Novi ciklus akreditacije visokoškolskih ustanova po izmenjenim pravilima

On kaže da su rokovi u startu nerealno postavljeni i da je problem što još nisu urađeni svi formulari koji su neophodni prilikom predaje dokumentacije. Popović navodi da je Nacionalni savet usvojio sve pravilnike koji regulišu ovu oblast, ali da je potrebno da se donese i niz pratećih dokumenata tehničke prirode, koji moraju da budu usklađeni sa novim pravilnicima. Popović smatra da bi i novi rok za predaju dokumentacije bio „optimistički“, ali je svako bolji od postojećeg.

Predsednik UO NAT Sima Avramović kaže za Danas da će rok za predaju dokumentacije biti produžen i da je to zajednički plan NAT i Nacionalnog saveta. On ističe da je fakultetima očigledno potrebno još vremena da se pripreme za nova pravila, koja su u osnovi slična dosadašnjim, ali su kriterijumi za akreditaciju stroži. Avramović najavljuje i da će ubrzo biti završena izrada nedostajućih obrazaca.

Osim izmenjenih akreditacionih pravila, fakultete čeka mnogo veći problem, a to je kako da obezbede novac, s obzirom da su naknade za akreditaciju poskupele. Tako će univerziteti morati da izdvoje 1.080.000 dinara, akademije strukovnih studija 720.000, fakulteti 540.000 dinara, a visoke strukovne škole 480.000. Akreditacija jednog studijskog programa košta 320.000 dinara, a novina je da svaki modul u okviru tog programa košta 10 odsto od naknade koja se plaća za odgovarajući program.

Miodrag Popović podseća da je Elektrotehnički fakultet u Beogradu za prethodnu akreditaciju iz sopstvenih prihoda izdvojio nešto preko milion dinara, dok je sada taj iznos povećan čak četiri puta.

– Mi smo akreditovali samo četiri studijska programa, ali svaki od njih ima više modula, koji se sada posebno plaćaju. Na to treba dodati i naknade za izdavanje uverenja i potvrda. Mislim da kalkulacija nije dobro napravljena i da su precenjene potrebe NAT-a – ističe Popović.

Beogradski Hemijski fakultet ponovna akreditacija čeka naredne godine i po aktuelnom cenovniku će koštati tri puta više nego ranije, odnosno oko 5,6 miliona dinara, ističe dekan te visokoškolske ustanove Ivan Gržetić.

– Prvi korak je da pokušamo da pregovaramo sa državom da nam pomogne, a takva inicijativa je pokrenuta i na nivou Univerziteta u Beogradu. Najnepopularnija mera je da se deo novca za akreditaciju obezbedi povećanjem školarina, ali to je poslednja opcija koji ćemo uzeti u obzir. Fakultet još nije ništa odlučio. Čekamo da vidimo kakav će biti stav Ministarstva prosvete – ističe za Danas Gržetić i podseća da se iznos koji država daje tom fakultetu za finansiranje materijalnih troškova i zarada godinama ne menja.

Nerazumevanje

Sima Avramović ističe da u delu javnosti postoji nerazumevanje kada je reč o ceni akreditacije, te da su neki pogrešno u sumu koji će morati da plate uračunali i visinu naknade za spoljašnju proveru kvaliteta. Taj iznos, je kako kaže, već uračunat u cenu akreditacije. Avramović naglašava da postoji dobra volja države da pomogne fakultetima u obezbeđivanju dela sredstava za plaćanje akreditacije, ali da treba da se utvrdi po kojim kriterijumima. On dodaje da je akreditacija poskupela za 50 odsto i da će veliki deo sredstava od te naknade otići na plaćanje recenzenata, pošto je po novim pravilima povećan broj članova recenzentskih komisija sa dva na pet, a jedan od članova treba da bude iz inostranstva.