Štab za odbranu hrvatskog Vukovara juče je saopštio da je sigurno prikupio 650.000 potpisa podrške za raspisivanje referenduma o ćirilici, preneo je Hrvatski radio Vukovar.
Za podnošenje zahteva za raspisivanje referenduma potrebno je sakupiti najmanje 10 odsto potpisa od ukupnog broja građana Hrvatske ili 450.000 potpisa. Rok za podnošenje zahteva je tri nedelje od okončanja akcije prikupljanja potpisa, a rok za održavanje referenduma je šest meseci od podnošenja zahteva.
Predstavnici Štaba za odbranu hrvatskog Vukovara, udruženja koje okuplja veterane iz ratova 90-tih godina ili branitelje, saopštili su da objavljeni broj nije konačan jer sve popisne knjige nisu pregledane, ali se žure da zahtev podnesu u zahtevanom roku. Prema njihovoj evidenciji, najviše su potpisa sakupili u Zagrebačkoj, a najmanje u Istarskoj županiji. U Vukovarsko-sremskoj županiji sakupili su 47.000 potpisa, a u gradu Vukovaru 18.000.
Istovremeno sa akcijom potpisivanja podrške održavanju referenduma o ćirilici u Hrvatskom saboru teku usaglašavanja političkih stranaka oko formiranja dvotrećinske većine za promenu hrvatskog Ustava. Budući da sama tu dvotrećinsku većinu nema, hrvatska vlada nastoji da je postigne pregovorima sa Glavaševom Hrvatskom demokratskom strankom Slavonije i Baranje (HDSSB) i Laburistima Dragutina Lesara. Vlada Hrvatske se sprema da predloži promene ustavnih odredbi o referendumu, kao i zakona o tom najneposrednijem vidu narodnog izjašnjavanja.
Sem što bi trebalo da bude utvrđen najniži procenat izlaznosti građana na referendum, kao uslov da se on proglasi uspelim, najavljuje se i izričita ustavna zabrana da se pitanja ljudskih prava iznose na referendum. Vlada Hrvatske veruje da će izmene Ustava Hrvatske biti sprovedene pre isteka roka za održavanje referenduma o ćirilici, a Štab za odbranu hrvatskog Vukovara se očito trudi da svoju inicijativu ugradi u uslove sadašnjeg Ustava.
Međutim, i predstavnici vladajuće koalicije, ali i sve više uticajnih ličnosti sa desnog krila hrvatske političke scene smatraju da je održavanje referenduma o ćirilici sporno i sa stanovišta odredaba sadašnjeg hrvatskog Ustava, a da se i ne pominju obaveze koje je Hrvatska preuzela ulaskom u EU da prava nacionalnih manjina ne može ograničavati i smanjivati. Među zagovornike ovakvog mišljenja spada i Vladimir Šeks (HDZ), jedan od najbližih saradnika prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, koji je demantovao navode da je učestvovao u formulisanju referendumskog pitanja o ćirilici.
Vlada Hrvatske već je u javnom sukobu sa Ustavnim sudom Hrvatske oko međusobnih odnosa Sabora, kao ustavotvorca, i Ustavnog suda, kao čuvara Ustava. Hrvatski mediji su posebno zabeležili da ni šef HDZ Tomislav Karamarko nije pred kamerama stavio potpis pod referendumsku inicijativu, nego se mora verovati tvrdnjama njegovih saradnika da je to učinio dan pre isteka roka na Glavnom zagrebačkom kolodvoru (železničkoj stanici).
Zahtevi glavaševaca
Da bi podržala Vladine predloge za promenu Ustava Glavaševa HDSSB zahteva da u Ustav Hrvatske budu unete odredbe o njenoj regionalizaciji, a laburisti su protiv predloga da se za uspeh referenduma zahteva izlaznost od 40 odsto nego predlažu sledeće rešenje: da za predlog o promeni Ustava mora na refrendumu glasati 50 odsto od ukupnog broja birača, za organske zakone 35 odsto, a za ostale propise 25 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
