Za razliku od ranijih godina kad je broj brucoša na fakultetima širom Srbije, pa i u Kragujevcu rastao gotovo geometrijskom progresijom, uglavnom zbog naplate skupih školarina, Senat Kragujevačkog univerziteta predložio je smanjenje upisnih kvota za narednu školsku godinu. Tako će na fakultetima ovog univerziteta biti 500 mesta manje nego lane za samofinansirajuće studente i 50 mesta za brucoše čije školovanje plaća država.
Za razliku od ranijih godina kad je broj brucoša na fakultetima širom Srbije, pa i u Kragujevcu rastao gotovo geometrijskom progresijom, uglavnom zbog naplate skupih školarina, Senat Kragujevačkog univerziteta predložio je smanjenje upisnih kvota za narednu školsku godinu. Tako će na fakultetima ovog univerziteta biti 500 mesta manje nego lane za samofinansirajuće studente i 50 mesta za brucoše čije školovanje plaća država.
– Ove godine je predložen manji broj brucoša nego lane zbog toga što fakulteti sada na drugačiji način sagledavaju svoje kadrovske i prostorne mogućnosti i približavaju se standardima predviđenim za akreditaciju visokoškolskih ustanova u Srbiji. Fakulteti počinju i da sagledavaju svoju tržišnu poziciju, a s tim u vezi i potrebu za kadrovima koje školuju – smatra prodekan za nastavu na Univerzitetu u Kragujevcu prof. dr Zoran Ponjavić.
Skuplje školarine
Školarine na fakultetima Univerziteta u Kragujevcu naredne školske godine će biti skuplje u proseku za deset odsto nego lane. Najnižu školarinu (25.000 dinara) plaćaće studenti Agronomskog fakulteta u Čačku, a najvišu (143.000 dinara) studenti Odseka za primenjenu umetnost Filološko-umetničkog fakulteta. Godišnje školarine na doktorskim studijama iznose i do 160.000 dinara. Zoran Ponjavić objašnjava da su školarine formirane na osnovu procene tržišne pozicije visokoškolskih ustanova i da je u cenu uračunat i procenat inflacije na godišnjem nivou.
Prema njegovim rečima, smanjenjem broja novoupisanih studenata fakulteti žele da akademcima pruže kvalitetnija znanja, kako bi po završetku studija na tržištu rada bili konkurentniji u odnosu na kolege sa drugih univerziteta.
– Nadamo se da idemo ka vremenu u kojem će kvalitet svršenih studenata biti opredeljujući za poslodavce pri zapošljavanju visokoobrazovanih kadrova. Verujem da će i kod nas doći vreme da najbolje studente čeka posao u prestižnim firmama i ustanovama. Takav primer u Kragujevcu je već zabeležen, jer su prošle nedelje dve najbolje studentkinje Pravnog fakulteta dobile posao u Okružnom sudu – ističe Ponjavić.
On kaže da će u narednoj školskoj godini najveći broj studenata moći da upiše Ekonomski i Pravni fakultet. Ekonomski čak 1.000 na osnovnim akademskim studijama, a Pravni 685 na osnovnim i 100 na strukovnim studijama.
– Fakulteti ove godine prvi put u konkursima imaju predviđene master i doktorske akademske studije, mada još nije poznato da li će država iz budžeta finansirati te studije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
