Prilika da se čuje glas Kremlja u EU i NATO

Oštre podele između etničkih Letonaca i ruske manjine u ovoj baltičkoj naciji i sama ideja o ruskom uticaju evociralo je bolna sećanja na 50 godina sovjetske okupacije. Iako je Letonija stekla nezavisnost 1991, nakon pada Sovjetskog Saveza, političkom scenom dominirale su vlade desnog centra koje su vodile zemlje ka prozapadnom kursu što je kulminiralo članstvom u EU i NATO 2004.

Međutim, ekonomski krah koji se u Letoniji osetio znatno jače nego u nekoj drugoj zemlji EU čini se da je promenio politički pejzaž. Mnogi građani plaše se da bi pobeda opozicione Nacionalne Harmoni partije dala Kremlju glas u EU i NATO, iako partijsko rukovodstvo negira ovakve navode.

Imajući u vidu da je poverenje naroda u sadašnju vladajuću garnituru znatno opalo, istraživanja pokazuju da je podrška Harmoni centru prevazišla njenu tradicionalnu bazu ruskog govornog područja Letonije čime je postala favorit između šest partija za koje se očekuje da uđu u 100-člani parlament. Rusko govorno područje gde stanuju većinom etnički Rusi ali i Ukrajinci i Belorusi, predstavljaju jednu trećinu od 2.3 miliona stanovnika Letonije. Imajući u vidu činjenicu da su za ekonomsku recesiju okrivljene tradicionalne letonske partije, pojedini građani spremni su da svoj glas povere Harmoji partiji levog centra. Prošle godine ova stranka je pobedila na lokalnim izborima u Rigi, prestonici zemlje.

Kao rezultat ovakvih predviđanja, Harmoni centar bi umesto dosadašnjih 18 mogao da osvoji 30 mesta u skupštini, što bi ga učinilo moćnom i uticajnom snagom, iako ostane u opoziciji. Partijski lideri uporno pokušavaju da razuvere sumnjive glasače, uverene u jake veze Harmoni centra i Moskve, da je njihov cilj preispitivanje letonske prozapadne politike.

„Prvo, Rusija će biti sretna što će na ovaj način imati glas u NATO i EU. Drugo, radikalne promene u našoj spoljnoj politici pomeriće Letoniju ka periferiji svih odluka koje se donose u NATO i Uniji“, smatra Sarmit Elerte, 53-godišnji bivši novinar i aktivista novog centrističkog bloka Jedinstvo, koji je prema istraživanjima iza Harmoni centra.

Takođe, pod znakom pitanja je i spasilački plan EU i MMF vredan 7.5 milijardi evra pokrenut decembra 2008. kada je Letonija upala u provaliju bankrotstva. Lideri Harmoni centra često javno kritikuju mere štednje iako znaju da kažu da su neminovne. „Naša politička platforma u osnovi je ista. Samo imamo veće prohteve nego ranije“, kaže Boris Cilevik, poslanik Harmoni centra i partijski kandidat za šefa diplomatije. „Mi smo samo socijaldemokrate među glavnim igračima na terenu, i sve više i više Letonaca shvata destruktivnu prirodu neoliberalne politike koja je dovela do krize“, dodao je on.

Iako Harmoni centar osvoji broj poslaničkih mesta koliko se predviđa, njima nije garantovana uloga u narednoj vladi. Predsednik Valdis Zalters, koji po zakonu nominuje narednog premijera, jasno je stavio do znanja da je želja Harmoni centra da povuku letonske trupe iz Avganistana ne bi li uneli razdor u vladu.

Premijer Valdis Dombrovskis, lider partije Jedinstvo, kaže da trenutna koalicija desnog centra mora ostati na vlasti ne bi li sprovela bolne reforme i budžetska kresanja koja će biti nastavljena i u naredne dve godine. Ivars Ijabs, profesor političkih nauka na Letonskom univerzitetu, smatra da je najveća prednost Harmoni centra to što nikada nisu bili na vlasti. „Oni su čisti. Ne možete kriviti Harmoni centar za krizu jer su oni celo vreme bili u opoziciji“.

Jedan od mogućih ishoda izbora jeste da Harmoni centar i partija Jedinstvo iskuju takozvanu veliku koaliciju, Ali, analitičari veruju da će ključna snaga u svakom postizbornom savezu biti Zeleni i Unija farmera, populistička partija čiji je lider Aivars Lembergs, inače multimilioner, uhapšen pre tri godine pod optužbom za korupciju i izbegavanje plaćanja poreza.