Milorad Doderović: Foto privatna arhivaSredstva za oslikavanje murala novinarskom doajenu Miloradu Doderoviću prikupljena su kroz građansku akciju u Nišu za manje od mesec dana.
Biće to prvi mural jednom novinaru u Nišu.
Inicijator postavljanja murala je grupa novinara u Nišu, a ideju su podržali porodica, Udruženje novinara Srbije, kao i Lokalna fondacija Niš, koja je organizovala kampanju prikupljanja donacija od građana koji žele da na ovaj način iskažu poštovanje i sačuvaju sećanje na Doderovića.
Ukupan budžet za izradu murala je 320.000 dinara- 120.000 za izradu i montažu tanke betonske ploče i 200.000 za angažovanje grafičkog dizajnera, tattoo i street art umetnika Eška Kurtića.
Postavljanje murala donacijama su pomogle kolege, prijatelji i poštovaoci Doderovića, Udruženje novinara Srbije (UNS), Nišvil fondacija, advokatske kancelarije, pi-ar agencije.
On će biti oslikan na zgradi u kojoj je Doderović živeo i imati površinu od 14 kvadratnih metara.
Milorad Doderović (67), istaknuti novinar, publicista i dokumentarista, dopisnik australijskog SBS radija na srpskom jeziku, pisac jednog romana i član uprave i Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS), preminuo je 30. decemra 2020. godine.
Samo tri dana pred smrt, 28. decembra, emitovan je njegov poslednji prilog na SBS radiju, čiji je dopisnik bio 26 godina.
Neki od urednika i producenata u radiju su prethodno javno govorili da je izveštavao i kada je išao na odmor i službeni put, ili bio u bolničkom krevetu.
„Ubijaju nas na razne načine, od toga da pucaju u nas do socijalne eutanazije zbog našeg lošeg socijalnog položaja. Ali, bojim se da su oni koji nam prete spremni da, kada bi mogli, urade i nešto više ukoliko se mi uplašimo. Novinari ne smeju da se uplaše, treba da budu glasni u svojoj odbrani i moraju da budu solidarni“, umeo je da kaže Doderović.
On je duže od 40 godina radio u različitim državnim ili privatnim, provladinim ili nezavisnim medijima u Nišu, Srbiji, regionu i svetu.
Četiri decenije rada obeležio je promocijom svoje knjige „Sedma sila bez krila“.
U njoj je kroz 72 autentične priče “o onome što je kao novinar sanjao i šta mu se događalo, pokušao da poruči da su ‘sedmoj sili’ ozbiljno polomljena krila između ostalog i zbog ‘mangupa iz njenih redova’“. U poslednjoj, kako je kazao, zavetnoj priči, izvinio se zbog uvrede prostitutkama čiji je zanat često poredio sa političarima.
Za sebe je govorio da je “i nagrađivan i zabranjivan i osuđivan”, što se za novinarsku profesiju, u velikoj meri, i podrazumeva.
Rođen je 1953. godine u selu Marovac, u opštini Medveđa, a novinarstvom se profesionalno bavio od 1978.
Najpre je radio u niškom omladinskom glasilu Zbivanja, a zatim u listu mladih Niša Grafit, u kojem je godinu dana bio v.d. glavnog i odgovornog urednika. U tom periodu je bio i stalni dopisnik republičkog lista NON, saveznog omladinskog lista Mladost, riječkog Vala i zagrebačkog Poleta.
Zbog intervjua sa Momom Kaporom koji je kao v.d. glodura Grafita uradio i objavio, 1989. godine je zabranjen 101. broj ovog lista. Bila je to prva i jedina zabrana nekog lista u vreme vladavine režima Slobodana Miloševića.
Zatim je više godina, kao novinar i urednik, radio u niškom dnevnom listu Narodne novine.
Od aprila 2001. do aprila 2009. godine bio je šef dopisništva Glasa javnosti i Kurira iz Niša. U tim listovima je naprasno proglašen „tehnološkim viškom“ posle sukoba sa njihovim osnivačem Radisavom Rodićem zbog toga što je odbio da napiše tekst koji je smatrao etički spornim.
U više navrata je saradjivao sa Radio televizijom Srbije, Niškom televizijom, Televizijom Zona, kao i sa časopisima Ekonomist i Kapital.
Dobitnik je više profesionalnih priznanja, među kojima i nagradu za izuzetna novinarska dostignuća SBS radija, Svetosavskog pečata na istoimenom niškom sajmu knjiga, Zlatne značke kulturno- prosvetne zajednice Srbije.
Objavio je šest publicističkih dela, tri knjige, jednu monodramu .
Nije malo onih koje je iznenadio kada je za svoj prvi roman- “Hodžina kći”, objavljen 2018, odabrao ljubavnu priču, i to istančanu i kompleksnu, između Bore i Ramize.
„Zastajkivao sam sa pisanjem dve godine, svestan posledica i rizika raznih vrsta. Ali, teralo me je detinjstvo, kada je mnogo toga bilo drugačije, pa i srpsko- albanski odnosi. Nadam se da sam uspeo da kroz jednu nazgled naivnu priču pošaljem neke važne poruke, onima koji hoće da ih pročitaju“, rekao je tada.
Bio je saradnik Lokalnog antikorupcijskog foruma Niš (LAF), prvog samostalnog i nezavisnog gradskog antikorupcijskog tela u Srbiji, koji je Agenciji za borbu protiv kporupcije poslužio kao model za sva takva tela u Srbiji.
Bio je predsednik Nadzornog odbora Saveza novinara Srbije i Crne Gore, više godina član Predsedništva Društva novinara Niša, a u tri mandata zaredom član Uprave UNS-a.
Zagovarao je objedinjavanje UNS-a i NUNS-a, te o tome više puta javno govorio, između ostalog i u svom poslednjem tekstu na sajtu UNS-a.
Jedan je od osnivača Medijskog pokreta otpora, sa sedištem u Nišu, koji je javno kritikovao takozvani „Vučićev“ Zakon o javnom informisanju, usvojen 1998. godine, zalažući se za nezavisno novinarstvo i medijske slobode.
Prijatelji i kolege ga se između ostalog sećaju i po brzoj misli, osobenoj emotivnosti, elokvenciji, ličnom šarmu i duhovitosti.
Iza sebe je ostavio suprugu Dragicu i sina Nikolu.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
