Američki predsednik Barak Obama je rekao da bi konferencija UN o klimatskim promenama koja je juče počela u Parizu mogla da bude „prekretnica“ u globalnim naporima da se ograniči porast temperature u budućnosti. Pregovarači iz 195 zemalja pokušaće da postignu sporazum na samitu koji će trajati dve nedelje, a čiji je cilj smanjenje globalnih emisija štetnih gasova i ograničavanje globalnog zagrevanja na dva stepena Celzijusova.
Obama je apelovao na učesnike da postignu značajan sporazum, jer „nas sledeća generacija posmatra“. „Klimatske promene bi mogle da definišu konture ovog veka više nego bilo koj drugi (izazov). Došao sam ovde lično da kažem da Sjedinjene Države ne samo da prepoznaju problem, već su posvećene tome da nešto povodom toga učine“, rekao je Obama. On je dodao da je poslednjih nekoliko godina pokazalo da je globalna ekonomija rasla dok su emisije ostajale iste, što pobija ranije argumente koji idu u korist inercije, a koji glase da „su ekonomski rast i zaštita životne sredine u sukobu“.
SAD i još 18 zemalja su obećali da će dvostručiti fondove za istraživanje u domenu čiste energije, te će oni tokom narednih pet godina iznositi ukupno 20 milijardi dolara, što će podupreti paralelnu inicijativu Bila Gejtsa i Marka Zakerberga i povećati izglede za postizanje sporazuma na konferenciji.
Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da su klimatske promene postale jedna od najvećih pretnji s kojima se čovečanstvo suočava, te da su one uzročnici još primetnije ekonomske štete. On je naglasio da je Rusija lider kada je reč o smanjenju energetskog intenziteta. „Prevazišli smo okvire naših obaveza propisanih Kjoto protokolom. Rusija je od 1991. do 2012. znatno smanjila svoje emisije, što je ekvivalentno emisiji 40 milijardi tona ugljen-dioksida u atmosferu, a to je malo više od aktuelnih godišnjih globalnih viših emisija, dok smo istovremeno udvostručili BDP“, rekao je Putin.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da učesnici samita moraju da pokažu da mogu da ispune ono što su obećali u Kopenhagenu, a to je „obezbeđivanje godišnje pomoći od 100 milijardi dolara za borbu protiv klimatskih promena za siromašnije zemlje počev od 2020.“ Ona je naglasila da sporazum treba da sadrži mehanizme za preispitivanje planova (pojedinačnih) zemalja za borbu protiv klimatskih promena i da zemlje moraju da ispune te obaveze. „To je pitanje neophodnosti zaštite životne sredine, ali i ekonomskog zdravog razuma. Sama naša budućnost kao čovečanstva zavisi od toga… Milijarde ljudi polaže nade u ono što ćemo postići ovde u Parizu“, rekla je Merkel.
Peruanski ministar za zaštitu životne sredine Manuel Pulgar Vidal, koji je juče otvorio samit u Parizu, rekao je da je ulaganje velikih napora u ograničenje emisija štetnih gasova od suštinskog značaja iz više razloga. Vidal, koji je prošle godine bio domaćin konferencije UN o klimatskim promenama u Limi, rekao je da sporazum treba da pokaže svetu da zemlje mogu da rade zajedno da bi se uhvatile u koštac s globalnim zagrevanjem kao s terorizmom.
Ovaj samit održava se nakon propalih pregovora o klimatskim promenama u Kopenhagenu 2009. Ujedinjene nacije su postavile cilj da se globalno zagrevanje ograniči na dva stepena Celzijusovih na predindustrijskim nivoima do kraja ovog veka. Međutim, više od sto siromašnijih malih ostrvskih zemalja na nižoj nadmorskoj visini zahteva ograničenje na 1,5 stepena Celzijusa.
Države u razvoju smatraju da industrijalizovane zemlje treba da urade više na smanjenju emisija, jer su isuviše dugo zagađivači, ali bogate zemlje insistiraju da teret treba podeliti tako da se postigne cilj smanjenja od dva stepena Celzijusa. Jedna od čvrstih odluka koje su donesene na konferenciji UN u Kopenhagenu 2009. bilo je obećanje bogatih zemalja da će od 2020. obezbeđivati finansijsku podršku od 100 milijardi dolara (93 milijarde evra) na godišnjem nivou za siromašne zemlje da bi one razvile tehnologiju i izgradile infrastrukturu za smanjenje emisija. Ono što, međutim, nije dogovoreno jeste gde sakupiti taj novac i kako će on biti distribuiran.
Nikolić o poplavama
Srbija pruža podršku naporima u pronalaženju univerzalnih rešenja za klimatske promene, izjavio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić na konferenciji UN. Prema njegovim rečima, procene su pokazale da su samo u Srbiji štete izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim ćudima od 2000. godine iznosile preko pet milijardi evra. Katastrofalne poplave, razmera nezabeleženih u poslednjih 120 godina, koje su prošle godine pogodile Srbiju, ugrozile su živote, zdravlje i imovinu više od milion i šesto hiljada ljudi. Materijalni gubici od oko 1,7 milijardi evra doveli su do toga da više od 125.000 stanovnika, preko noći, bude dovedeno na ivicu siromaštva, naveo je Nikolić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
