta koja su im omiljena za sunčanje, pa ih tu možete naći po tri na jednom mestu. Kad dobijem takvu prijavu, sednem u kola i odem na lice mesta. Hvatam ih golim rukama, retko s rukavicama, stavim u pamučnu vreću i vratim do obale reke. Nema ubijanja. Otrovne zmije nisu preterano brze, a neotrovne jesu, pa bogami po Beogradu ima i trčanja. Potrebno je samo malo koncentracije i bez naglih pokreta – objašnjava Ajtić.

Na periferiji prestonice zmija ima znatno više, ali su ih zaticali i u strogom centru, u Kosovskoj i Nemanjinoj ulici.

– Zmije su zbunjene zbog svih gradskih vibracija, automobila, gradilišta. Mogu da pređu velika rastojanja pre svega u toku noći, kad je mirnije. Ima ih u šahtovima za atmosfersku vodu i onda one tuda prođu i dođu donekle. Najčešće su to smukovi koji umeju da šište ako ih uplašite, hoće da ujedu ako ih napadnete, ali nemaju otrov. Ono o čemu se ne vodi računa, niti se o tome piše u novinama, da niko nikada nije dao statistiku koliko je dnevno ujeda od pasa lutalica, a koliko je godišnje ujeda zmija otrovnica na teritoriji cele Srbije. Naime, godišnje se u Srbiji zabeleži u proseku samo dva-tri ujeda otrovnica. I neotrovnice hoće da ujedu kad ih napadnete, ali tu nema medicinskog tretmana. Belouške i ribarice ne ujedaju, i s njima možete da radite bukvalno šta hoćete. U Beogradu je jedne godine zmija ušla u motor automobila, pa su u opštoj panici morali da ga nose kod autolimara, da skida delove, i našli unutra – ribaricu. Ima dosta prijava sa Farmaceutskog fakulteta jer su okolo livade koje se retko kose, pa su ulazile u kabinete i laboratorije u prizemlju. Imam i prijava tipa: „Mislim da sam video zmiju, a imam decu.“ Kod nas je inače zakonom zabranjeno ubijanje zmija, ali je ovde normalno ubijati ih. Ne samo kod nas već i u svetu. Mi smo radili istraživanje na tri kontinenta i nema zemlje gde ljudi kad vide zmiju nemaju nameru da je ubiju. U nekim krajevima se opet smatra da je to nesreća, a kod nas ima verovanja da se kućna zmija ne sme dirati, mada ni to ne pomaže – kaže Ajtić, jedan od 14 herpetologa u celoj Srbiji.

On je „prijatelj“ zmija. Zna da ih nađe nekad i po mirisu, ali nikad ga nisu ujele. Jednom se samo ubo na zub sveže ubijenog poskoka.

– Moj posao je, pre svega, zaštita zmija. Običnom čoveku ništa ne znači kada se kaže da ove godine nema tako puno zmija kao prošle. Međutim, bitno je da kad ima puno zmija, nema glodara koji prenose razne bolesti – kaže Ajtić.

Prvi susret sa otrovnom zmijom imao je 1988. godine na Kosovu, gde je odrastao. Bio je u pitanju poskok.

– Uhvatio sam ga da vidim kako izgleda. Sad je to rutina. U okolini Mionice samo u jednoj kući oštećenoj zemljotresom našli smo preko 120 smukova. Pohvatali smo ih, uradili istraživanja, i vratili u prirodu. Hvatao sam i otrovne zmije, preko hiljadu, na čitavom Balkanu i dobrom delu Evrope. U mom poslu nema egzibicionizma, mi to radimo zbog posla, zbog istraživanja, a ne da bismo se pokazali. Trudimo se da radimo bezbedno, da nas ne ujedu, jer smo često na terenima gde ni helikopter ne može da sleti, a ne nosimo serum jer nemamo frižidere. Procedura je sledeća – lagano se priđe, hvata se za rep s rukavicama, stavi se na ruke, i ona ako ne oseti otpor, neće da ujede. Ili se poklopi rukavicama, uhvati za glavu i odloži u vreću – priča Ajtić.

Međutim, ne zovu ga samo zbog zmija. Prilikom izložbe zmija u Prirodnjačkom muzeju jedan posetilac je primetio: „Trebalo je da ovde izložim svoju bivšu ženu. Zvali smo je mamba!“ Desi se, opet, da zovu i zbog žaba: „Krekeću celu noć, šta da radim?“

Strah stvara škola

– Zmija je jedno najobičnije stvorenje koje niti trči, niti skače, niti ujeda iz čista mira. Ne treba ubijati zmije. Ljudi slabo prave razliku između otrovnih i neotrovnih. Kod nas se tokom školovanja stvara potpuno pogrešna predstava o zmijama. Plaše decu. Strah od zmija nije urođen. Okolina je kriva. Ima slučajeva da se deca uopšte ne boje zmija dok ne krenu u školu.