Prijavila nepravilnosti, pa je šikanirali

Od tog 5. juna 2015. godine, pored problema na radnom mestu, za nju počinje pravna borba koja i danas traje.

Istraga o navodnim nepravilnostima na koje je Beretka upozorila je još u toku a u međuvremenu je zaštitu morala da traži u tri odvojena sudska postupka. Sudovi su o njenom slučaju donosili različite odluke – poslednji put u julu 2016. godine. Tada je Apelacioni sud u Novom Sadu ukinuo presudu Višeg suda po kojoj mora da bude vraćena na posao.

Beretka je rukovodioce na propuste upozoravala još od početka 2015. godine, posle čega su je dva puta prebacivali na novo radno mesto. NJen slučaj pokazuje nekoliko problema u primeni Zakona o zaštiti uzbunjivača. Sagovornici Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) kažu da je zakon dobar – ali da treba sačekati još vremena kako bi se videli njegovi efekti.

Vladimir Radomirović, urednik portala Pištaljka koji godinama pomaže uzbunjivačima, kaže da zakon daje odličnu osnovu da institucije „počnu da reaguju u korist građana i u korist javnog interesa, a ne u korist nekih malih grupa, političke ili poslovne prirode“.

Nevolje za Beretku počinju tek nakon što je početkom 2015. godine suočila poslodavce sa nepravilnostima koje je otkrila radeći kao nadzornik u oblasti komunalne inspekcije. Za CINS kaže da su njeni nadređeni, između ostalog, nezakonito sačinjavali službene beleške o obustavljanju postupaka. Upozoravala ih je više puta, ali je jedini rezultat bilo šikaniranje, a neki prestaju da komuniciraju s njom.

Prvi put su je na drugo radno mesto prebacili u aprilu 2015. godine. Početkom juna sve je prijavila policiji, nakon čega ponovo dobija premeštaj – ovoga puta u Gradsku upravu za opšte poslove. Kao razlog oba puta je naveden „povećan obim posla“.

Beretka Osnovnom sudu u Novom Sadu 14. jula 2015. godine podnosi tužbu radi ocene zakonitosti rešenja o promeni radnog mesta. Krajem septembra sud presuđuje u njenu korist i naređuje Upravi da je vrate na stari posao, što potvrđuje i Apelacioni sud.

Vladimir Balaban, vršilac dužnosti načelnika Gradske uprave za inspekcijske poslove, nije odgovorio na pitanja koja su mu novinari CINS-a poslali mejlom niti se javio na pozive.

Beretka je paralelno pokrenula i dva postupka pred Višim sudom u Novom Sadu. U prvoj tužbi tražila je da sud izrekne privremenu meru po kojoj bi je Gradska uprava odmah vratila na radno mesto, do okončanja sudskog postupka o njenoj zaštiti. Sud je odbija, navodeći kako nije dokazano da je štetna radnja, odnosno promena radnog mesta, nastupila zbog uzbunjivanja.

Sutkinja Višeg suda Jadranka Mali u obrazloženju navodi da „saopštavanje informacije o kršenju propisa samom licu koje krši propise (… ) ne predstavlja započinjanje uzbunjivanja“, dok policija nije „‘ovlašćeni organ’ nadležan da postupa po informaciji kojom se vrši uzbunjivanje.“ Apelacioni sud 16. septembra 2015. potvrđuje ovo rešenje.

„Imate situaciju gde sudija kaže da policija nije nadležna za istraživanje zločina. Zaista apsurdna situacija“, kaže urednik Pištaljke Radomirović. „Nemoguće da sudija ne zna da policija jeste ovlašćeni organ.“

U drugom postupku pred Višim sudom sutkinja Jadranka Mali presuđuje u Beretkinu korist, objašnjavajući da je obraćanjem policiji ipak počela postupak spoljašnjeg uzbunjivanja, pa je samim tim Uprava izvršila štetnu radnju prema njoj. Presudom iz aprila 2016. godine ih obavezuje da je vrate na posao i plate odštetu od 100.000 dinara.

Apelacioni sud ukida ovu presudu 14. jula 2016, navodeći da njena prijava policiji i preraspoređivanje na novo radno mesto nemaju veze jedno s drugim.

U međuvremenu, sudsku zaštitu je tražio i Beretkin kum, Zoran Pandurov, kao povezano lice, navodeći da i sam doživljava odmazdu jer joj je pomagao.

Zakon o zaštiti uzbunjivača ŠUSER1Ćusvojen je 25. novembra 2014. godine, a njegova primena počinje u junu 2015. godine. U prvih godinu dana primene, na sudovima u Srbiji pokrenuta su 254 spora za zaštitu uzbunjivača, od čega su 163 predmeta u tom periodu i rešena.

Sudije različito presuđuju

Sudije koje se bave ovim predmetima prošle su kroz posebnu obuku, ali praksa u odlučivanju je različita. Između ostalog, neki od sudova odbijali su da pruže privremenu meru zaštite, navodeći npr. da nije dokazana veza između otkaza i prijave zloupotrebe. Kada dođe do žalbe, apelacioni sudovi neretko menjaju odluke prvostepenih.

Minić: Šta je sa prijavljenim slučajevima?

Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da zakon nije cilj sam sebi, već je to oruđe koje pomaže u borbi protiv korupcije. Dodaje da je dobro što postoji zaštita uzbunjivača, ali da treba videti šta se događa sa prijavljenim slučajevima, o čemu trenutno nema dovoljno informacija.