Primetno pogoršanje mentalnog zdravlja tinejdžera u Srbiji: Dečji psihijatar dr Tijana Antin Pavlović upozorava za Danas

Dečja i adolescentna psihijatrica dr Tijana Antin Pavlović kaže za Danas da se prvi ozbiljni mentalni porblemi javljaju u periodu adolescencije od 15 do 19 godine.

Kod adolescenata se najčešće javljaju depresija, opsesivno – kompulsivni poremećaj, a veoma je često i samopovređivanje.

Prema podacima Unicefa, u Srbiji 10,8 odsto učenika prijavljuje loše raspoloženje, a 21,9 odsto prijavljuje osećaj nervoze barem jednom nedeljno.

Kako dr Antin Pavlović kaže najveći broj adolescenata koji potražuju njenu pomoć je starosti između 15 i 19 godina, a najčešće se dešava da joj se prvi put jave u dobu srednje adolescencije između 15 i 17 godina.

„Adolescenti, odnosno mladi se javljaju za pomoć psihijatru zbog problema koji su karakteristični za adolescentni proces, a to je formiranje tog stabilnog i definitivnog identiteta, jer to je cilj adolescencije“, kaže Antin Pavlović.

U Srbiji, kako kažu podaci Unicefa, 36 odsto adolescenata traži pomoć od roditelja, 26 odsto njih traži pomoć od vršnjaka, a samo 18 odsto traži pomoć od specijalista, jedna trećina mladih ne zna kako može dobiti psihološku pomoć, 37 odsto kaže da bi stigma u vezi sa mentalnim zdravljem morala da se smanji kako bi se mladi ohrabrili da zatraže pomoć ako im je potrebna.

Kako dr Antin Pavlović kaže u njenu ordinaciju mladi najčešće dolaze zbog različitih emotivnih poteškoća, u vidu depresivnih raspoloženja, anksioznosti, paničnih napada, a vrlo često su besni i imaju pojačanu razdražljivost.

Ona dodaje da se depresivnim raspoloženjem najčešće smatra osećaj velike tuge i bezvoljnost, ali to u periodu adolescencije uopšte ne mora da bude slučaj.

„Često se u adolescenciji to depresivno raspoloženje manifestuje sasvim suprotno, u vidu jedne pojačane razdražljivosti i iritabilnosi. Može se protumačiti da je neko besan, svadljiv, impulsivan, ali u adolescenciji to mogu biti znaci depresije“, ističe naša sagovornica.

Kako ona objašnjava, to ne isključuje mogućnost da se adolescent koji je u nekoj depresivnoj fazi oseća tužno, bezvoljno i usamljeno.

Naša sagovornica naglašava da je kod adolescenata danas veoma zastupljeno takozvano nesuicidno samopovređivanje kao i zloupotreba psihoaktivnih supstanci.

„To su neki njihovi, ajde da kažemo, nezdravi mehanizmi odbrane kojima oni pokušavaju da razreše neku psihičku teskobu ili neku prazninu, to je sad jako prisutno“, kaže dr Antin Pavlović.

Još jedan od čestih problema sa kojim se suočavaju mladi kojima dr Antin Pavlović pomaže je anksioznost.

„Anksioznost može da bude gradirana od neke lake anksioznosti, da adolescent može da oseća neki nemir, neku blagu uznemirenost, do toga da ga potpuno onesposobljava da ide u školu ili da se druži, ili bilo kako socijalno funkcioniše“, priča Antin Pavlović.

Najčešći oblik anksioznosti koji se javlja kod mladih je socijalna anksioznost.

„Često je prisutna socijalna anksioznost, u smislu neke nesigurnosti kada su u pitanju nepoznati ljudi ili čak vršnjačka grupa, da nekako iskažu svoje mišljenje, jer misle možda da će ispasti glupi, da će biti neshvaćeni, da će njihova šala biti loša“, kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da sve zavisi od toga u kojoj je meri anksioznost izražena, i da ako ne ometa osobu u normalnom funkcionisanju onda i nema preke potrebe za terapijom.

Ako ga anksioznost ipak sprečava da obavlja svakodnevne aktivnosti onda treba primeniti psihoterapiju ili farmakoterapiju, odnosno terapiju lekovima.

Uticaj pandemije korona virusa

Sledeći problem koji je veoma zastupljen kod dece i adolescenata je i opsesivno-kompulsivni poremećaj poznatiji kao OCD.

„OCD je dosta prisutan kod adolescenata, ali i školske dece u šestom i sedmom razredu posebno se pojavio u pandemiji kovida i nakon pandemije kovida“, priča Antin Pavlović.

Prema podacima Unicefa, čak 17 odsto dece i mladih u Srbiji primetilo je pogoršanje mentalnog zdravlja tokom pandemije, a svaki šesti adolescent od 16 do 17 godina u našoj zemlji je pod rizikom lošeg mentalnog zdravlja, a više od 21 odsto na nedeljnom nivou prijavljuje nervozu.

