Primena Ugovora odložena za godinu dana

Irsko „ne“ Lisabonskom ugovoru komplikuje Francuskoj i predsedniku Sarkoziju predsedavanje Evropskom unijom od 1. jula. „To neće olakšati našu ulogu…“, izjavio je Nikola Sarkozi, koji je smatra jednim od najznačajnijih promotera Lisabonskog ugovora, koji je bio prvi uspeh njegove spoljne politike.
Pred preuzimanje šestomesečnog predsedavanja Unijom on pokušava da nađe izlaz iz začaranog kruga u kojem se našla EU – koju danas sa 27 članica, a uskoro sa više od trideset, nije moguće upravljati ako se odluke donose obavezno jednoglasno, a sa druge strane da bi se to pravilo promenilo potrebno je da svi slože! EU je izgubila tri godine posle odbijanja predloga ustava EU na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Sada je Irska odbila Lisabonski ugovor zamenu za odbijeni predlog Ustava.
Niko ne garantuje da neki novi predlog ne bi odbila neka druga država i tako u nedogled. Zato je u ponedeljak Nikola Sarkozi u Pragu pokušavao da ubedi Čehe i njihovog predsednika Vaclava Klausa, jedinog predsednika u EU koji se obradovao irskom „ne“, da Češka ratifikuje Lisabonski ugovor. Sarkozijev plan koji su podržali Nemačka i Komisija EU jeste da treba nastavi ratifikovanje Ugovora. Ratifikuje li ga 26 članica Irska bi se našla pred pritiskom ili da bude „izolovana“. Da 26 članica počnu da primenjuju Lisabonski ugovor, ili da ponovi referendum, kao što je to već učinila 2002, usvojivši Ugovor iz Mastrihta na „popravnom referendumu“. Irskoj bi mogao da se učini i ustupak, na primer, da joj EU garantuje da neće morati da ukine zabranu abortusa. Dovrši li Velika Britanija usvajanje Lisabonskog ugovora u Gornjem domu, kako predsednik vlade Gordon Braun najavljuje, sa 19 država koju su prihvatile Lisabonski ugovor, plan Nikole Sarkozija bi možda bio ostvarljiv?
U Pragu rešenje nije pronađeno. Posle razgovara svako je ostao na svome. Primena Lisabonskog ugovora će najverovatnije biti pomerena za kraj 2009…“ Klaus sa svoje strane smatra da je Ugovor „mrtav“. Međutim prihvatanje Ugovora je u nadležnosti vlade i skupštine Češke. Predsednik vlade Mirek Topolanek, mada je mnogo više naklonjen Evropi nego predsednik Klaus, i dalje je neodlučan, jer je vlada podeljena, a nije ni izvesno da bi skupština podržala Lisabonski ugovor.
Predsednik Francuske najavio je skoru posetu Dablinu kako bi pokušao da sa vladom Irske pronađe rešenje za blokadu EU. Sa svoje strane, opozicija i protivnici EU u Francuskoj sve su glasniji posle irskog „ne“. Le Pen likuje, neuspeli kandidat na predsedničkim izborima Žan-Pjer Ševenman piše u autorskom tekstu u Figaru da je „Ugovor iz Lisabona mrtav“, da bi ga svi na referendumu odbacili poput Iraca, ili Francuza i Holanđana pre tri godine. Poslanik Socijalističke stranke Melanšon, svojevremeno zagovornik odbijanja predloga Ustava EU, zahvaljuje se Ircima na hrabrosti da odbiju Ugovor…
Predsednici vlada Češke, Slovačke, Mađarske i Poljske, okupljeni u Pragu tokom Sarkozijeve posete zatražili su od predsednika Francuske da irsko „ne“ ne utiče na proširenje Unije, posebno na prijem Hrvatske. „Čuo sam vaš zahtev. Ali da bi se otvorili prema Balkanu i Hrvatskoj neophodan nam je Lisabonski ugovor“. Zoran M.