Prema mišljenju naše sagovornice, kovid je svakako štetno uticao na mentalno zdravlje mladih ali je više imao ulogu „dodatnog okidača“.

„I pre kovida smo imali poteškoća, ali kovid je bio okidač koji je tu temu mentalnog zdravlja izbacio u prvi plan, a mlade je cela ta atmosfera pandemije kovida načisto poremetila“, priča Antin Pavlović.

„Smanjena su druženja, prešli su na onlajn nastavu, imali su ograničenje kretanja i sportskih aktivnosti“, dodaje ona.

Kako ona navodi, pandemija je najteže uticala na decu koja su i pre imala poteškoća sa mentalnim zdravljem, dok su deca koja su imala dobre socijlane odnose i adaptivne kapacitete kroz pandemiju prošla bez većih problema.

„Decu koja su ranjiva, koja su osteljiva, koja su i pre kovida imala problema sa raspoloženjem, problema sa socijalnom anksionznošći, koja se nisu mnogo družila, ta atmosfera sedenja u kući je prosto ‘usisala’, i tako su upali u neku zonu komfora i kada je trebalo da se vrate nekim normalnim aktivnostima, oni to nisu mogli“, priča naša sagovornica.

Tragedija u „Ribnikaru“

Doktorka Tijana Antin Pavlović kaže da se posete dece i mladih njenoj ordinaciji nakon tragedije u „Ribnikaru“ nisu drastično povećale, ali da je sa svojim pacijentima adolescentima pričala o ovom tragičnom događaju.

„Oni su naravno različito ragovali, neko je bio zabrinut neko je bio uplašen a neko nije uopšte hteo da razmišlja o tome što ne znači da ga nije pogodilo. To što zapravo nešto odbacujemo, nečim ne želimo da se bavim i to je neki mehanizam odbrane da se zapravo mi zaštitimo od nečega strašnog“, ističe Antin Pavlović.

Ona dodaje da adolescenti imaju donekle razvijeno kritičko mišljenje i da ovakve tragične događaje mogu u nekoj meri sebi da objasne, da se izbore s tim sami ili uz nečiju pomoć, ali sa mlađom decom situacija je znatno drugačija.

„Ono što sam imala posle ‘Ribnikara’ je da su manja deca prvi, drugi, i treći razdred, bila jako uplašena, da će se to možda desiti u njihovoj školi ili recimo da će im neko doći u pola noći, imali su te neke strahove“, priča naša sagovornica.

Uloga roditelja u mentalnom zdravlju dece i mladih

Uloga roditelja u mentalnom zdravlju mladih je od suštinskog značaja. Roditelji igraju ključnu ulogu u podršci emocionalnom, socijalnom i psihološkom razvoju svoje dece.

„Roditelji su prvi izvor emocionalne podrške za svoju decu. Pružanje ljubavi, pažnje i razumevanja pomaže mladima da se osećaju sigurno i voljeno, što je ključno za njihovo mentalno zdravlje“, naglašava Antin Pavlović.

Kako ona dodaje roditelji detetu treba da omoguće da se oseća spokojno i da živi u okruženju u kome može da istražuje, da uči i da bude uspešno.

„Važna je i  aktivna i otvorena komunikacija između roditelja i dece  jer ona igra ključnu ulogu u prevenciji i rešavanju problema vezanih za mentalno zdravlje. Potrebno je da roditelji budu dostupni, ne samo fizički , nego na prvom mestu emotivno I da budu bez osude uključeni u psihički život svog deteta“, priča Antin Pavlović.

Ona ističe da je veoma značajan balans između ljubavi, podrške i postavljanja granica.

„Postavljanje zdravih granica i pravila pomaže deci da razviju samodisciplinu i odgovornost.Ovo takođe pruža osećaj sigurnosti i strukture, što je važno za stabilno mentalno zdravlje“, objašnjava naša sagovornica.

Zašto danas imamo više mentalnih poremećaja nego pre

„Živimo u vremenu gde se podstiče individualnost, velike su presije na pojedinca da ostvari što više u životu, da se istakne, da uspe. Kultura je Ego-centristička. Ljudi sada (najviše) preko društvenih mreža nameću jedni drugima lažno socijalno poređenje, to rade i globalni mediji, sve to postaje patološka manipulacija, forsira se nedostižno, takmičenje. Imamo moto koji je prisutan kao prisila „Postati najbolja verzija sebe“, šta taj moto znači? Vreme koje imamo je instant vreme, nema vremena da se pogleda u sebe, a i onda kada se gleda u sebe sa kim ili još bolje sa čim se poredimo? Kontakt sa prirodom izostaje. A pored svega ovo je vreme izobilja, ljudi tokom istorije nikada nisu imali više uslova da lagodno žive nego danas (bar se tako misli). I dolazi se do pitanja granice, da li današnji čovek ima dobre granice, granice svoje ličnosti“, kaže Antin Pavlović.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zdravlje na prvom mestu“. Projekat se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za informisanje i telekomunikacije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.